Permakultura je još uvek “strana” reč na našem podneblju, i često je ljudi tumače kao vrstu baštovanstva i način gajenja biljaka. U stvari ima mnogo definicija permakulture, ali moja omiljena je da je to “umetnost mogućeg”. O čemu se stvarno radi, radi se o učenju posmatranja prirode i dizajniranju održivih sistema po uglednu na prirodu

Srce permakulture je etika i principi koji je krase. Briga o ljudima, briga o planeti i pravedna raspodela. Zvuči kao utopija u ovim vremenima, ali nije. Kada kažemo briga o ljudima, prvo i osnovno je briga o sebi. Naravno da ako mi nismo dobro, ne možemo brinuti ni o drugima. Zato je važno dizajnirati svoj život da imamo uvek dovoljno energije i da se ne iscrpljujemo. Tako gledamo da i projekti na kojima radimo, ne budu previše zahtevni, kako za nas, tako i za druge.

Permakultura je neformalno obrazovanje

Iako neformalno u većini država sveta, postala je od nedavno formalno obrazovanje u zemlji gde je nastala – Australiji, 60-ih godina prošlog veka. Bil Molison, jedan od njenih osnivača, stvorio je koncept permakulture iz ljutnje koju je osećao, uočavajući kako mi kao ljudi devastiramo zemljište, prirodu, pa i ljude. Ta ljutnja bila je incijalni pokretač, a onda je kreativno rešio problem i rekao sam sebi “ponudiću rešenja i to je sve”. Sve posle toga je išlo spontano i potpuno bez ikakve strategije. Zato što u permakulturi nema vođa, ni piramidalne strukture, zadivljujuće je da je danas praktikuje više od 3 miliona ljudi u preko 150 zemalja sveta.

Održivost znači da iza nas ostane bolji svet

O održivosti se danas mnogo priča i ta reč se tako često koristi, a u svojoj definiciji znači da radimo tako da resursi iza nas ostanu u boljem stanju nego što smo ih zatekli. I kada posmatramo energiju, vodu, vazduh, društvo…mi vidimo da je suprotno. Tako da kao uvek, pričamo mnogo o onome čega nema i što je suprotno postojećoj situaciji. Permakultura stvarno daje rešenja po svim elementima našeg postojanja, gledajući obrasce prirode i kako ona to rešava, uprkos našim destruktivnim dejstvima.

Posmatraj i učestvuj

Prvi princip permakulture (ima ih 12) je posmatraj i učestvuj. Da li mi danas umemo da posmatramo i da li posmatramo? Da li posmatramo bližnje, da li posmatramo parkove i šume, prirodu uopšte, da li posmatramo nebo… Kroz posmatranje, ne kroz knjige, uči se o životu. Posmatranje je prvi postulat svakog učenja. Čim posmatramo, mi polako i učestvujemo u svemu što se oko nas događa, jer upravo naša svest i namera stvara događaje. Tako da posmatranjem krećemo da kreiramo i učestvujemo praveći veze između uočenog.

Kroz posmatranje, ne kroz knjige, uči se o životu

Šta će vam pružiti online Zimska škola permakulture

Daće vam osnove za drugačiji pogled na svet i moguća rešenja za probleme koje svi uočavamo. Da li permakultura ima rešenja za sve probleme? Naravno da ne, ali za većinu ima – verujte, jer to je i zanat (dizajner) i pokret i način života. Online nam daje mogućnost, koju smo iskoristili i za 12 predavanja pozvali 12 vrsnih predavača iz Srbije i regiona, koji će vas uvesti u razlitiče teme permakulture – od urbane permakulture do vaših prvih koraka ka prirodi i smislenijem oblikovanju života. Pored 12 predavanja tu su i 4 radionice društvene permakulture, na kojima ćete imati dva mentora i projektni zadatak i praktično raditi na onome što ste dogovorili.

“Živuća permakultura” i dodatni gratis susreti

Tokom 16 nedelja, koliko traje Zimska škola permakulture, gde će predavanja i radionice biti svakog ponedeljka od 19 do 21 h, nudimo i 4 gratis susreta, sa nama koji smo se otisnuli iz “grada u selo”, gde nudimo svoja iskustva, pričamo o početnim poteškoćama i greškama koje smo napravili, kao i šta smo sve naučili što može biti korisno za vas, ako razmišljate u tom pravcu.

Iako postoji tek nešto više od godinu i po dana, kolektiv PermaVEZ iza sebe ima već uspešno realizovanu prošlogodišnju Zimsku školu permakulture

Marija i Filip su članovi Kolektiva PermaVEZ, imaju svoje Udruženje „Hodanje po zemlji“ i učestvuju u organizaciji „Zimske škole Permakulture“. Sa svoje tri ćerke, prešli su iz Beograda na Staru planinu pre oko 6 godina, i Aleksandar i ja (Nataša), koji smo u svojim pedesetim godinama pre četiri godine zamenili Novi Sad i Beograd, za selo Čitluk kod Sokobanje. Bićemo vaši domaćini na ova četiri susreta. Dva susreta biće sa Marijom i Filipom i dva sa Aleksandrom i Natašom, koja je takođe član Kolektiva PermaVEZ

Šta to veze Kolektiv PermaVEZ

Iako postoji tek nešto više od godinu i po dana, kolektiv PermaVEZ iza sebe ima već uspešno realizovanu prošlogodišnju Zimsku školu permakulture, zatim rezidencijalni kurs permakulturnog dizajniranja koji je trajao 11 dana letos na imanju RaČitluk i koji je završilo 22 polaznika, kao i upravo završen prvi online Permakulturni forum 2025, na kome smo imali 9 prezentacija projekata iz regiona, od kojih su čak tri bila posvećena temi “deca u permakulturi”. Sve ovo nam daje “krila” za dalji rad i stoga ako smo uspeli da vas zaintrigiramo, javite se na naš mejl permavez@gmail.com, dok je link za prijavu za Zimsku školu permakulture ovde. Upis je toku. Zavirite u naš “vez”. Dobrodošli!

Pročitaj i: Kada tišina progovori glasnije od sveta

Tekst: Nataša Starčević, član Kolektiva PermaVEZ i domaćica na imanju RaČitluk (kod Sokobanje) / Foto: privatna arhiva, Pexels