Da li da ostanemo na poslu ili odemo? Da li da promenimo profesiju? Da li da pokrenemo sopstveni posao? Da li da prihvatimo ponudu koja donosi više novca, ali manje slobode? Da li će veština koju danas učimo uopšte biti važna za pet godina?
Novo istraživanje objavljeno u Journal of Counseling Psychology u julu 2026. izaziva našu naviku da verujemo da je neodlučnost posledica nedostatka informacija. Da ćemo, ako prikupimo još podataka, u jednom trenutku stići do tačke u kojoj će pravi izbor postati očigledan. Psiholozi Hui Sju sa Univerziteta Makao i Blejk A. Alan sa Univerziteta u Hjustonu istraživali su ono što nazivaju „career wisdom“ – karijerna mudrost: sposobnost čoveka da donosi promišljene profesionalne odluke i onda kada nema jednog očigledno „pravog“ odgovora. Njihovi rezultati ukazuju da su ljudi sa izraženijom karijernom mudrošću kasnije češće doživljavali svoj posao kao smislen, a osećaj smisla bio je povezan sa većim zadovoljstvom poslom i većom angažovanošću.
Sju kaže da je istraživanje delom nastalo upravo iz njegovog rada sa studentima i klijentima koji su imali obilje informacija o mogućnostima koje su im stajale na raspolaganju a ipak nisu uspevali da donesu odluku. Njihov problem, primetio je, nije uvek bio nedostatak podataka, već je to bio pokušaj da pronađu mir tek kada pronađu sigurnost da su izabrali dobro. A takva sigurnost u nekim od najvažnijih životnih odluka možda jednostavno nije dostupna.
Šta je karijerna mudrost?
Sju i Alan ovaj pojam koriste za psihološki resurs koji nam omogućava da donosimo promišljene profesionalne odluke i onda kada raspoložive informacije ne vode ka jednom jasnom i nedvosmislenom odgovoru. Racionalna procena pritom ostaje važan deo procesa: potrebno je prikupiti relevantne informacije, razmotriti mogućnosti i njihove posledice i proceniti kompromise koje svaki izbor podrazumeva. Međutim, autori ukazuju na granicu do koje nas takva analiza može dovesti. Kod složenih karijernih odluka često ostaje deo nepoznatog koji nije moguće ukloniti dodatnim istraživanjem, planiranjem ili poređenjem opcija.
Karijerna mudrost odnosi se upravo na sposobnost da tu granicu prepoznamo i odluku ipak donesemo. Ona, prema modelu autora, uključuje prihvatanje ograničenja sopstvenog znanja, spremnost da podnesemo ranjivost i neizvesnost koje prate izbor, kao i sposobnost da, uz racionalnu procenu, određeno mesto damo i intuiciji.
Ljude treba pripremati i za neizvesnost koja ostaje nakon što smo uradili sve što je racionalno bilo moguće uraditi
Autori karijernu mudrost posmatraju kao nešto što se može razvijati kroz obrazovanje i karijerno savetovanje, a ne kao fiksnu crtu ličnosti. Sju smatra da profesionalno savetovanje zato ne bi trebalo da se završi na prikupljanju informacija i pravljenju racionalnog plana. Ljude treba pripremati i za neizvesnost koja ostaje nakon što smo uradili sve što je racionalno bilo moguće uraditi.
Mogu da donesem odluku i kada ne znam šta će se dogoditi
Dobra odluka više ne mora da bude ona koja nam unapred garantuje dobar ishod jer takvu garanciju najčešće nemamo. Može biti odluka doneta sa dovoljno informacija, dovoljno samopoznavanja i dovoljno spremnosti da prihvatimo činjenicu da svaki izbor zatvara neke mogućnosti i otvara druge koje još ne možemo da vidimo. Neodlučnost savremenog čoveka ponekad govori manje o njegovoj nesposobnosti da izabere, a više o svetu koji mu neprestano poručuje da negde postoji još jedna informacija, još jedna opcija i još jedan mogući život koji bi mogao biti bolji od ovog.
Istraživanje i rezultati ne nude recept za „pravi izbor“, već menjaju način na koji posmatramo neizvesnost u profesionalnom odlučivanju. Rezultati Sjua i Alana ukazuju na to da sposobnost da prihvatimo granice sopstvenog znanja može imati važnu ulogu u načinu na koji kasnije doživljavamo posao koji smo izabrali. Više informacija svakako može pomoći da odluka bude promišljenija, ali ne može ukloniti činjenicu da njen konačni ishod saznajemo tek kada počnemo da je živimo. Ovo istraživanje nam otvara i jedno od važnijih pitanja budućnosti rada a to je da više neće biti samo važno koje ćemo poslove raditi, već i kako ćemo birati kada više ne možemo pouzdano da znamo kuda će nas taj izbor odvesti.
Pročitaj i: Parasocijalna dinamika u širenju trendova u menadžmentu
Tekst: Jasmina Stojanović / Foto: Pexels
