Fotografkinja koja je tragala za svojim kreativnim izrazom i IT stručnjak po vokaciji a po prirodi duha pesnik i mistik, sreli su se na autobuskoj stanici. Tako počinje priča…

„On je bio sav u bojama“… „A ona drugačija od ostalih… stala mi je nogu…“ „Bio je upadljiv…“ „Posle sam je prepoznao…“ – nadovezuju se i prepliću u podsećanjima na prvi susret Olgica Todosijević i Rene Emiliano Campos Oyarzun. Ona, besprekorni pobornik alternativnih rešenja kada su u pitanju ustaljeni, nepodobni za životnu sredinu i pojedinca, i nadasve neodrživi koncepti i običaji, zaljubljena u biljke, u ručni rad, energiju i isceljivanje. On, rođen u Punta Arenasu, Čile, u najjužnijem gradu Južne Amerike i sveta, sklon misticizmu i konfuznim granama filozofije, uvek spreman za nove izazove, sertifikovani instruktor Hata i Jin joge. Oboje razigrani, vibrantni, entuzijastični da ono što vole i život kakav vole ponude i drugima kroz proizvode koji neguju životnu sredinu ali i naše telo i duh.

Zanatula je nastala na temelju njihove šestogodišnje veze, zajedničkog istraživanja, traganja i želje da žive kvalitetniije. „Zapravo, počelo je za moj rođendan kada je Olgica želela da mi pokloni jastuk za meditaciju. Pošto ona i šije, pomislio sam: „Hej, zašto bi kupila, zašto mi ne bi sašila?“ Kada samo počeli da gledamo materijale i da razmišljamo o obliku, kvalitetu, otkrivali smo novi svet i sve više ulazili u ideju – zašto to ne bismo šili i za druge.“

Sada doslovne sve radimo sami – od projektovanja, produkcije, promocije, marketinga…

„Moja prabaka je šila“, nadovezuje se Olgica, „bila je posebna žena, jaka, pomagala je partizanima, drugačija od ostalih. Oduvek sam odrasla uz materijale, imam osećaj za njih. Kada smo ušli u proizvodnju, nije bilo lako naći tim koji će poštovati naše standarde po pitanju šivenja, tako da sada doslovne sve radimo sami – od projektovanja, produkcije, promocije, marketinga…“

O čemu je, zapravo, reč?

U pitanju je domaći brend za sve koji žele proizvode koji su održivi, bez obzira na to da li je u pitanju modna kolekcija ili društveni eksperiment. Olgica i Rene su se odlučili za industrijsku konoplju kao materijal jer je to tkanina sa najnižim ekološkim otiskom, ali imaju i tekstil od organskog pamuka.

„Od jastuka za meditaciju došli smo do razvoja čitavog koncepta i palete proizvoda: rančevi, cegeri, ulošci. Sve je od najkvalitetnijeg materijala, ručno šiveno i vodimo računa o svakom detalju“, pričaju skoro oboje u glas, ujednačeni, deleći strast prema svom biznisu koji razvijaju sada iz stana, ali sa ambicijama i planom koji svakako zaslužuju da im se ostvari.

Oboje razigrani, vibrantni, entuzijastični – da ono što vole i život kakav vole ponude i drugima kroz proizvode koji neguju životnu sredinu ali i naše telo i duh

„Mi sve radimo zajedno – dogovoramo se o projektu i brendu, nekada to budu suprotstavljeni stavovi, ali nam je cilj zajednički“, kaže Olgica. „Nekad smo nestrpljivi ali onda shvatimo kako smo ipak skoro počeli i kako se brzo razvija priča“, dodaje Rene. Posmatram ih kako kreiraju pulsirajuće polje energije oko nas, tako različiti a opet skladni.

Rene je pita doša, vatra, zaključujem dok govori, po fizionomiji, energiji, izboru reči, reakcijama. Olgica vata kafa, voda-vazduh koji vatru nekada umire nekada raspire. I zemlja, da se nikne seme ideje. Tako mi je logičan taj njihov spoj i posebno mi je logično što je iz njega nastao zajednički biznis.

