Svet rada se menja brže nego što možemo da napravimo plan za njega. Zato je važno da izgrašujemo unutrašnju ekonomiju tako da možemo da stvaramo i kada sigurnosti nema – SBES ulazi u novi krug
Ne tako davno, profesionalni život imao je relativno razumljivu dramaturgiju, gotovo utešnu u svojoj predvidljivosti: završiš školu, izabereš zanimanje, pronađeš posao, učiš, napreduješ, možda promeniš dve ili tri kompanije, možda se u nekom trenutku odvažiš na nešto svoje, ali čak i tada postoji mapa prema kojoj možeš da se orijentišeš i dovoljno ljudi koji su tim putem prošli pre tebe da poveruješ da, ako budeš dovoljno vredan, pametan, disciplinovan i strpljiv, negde na kraju tog puta postoji mesto na kojem ćeš konačno moći da kažeš: sada sam siguran. Siguran posao. Sigurna plata. Sigurna profesija. Sigurna kompanija. Sigurna industrija. Sigurna budućnost.
Ta sigurnost nije bila potpuna ni tada, naravno, ali je postojala kao društveni dogovor, kao obećanje koje smo nasledili zajedno sa idejom da obrazovanje vodi poslu, posao statusu, status stabilnosti, a stabilnost, ako smo dovoljno dobro odigrali sve prethodne poteze, životu u kojem će biti manje neizvesnosti. Danas to obećanje postaje sve teže održati. Videla sam nedavno objavu mlade influenserke kako poručuje pratiteljkima, parafraziram: „Nije više važno koliko si se obrazovala i koje si fakultete završila – spakuj svoj ego i pripremi se za novo doba.“
Šta je potrebno za to novo doba?
Tokom 2025. godine u Srbiji je objavljeno oko 15 odsto manje oglasa za posao nego godinu ranije, dok je istovremeno opao broj zaposlenih u pravnim licima, a porastao broj preduzetnika, ljudi zaposlenih kod njih i onih koji samostalno obavljaju delatnost. To samo po sebi još nije dokaz da svi sutra treba da damo otkaz i postanemo preduzetnici, niti da klasično zaposlenje odlazi u istoriju, ali jeste jedan od signala da će sve veći broj ljudi morati da nauči da svoj profesionalni život posmatra šire od radnog mesta, titule i jedne profesije, i da će pitanje koje smo dugo postavljali: „Koji posao mogu da nađem?“ sve češće morati da ustupi mesto mnogo zahtevnijem pitanju: „Od čega i oko čega sve mogu da izgradim svoj profesionalni život?“
Može nam se učiniti da je veštačka inteligencija već preuzela sve, ali podaci pokazuju znatno sporiju sliku: prema podacima RZS-a navedenim, AI tehnologije je 2025. koristilo tek 10,1 odsto preduzeća u Srbiji. Ali tehnologija ne mora da bude svuda da bi promenila način na koji zamišljamo budućnost, dovoljno je da vidimo šta je postalo moguće. Tekst koji je nekada zahtevao nekoliko sati danas može nastati za nekoliko minuta, kao i prezentacija, poslovni plan, vizuelno rešenje, marketinška strategija, analiza tržišta, stotine ideja za sadržaj, predlog novog proizvoda ili gotovo bilo šta drugo što smo donedavno smatrali rezultatom specifičnog znanja i uloženog vremena. Što tehnologija postaje sposobnija, ljudska sposobnost da bira postaje važnija.
Tehnologija ne mora da bude svuda da bi promenila način na koji zamišljamo budućnost, dovoljno je da vidimo šta je postalo moguće
Jer ako mogu da proizvedem deset puta više, ostaje pitanje da li znam šta uopšte vredi proizvesti; ako mogu da dobijem stotinu ideja, moram da umem da prepoznam onu koja ima smisla; ako mi algoritam može ponuditi strategiju, neko ipak mora da odluči da li je ta strategija dobra za moj posao, moje vrednosti, moje okolnosti i život koji želim da živim. A ako svi dobijemo pristup istim alatima, istoj brzini i gotovo beskonačnoj količini informacija, onda možda prava diferencijacija više neće biti u tome koliko možemo da proizvedemo, već u tome koliko dobro umemo da mislimo, procenjujemo, povezujemo, odbacujemo, osećamo kontekst i preuzmemo odgovornost za izbor koji smo napravili.
