Jedna od reči manje poželjnih za čuti. Rečenica “Sama si odgovorna” zvuči tako osuđujuće, kao da se sva krivica sručila na naša leđa. Ume da bude deprimirajuće i opterećujuće kada nam neko uputi opasku da smo svojim (ne)činjenjem doveli sebe u određenu situaciju. Drugim rečima, krivi smo
Međutim, odgovornost sama po sebi nije nešto negativno. Sa tim doživljajem krivice i griže savesti teže je prihvatiti posledice i svoju ulogu u svemu tome. A kolika je u stvari naša uloga?
Da krenemo od toga kako razumemo odgovornost. Biti odgovoran sa sobom povlači spremnost prihvatanja i preuzimanja odgovornosti za svaku svoju reč, misao i delo. Kao i prihvatanje posledica za (ne)učinjeno. Ono što je neophodno u ovoj priči je svesnost. Svakodnevno primamo informacije iz spoljašnjeg sveta putem naših pet čula, misaono ih obrađujemo, dajemo im značenje i interpretiramo, što u nama stvara određeno stanje (emociju) iz kojeg se dalje ponašamo.
Sa odgovornošću koegzistira svesnost vlastitog uticaja i uloge u svakoj situaciji
Poznato je da smo skloni da ne obraćamo dovoljno pažnju na ono što čujemo, vidimo i osetimo, te neka ponašanja proizilaze iz nas nenamerno. Na pitanje “Zašto?” u većini slučaja ostajemo bez odgovara jer u suštini mi ne znamo zašto. Sa odgovornošću koegzistira svesnost vlastitog uticaja i uloge u svakoj situaciji.
Koliko smo onda uistinu odgovorni za pojedina (ne)činjena? Ljudima je teško da savladaju lekciju odgovornosti. Iziskuje budnost, svesnost svojih pre svega reči pa dela. Biti prisutan ovde i sada. Svest jeste način razmišljanja o sebi i drugima, kao i komunikacije sa sobom i sa drugima.
Sve dok smo nečega svesni odgovornost zaista može da se pripiše nama. Iz ovog pogleda bez okvira, odgovornost postaje olakšanje. Tada možemo koračati napred uzdignute glave ka rešenju, prihvatati odgovornost za postupke, vlastitu ulogu kao i posledice.
Tada odgovornost ne dolazi kao nelagoda i teret koji nas parališe i čini da imamo potrebu da validujemo svoju vrednost u pravcu nedovoljnog. Postaje naša zrelost, priznanje realnosti, stajanje iza svojih reči, misli i dela.
Svesnost zahteva vežbanje, osluškivanje onoga što izgovaramo sebi i drugima na dnevnom nivou, pitanje da li nam to koristi ili ne, koliko ima veze sa nama samima i šta u nama pokreće (kakvu emociju).
Tek kada smo svesni, možemo govoriti o odgovornosti na pravi način
Tek kada smo svesni, možemo govoriti o odgovornosti na pravi način. Za početak, možemo da odahnemo i počnemo od osvešćivanja onoga što je izvan i u nama, život nam svakako pruža prilike iznova i iznova da savladamo ove lekcije.
Pročitaj i: Odgovornost je “nova” duhovnost
Tekst: Vesna Kragulj / Foto: Pexels, Unsplash