Dok šetamo po Dorćolu, kroz smeh mi potvrđuju moje zaključke na osnovu poznavanja ajurvede i prolazimo malo i kroz horoskop, astrologiju, energetske radove, duhovnost. To postaje neizostavni začin, gotovo kao obeležje po kojem se prepoznaju novi kreatori održivijeg i harmoničnijeg sveta.

Možemo li biti srećni mi, ako planeta nije?

Još jednu tkaninu koriste u razvoju svojih proizvoda. „U pitanju je tkanina od recikliranog poliestera, koja se proizvodi od plastičnih ambalaža“, kaže Rene. „Svake godine, milioni plastičnih flaša su razbacane po deponijama i okeanima. Da bi aktivno učestovali u suzbijanju ovog legla, reciklira se otpadna plastika i pažljivom obradom se pretvara u luksuzno i fino predivo od poliestera. Tkanine su izvanrednih odlika, prijatne su za kožu, lako se uklapaju u sve aspekte modne industrije, i postoji široki dijapazon boja i dezena.“

I Rene i Olgica poštuju prirodu, okolinu, samim tim i sebe. To pokazuju svakim svojim gestom, a ne samo idejom o razvoju biznisa. Na naslonu fotelje u kojoj smo sedeli pojavljuje se buba, koju Olgica mirno i lagano uzima u dlan i dok priča o svojim idejama, prenosi u drugi deo lokala, da može da išeta napolje, bez agresije i ubijanja. Male stvari čine ljude velikim. Ja još uvek nisam dostigla tu smirenost i prihvatanje insekata, uglavnom vrisnem kada ih vidim, ali sam srećna da sam okružena ljudima koji jesu, pa mogu da im prepustim reakciju u saglasju sa prirodom.

Tkanine su izvanrednih odlika, prijatne su za kožu, lako se uklapaju u sve aspekte modne industrije

„Zanatula posluje pod imperativom da proizvodi budu deo održive proizvodnje. Takođe, deo naše ponude su i proizvodi inovativnog dizajna, koji su u skladu sa ekološkim normama i trendovima sadašnjice“, priča Rene.

(Za)vrtimo ideje

U parkić ulazimo pričajući o tome koliko je odeća odraz naše ličnosti. „Rene nosi dve različite čarape“, otkriva Olgica kroz smeh, a meni postaje još jasnija njegova razigranost i lilanje sa percepcijama. „Jednom je moja mala nećaka tražila da podigne pantalone da pokaže drugarima…“, priča Olgica a Rene se nadovezuje: „Ali kada sam ih podigao, imao sam dve iste. Raširila je oči u čudu i neverici i onda sam joj šapnuo: „Uvek treba iznenađivati“!“

Zanatula posluje pod imperativom da proizvodi budu deo održive proizvodnje

Sedaju na ljuljašku iako je mokra i počinju da se vrte. U momentu su pred mojima očima razdvojeni, sede na suprotnim stranama. U sledećem su istoj osi, skoro jedna osoba. „Tako to ide, taj okret u zajedništvu. Možda se desi suprotstavljenost, ali je važno da li sedimo na istoj vrtešci i možemo li se ponovo naći u istoj osi, na istoj ravni, na istom terenu„, razmišljam.

Hvatam njihove osmehe, boje, ples, srećna što su mi pisali i što smo se povezali, što su prepoznali da je #VremeZa stvari koje nas neguju na višim nivoima i što je faktor koji će odlučivati o našoj uspešnosti zaista – osmeh i vreme koje možemo da podelimo dok se igramo u kreaciji onoga što volimo.

„Neprestano radimo na poboljšanju sajta, proizvoda, usluge. Posvećeni smo ovome i planiramo velike stvari“, priča Rene. „Oboje smo perfekcionisti i dok nešto nije savršeno, ne zaustavljamo se. Možda sada to i nije lako, ali to je jedini način na koji radimo“, dodaje Olgica.

Rastajemo se sa stiskom ruku, kao da potvrđujemo neki prećutni pakt koji se stvorio tokom naše šetnje i rada na ovoj priči: ostajemo na ovom putu, verni našim snovima, verni tome da budemo promena koju želimo da vidimo u svetu i okrenuti lepim stvarima koje možemo da stvorimo svojim idejama i rukama. Kakav vrli svet kosmičkih Zanatlija se stvara.

Pročitaj i: Najveći izazov je pobediti – sebe

Tekst i foto: Jasmina Stojanović