Microsoftov Work Trend Index za 2026. upravo pomera fokus sa pitanja da li koristimo AI na pitanje kako redizajniramo odnos rada između čoveka i tehnologije, dok među važnim ljudskim sposobnostima ostaju kritičko mišljenje, procena kvaliteta, donošenje odluka i odgovornost.
Šta vredi dvadeset godina iskustva u svetu koji je promenio pravila?
Ovo pitanje posebno pogađa ljude koji nisu početnici, koji iza sebe imaju petnaest, dvadeset ili dvadeset pet godina rada, mnogo znanja, nekoliko profesionalnih identiteta, možda ozbiljne karijere, a ipak se danas mogu naći u neobičnoj poziciji da se, pred novim alatima i novim pravilima tržišta, osećaju kao da ponovo stoje na početku. Šta ostaje moje kada ono što smo godinama smatrali svojom profesionalnom vrednošću odjednom postane lako, brzo i jeftino dostupno svima?
Ali dvadeset godina iskustva nije samo dvadeset godina obavljanja određenog posla: to su godine tokom kojih smo naučili da čitamo ljude i situacije, da procenjujemo, pregovaramo, pogrešimo i preživimo sopstvene greške, da prepoznamo ono što neće funkcionisati pre nego što postane očigledno, da razlikujemo važno od hitnog, da izdržimo periode u kojima nema brzog rezultata, da gradimo odnose, reputaciju, ukus, intuiciju i sposobnost da povežemo stvari koje neko sa mnogo više informacija, ali mnogo manje iskustva, možda još ne ume da poveže. A uz profesionalno iskustvo nosimo i ono drugo, koje ne stavljamo u CV: sve promene, gubitke, odnose, roditeljstva, razvode, bolesti, početke, odustajanja, finansijske krize, selidbe, uspehe koji nas nisu usrećili onoliko koliko smo očekivali i neuspehe koji su nam, mnogo kasnije, promenili život u pravcu koji tada nismo mogli da vidimo. Sve to postaje način na koji mislimo, i sve to je resurs.
Razvoj unutrašnjeg kapitala
Nazvala sam to utrašnjim kapitalom koje je ispunjeno znanjem, iskustvom, veštinama, kreativnošću, reputacijom, odnosima, mrežom ljudi, kapacitetom, vrednostima, životnim iskustvom i sposobnošću da učimo, odlučujemo i prilagođavamo se. Kroz individualni konsultativni rad na ličnim temama, razvoju i kroz resursne konstelacije, počela sam još jasnije da primećujem ono što sam godinama prepoznavala i u radu sa ljudima na njihovim poslovima: kada se zaista promeni unutrašnja pozicija iz koje čovek posmatra problem, promeni se nešto dublje, gotovo nevidljivo spolja, ali dovoljno snažno da zatim pomeri odluke, odnose, granice, osećaj sopstvene vrednosti, ono što smo spremni da prihvatimo i ono na šta više ne pristajemo, a ponekad i čitav pravac za koji smo dugo verovali da je jedini kojim možemo da idemo.
U posao ne unosimo samo obrazovanje, znanje, kontakte i kapital; unosimo i sve ono što smo naučili o sigurnosti, novcu, uspehu, autoritetu, pripadanju, grešci, odmoru, vidljivosti, kontroli, riziku…
U posao ne unosimo samo obrazovanje, znanje, kontakte i kapital; unosimo i sve ono što smo naučili o sigurnosti, novcu, uspehu, autoritetu, pripadanju, grešci, odmoru, vidljivosti, kontroli, riziku, davanju, primanju i tome koliko nam je dozvoljeno da želimo. I onda se taj unutrašnji svet, hteli mi to ili ne, preseli u cenovnik, pregovore, način na koji biramo saradnike, broj sati koje radimo, sposobnost da kažemo ne, odnos prema konkurenciji, strah od prodaje, potrebu da nas svi vole i granicu do koje ćemo iscrpljivati sebe pre nego što priznamo da nešto više ne funkcioniše.
