U životu se često suočavamo sa situacijama koje ne možemo promeniti – gubitak voljene osobe, raskid, gubitak posla ili neočekivani obrti sudbine. U takvim trenucima, prirodna reakcija je borba, poricanje ili analiza situacije do iscrpljenosti. Međutim, postoji pristup koji može značajno smanjiti emocionalnu patnju: radikalno prihvatanje

„Vrati vreme„, rekla mi je ćerka kada je polomila omiljenu stvar. „E, to je jedino što ne mogu da uradim„, odgovorila sam joj. „Možemo da probamo da zalepimo, popravimo, svakako ćemo kupiti novu, ali ono što jedino ne možemo je da vratimo vreme da se to nije ni dogodilo. Jednostavno – moraš da prihvatiš i promeniš način na koji doživljavaš gubitak.“

To me je podstaklo da razmislim o radikalnom prihvatanju koje se definiše kao sposobnost da se prihvate situacije izvan naše kontrole bez osuđivanja, čime se smanjuje patnja koju one izazivaju. To ne znači da se slažete sa onim što se dogodilo, već da priznate svoja osećanja i realnost situacije bez izbegavanja, poricanja ili samonametnutog bola. Primenom radikalnog prihvatanja, možete obraditi svoje emocije na zdrav način i upravljati teškim iskustvima, umesto da im dopuštate da vas preplave.

Koncept radikalnog prihvatanja potiče iz dijalektičke bihejvioralne terapije (DBT), koju je 1993. godine razvila psihološkinja Marsha Linehan. DBT je prvobitno osmišljena da pomogne osobama sa graničnim poremećajem ličnosti, ali se pokazala korisnom i za druge izazove, poput depresije, anksioznosti i poremećaja ishrane. Kroz DBT, klijenti uče toleranciju na stres, što im omogućava da bolne situacije ne pretvaraju u dugotrajnu patnju. Tolerancija ne znači odobravanje – ona podrazumeva emocionalnu odvojenost i fokus na ono što možemo kontrolisati.

Radikalno prihvatanje nije jednostavna praksa i često zahteva ceo život vežbanja. Najčešće se primenjuje u situacijama kada ne možete popraviti ili promeniti ono što se dogodilo, ili kada se desilo nešto što se čini nepravednim. Tuga i razočaranje su normalne emocije, ali patnja nastaje kada bol traje duže zbog nedostatka prihvatanja.

Tolerancija ne znači odobravanje – ona podrazumeva emocionalnu odvojenost i fokus na ono što možemo kontrolisati

Prihvatanje ne znači pasivnost ili odobravanje događaja – naprotiv, to je prilika da pronađete mir u stvarnosti i oslobodite se nepotrebne emocionalne borbe.

Radikalno prihvatanje nije isto što i oproštaj

Važno je razlikovati radikalno prihvatanje od oproštaja. Dok oproštaj podrazumeva čin dobrote upućen drugoj osobi, radikalno prihvatanje je čin dobrote upućen sebi. To je čin samopomoći, oslobađanje od besa, gorčine i neproduktivnih emocija koje nas vezuju za prošlost.

Kada praktikovati radikalno prihvatanje

Radikalno prihvatanje nije uvek primereno. Ne bi trebalo da ga koristite u situacijama kada je važno preduzeti akciju, kao što su:

• Zlostavljanje ili nepravedno tretiranje

• Iskorišćavanje ili nepravedno postupanje na poslu

• Sagorevanje ili gubitak motivacije zbog neaktivnosti

• Kada prihvatanje postaje prepreka za poboljšanje situacije ili da se zaštitite

S druge strane, radikalno prihvatanje je posebno korisno kada:

• Prolazite kroz kraj veze ili gubitak voljene osobe

• Doživljavate neočekivanu promenu, poput gubitka posla

• Suočavate se sa traumatičnim događajima iz prošlosti

• Odbijate da prihvatite situaciju i izbegavate emocije

• Osećate se zaglavljeno i ne možete preći preko negativnog događaja

Kako radikalno prihvatanje pomaže

Praktikovanje radikalnog prihvatanja omogućava balans između emocionalnog i logičkog uma – ono što DBT naziva mudri um. Udaljavanjem od preterano emocionalnih reakcija, možete sagledati situaciju realno, pronaći rešenja i napraviti planove za promene tamo gde je to moguće. Oslobađanje od neproduktivnih emocija stvara prostor za samopomoć i lični rast, omogućavajući vam da nastavite dalje sa životom sa većim mirom i jasnoćom.

Mantra za suočavanje kroz radikalno prihvatanje

Pokušajte da ponovite neku od sledećih fraza kako biste vežbali radikalno prihvatanje situacije:

• Jeste tako kako jeste.
• Tako to ide.
• Tako mora da bude.
• Ne mogu da promenim prošlost.
• Ne mogu da predvidim budućnost.
• Snažan/na sam, preživeću trenutnu krizu.
• Sve u prošlosti dovelo je do ovog trenutka.
• Upravo sada, sve je onako kako treba da bude na osnovu prošlih događaja.
• Nemam kontrolu nad drugim ljudima.
• Neću se uvek slagati niti mi se uvek dopadati. I to je u redu.

Neki ljudi radije koriste stihove iz omiljene pesme ili verskog teksta. Budističke mantre, poput “Om mani padme hum”, često se ponavljaju kao tehnika smirivanja, uzemljenja ili samoumirivanja. Mantra se često tumači kao: “Dragulj u lotusu” – simbol kombinacije mudrosti (lotus) i saosećanja (dragulj). Ponavljanje mantre pomaže praktikantu da razvija unutrašnju čistotu, saosećanje i mudrost, dok se oslobađa negativnih emocija i mentalnih blokada.

Kako koristiti mantru

• Odaberite svoju frazu. Možete koristiti jednu od predloženih ili osmisliti sopstvenu.
• Ponovite je naglas ili u sebi. Fokusirajte se na svaki zvuk i značenje reči.
• Uparite sa disanjem. Udahnite duboko dok izgovarate početak mantre, izdahnite dok završavate.
• Koristite je redovno. Ponavljanje u trenucima stresa ili pre nego što reagujete impulsivno pomaže da ostanete smireni i racionalni.

Pročitaj i: Kako napraviti ponudu Pachamami

Tekst: Jasmina Stojanović / Foto: Pexels