Pre nego što više od pet godina imala sam jedan san. Zapravo, to je bilo budno sanjanje, prošireno stanje svesti u koje uvodim klijente u Simboloterapiji®️. U tom procesu sam videla nešto što bi se moglo nazvati budući život. Kratko ću opisati taj film koji se odmotavao u mojoj psihi briznom svetlosti

U Omanu sam, starija nego sada u realnosti. Život mi je ispunjen smislom, bojama, mirisima. Imam svoju tezgicu na kojoj prodajem nakit, razne keramičke predmete koje pravim i druge umetnine. Srećna sam. Vodim zaista miran, lep i ispunjen život. Sve što mi je važno imam u tom neobičnom iskustvu. Sve mi je poznato, a istovremeno – potpuno novo i drugačije. Imam jednog prijatelja mojih godina, lepo se razumemo i gradimo zdrav odnos pun razumevanja i podrške uz istovremeno uvažavanje ličnog prostora i slobode. Većina toga ide lako. Bilo je i patnje u tom životu, međutim taj deo priče sada nije neophodan tako da neću ulaziti u detalje. U nekom trenutku pomislim kako sve imam, ali neki delić mene mi šapuće:

Dodaj šta god poželiš, to je tvoj život, sada možeš da dodaš sve što ti je potrebno, ne postoje ograničenja…

Istog momenta – pojavljuju se delfini. To mi jedino nedostaje u ovom ambijentu. Pridružuju mi se i to me čini potpuno ispunjenom na nivou duše. Toplo more, delfini, umetnost i boje. Šta drugo da poželim da bude iskustvo moje?

Na ovaj proces sam zaboravila, ne na osećaj, ne na iskustvo, ali nisam ga dovodila u vezu sa svojim životom sve dok nisam pre nedelju dana posetila Oman!

Kuma me je nazvala da mi ispriča za neverovatno iskustvo koje je doživela. Iskustvo koje prevazilazi reči i bazirano je na intenzivnom osećaju, doživljaju snažne energije koja vas povlači van tela i ne možete da ne krenete za njom. To nije ni prijatno ni neprijatno, ni lepo ni strašno, jednostavano je drugačije od svega na šta smo navikli i intenzivno je. Kad vam se desi tako nešto, ne možete to zaboraviti ili ga zanemariti. Ova energija je išla u pravcu Omana! U trenutku dok ona izgovara Oman – meni do svesti dopire davno proživljeno iskustvo i ne preostaje mi ništa drugo sem da izgovorim idemo tamo što pre. 

Putovanje po pozivu duše

Za manje od nedelju dana našle smo se tamo potpuno zbunjene. Znate ono, kad zaokružujete „svrha putovanja“ – e, pa, trebalo bi da se uvede nova kategorija, recimo pored turizam, posao, da postoji i „po pozivu duše“. 

Glavni grad Muskat ni najmanje nije nalik na ono što smo zamišljale. Kako iz iskustva bavljenja izmenjenim i proširenim stanjima svesti znam da tu nema greške, da svest može da greši, ali duša ne, znala sam da se tu negde krije nešto više od onog što vidimo. 

Svaki put kad svedočim mudrosti duše i njenih puteva iznova sam fascinirana i zadivljena

Otišle smo u Nizvu, stari grad i tamo su me dočekale tezgice koje nikad nisam videla u realnosti, ali jesam svojim unutrašnjim vidom pre nekoliko godina. Zaista neverovatno. Svaki put kad svedočim mudrosti duše i njenih puteva iznova sam fascinirana i zadivljena. Da čudnovato bude potpuno manifestovano i u spoljašnjoj realnosti, pobrinuli su se delfini koji su nas okružili sa svih strana dok smo jurili na mesto na kom se pojavljuju. Bilo ih je sigurno stotinak. Nismo znali gde da gledamo, a oni su izranjali i uranjali iz dubokog plavetnila ka azurnom nebu baš kao što naši životi provode vreme između nesvesnog i nadsvesnog i samo na kratko borave u svesnom.

Na toj granici jave i sna prirodno vam teku suze od radosti, zahvalnosti i lepote. Ko kaže da duša ne može da vas pozove i povede u budućnost? 

Ko kaže da duša ne može da vas pozove i povede u budućnost? 

Oman je zaista specifična zemlja, Sultanat po uređenju, jedina islamska zemlja u kojoj dominira Ibadi Islam. Da li zbog tih razlika u odnosu na druge arapske zemlje koje sam posetila, zbog načina na koji me je Oman privukao ili nečeg još uvek nedokučivog, sve vreme sam imala i osećaj i doživljaj koji ne mogu uporediti sa nekih prethodnim. U jednom momentu činilo mi se da je sve to kulisa za neki film i da smo nas dve dovedene da budemo, ne glumice, nego deo scene. 

Iskustvo osećaja

Najupečatljivije od svega je što se ništa nije desilo, nismo dobile ponudu za posao, nismo upoznale nekog ko nam je promenio život, nismo doživele ništa što mogu sad da podelim sa vama, ali iskustvo je bilo neverovatno. Upravo u tom neuhvatljivom ritmu dešava se najveća transformacija, a nju možemo detektovati tek kad stignemo budućnost. 

Pročitaj i: Poruke kosmičke glasnice

Tekst i foto: Dunja Cigić Gavrilović