Ne naplaćujemo premalo uvek zato što ne znamo kako se formira cena; ponekad nam je teško da podnesemo mogućnost da neko proceni da ne vredimo toliko.
Ne ostajemo nevidljivi uvek zato što ne poznajemo marketing; ponekad vidljivost u nama otvara mnogo starije pitanje — šta će se dogoditi ako se izdvojim?
Ne radimo previše uvek zato što imamo mnogo posla; ponekad smo davno naučili da je korisnost najbezbedniji način da zaslužimo svoje mesto.
I ne ostajemo u poslu koji nas odavno ne razvija uvek zato što nemamo drugu mogućnost; ponekad je poznata nelagoda jednostavno manje zastrašujuća od nepoznate slobode.
Zato svaki poslovni model, mnogo pre tabela, strategija i prodajnih levaka, počiva na jednom unutrašnjem modelu.
Znaš li ko si?
Sigurnost budućnosti neće biti sigurnost čoveka koji zna šta će se dogoditi, već čoveka koji zna sa čime ulazi u ono što ne zna.
Znam ko sam i kada mi skinete titulu sa vizitkarte.
Znam šta znam, ali znam i da moje znanje nije završeno.
Znam šta sam prošla i šta sam iz toga naučila.
Znam šta mogu da ponudim.
Znam šta mi je važno, ali i šta više nisam spremna da žrtvujem u ime uspeha.
Znam kome mogu da se obratim.
Znam šta mi je dovoljno.
Znam da mogu da promenim pravac, a da promena pravca ne znači da sam izgubila sebe.
Spirala umesto lestvica u karijeri
Dugo smo profesionalni razvoj crtali kao pravu liniju, najčešće vertikalnu, sa nama negde pri dnu i uspehom negde gore, pa je zadatak bio jasan: penji se, napreduj, osvajaj sledeću poziciju, sledeći prihod, sledeći nivo odgovornosti i sledeću potvrdu da ideš u dobrom smeru.
Ali naš razvoj je mnogo sličniji spirali jer se istim pitanjima vraćamo mnogo puta.
Vratimo se novcu sa četrdeset pet, ali to više nije isto pitanje koje smo imali sa dvadeset pet.
Vratimo se vidljivosti kada imamo više iskustva, ali sada imamo i više toga što možemo da izgubimo.
Vratimo se pitanju identiteta kada promenimo profesiju, iako smo mislili da smo pitanje „ko sam“ odavno rešili.
Nova cena ponovo otvori vrednost.
Rast ponovo otvori kapacitet.
Uspeh ponovo otvori pitanje dovoljnosti.
Veća odgovornost vrati nas granicama.
I svaki novi profesionalni nivo može nas, pomalo ironično, vratiti upravo onim unutrašnjim pitanjima za koja smo bili sigurni da smo ih već prevazišli. Samo što se ne vraćamo na isto mesto i vraćamo se istom pitanju kao druga osoba.
Kada sam razmišljala o novom ciklusu SBES-a, nisam krenula od pitanja šta još treba dodati programu, koje nove poslovne alate uvesti ili kako ga učiniti savremenijim u svetu u kojem se gotovo svakog meseca pojavljuje nešto novo što bismo navodno svi morali hitno da naučimo, već sam se vratila sam se onome što su polaznici govorili nakon prethodnih obuka: o većem miru i sigurnosti, jasnijoj viziji, boljem razumevanju sopstvene vrednosti, promenama koje su iz posla počele da se prelivaju na odnose i porodicu, novim kontaktima i saradnjama, ali i sposobnosti da jasnije vide šta žele i, možda još važnije, šta više ne žele. Iskustvo konsultativnog rada poslednjih meseci, posebno rada sa unutrašnjim resursima i resursnim konstelacijama, samo mi je još jasnije pokazalo koliko se toga spolja pomeri onda kada se promeni mesto sa kojeg čovek iznutra gleda sebe i sopstveni život.
SBES 2.0 razvija se iz spoznaje da poslovna strategija može da nas odvede samo onoliko daleko koliko osoba koja treba da je živi može da je nosi; da pozicija na tržištu vrlo često počinje mnogo pre tržišta, u unutrašnjoj poziciji; i da nam u vremenu u kojem će se alati, profesije, tržišta i načini rada menjati možda neće najviše biti potreban još jedan odgovor na pitanje šta da radimo, nego sposobnost da, kada stari odgovor prestane da važi, ponovo pronađemo svoj.
Ne moramo svaki put da počinjemo od nule, jer sa sobom nosimo sve što smo naučili, sve što smo preživeli, ljude koje smo upoznali, odnose koje smo izgradili…
Kada se promene okolnosti, ne moramo svaki put da počinjemo od nule, jer sa sobom nosimo sve što smo naučili, sve što smo preživeli, ljude koje smo upoznali, odnose koje smo izgradili, greške koje više ne moramo da ponavljamo, vrednosti koje smo konačno naučili da ne pregovaramo i sposobnost da još jednom pogledamo svet kakav jeste, pogledamo sebe kakvi smo sada i pitamo: „Dobro. Šta mogu da napravim od ovoga?“
Ako osećate da je vreme da i vi pogledate šta sve već imate, šta je od toga danas zaista vaše i šta od toga može postati vaš sledeći profesionalni pravac: otvoren je upis za novu generaciju SBES-a.
Nova generacija • oktobar 2026.
📍 Grupni rad | Beograd, prostor „naše…“, Dorćol
🗓 9–10. oktobar 2026. / petak 17–20h / subota 11–15h
🗓 16–17. oktobar 2026. / petak 17–20h / subota 11–15h
🗓 23–24. oktobar 2026. / petak 17–20h / subota 11–15h
🔸 MODULI PROGRAMA
T.E.S.T.™ – Trust · Experience · Style · Target
(Po)veri svojoj viziji, testiraj ideju, stilizuj brend i postavi ciljeve u skladu sa svrhom.
F.L.O.W.™ – Focus · Love · Option · Wisdom
Fokus, odnos prema uspehu, mudri izbori i jasniji pravac rasta.
N.O.W.™ – New · Open · Work
Novi setovi alata, oslobađanje od (samo)sabotaže i kreiranje iz Svesti.
🎙 GOSTUJUĆI MENTORI
✨ Aleksandra Kožul, PR · javni nastup · reputacija · ESG · events
✨ Marko Stojanović · dizajn · branding · grafička primena
3 modula · 3 vikenda · 21 sat grupnog rada + 3 meseca mentorska podrška
SBES se razvija zajedno sa svetom u kojem radimo. Zato ćemo u novom ciklusu reorganizovati pojedine teme i predavanja, zadržavajući ono što se kroz prethodne generacije pokazalo kao najvrednije, ali dajući više prostora onome što danas smatram ključnim: unutrašnjim resursima, ličnoj i profesionalnoj vrednosti, odnosima, održivosti i sposobnosti da se menjamo zajedno sa okolnostima. Menjaće se i način na koji ćemo raditi sa gostujućim mentorima, kako bi njihova ekspertiza bila još neposrednije povezana sa konkretnim procesom i potrebama grupe. O tome šta se menja, zašto se menja i kako će izgledati novi SBES – više u narednim objavama. Prijave na contact@jasmine.rs.
Pročitaj i: Novi odgovori na novu realnost: „Svesni biznis i ekonomija svrhe“
