Nikola Jurišić je osnivač i generalni direktor Transfiguration Advisory, firme koja pomaže prosvetljenim liderima da grade uspešne poslove i osnivač pokreta Project Light, koji doprinosi olakšavanju života na Balkanu – sa jačanjem snage volje za integracijom prošlosti i obrazovanjem. Nikola je i katalizator kulturne transfiguracije i vodeći globalni stručnjak u izgradnji sistema zasnovanih na vrednostima

Rođen na Balkanu, Nikola je inspirisan isceljenjem kolektivnih trauma i izgradnjom vrednosno vođenih društava. Oni koji ga poznaju mogu ga opisati kao „mozaikom“ zbog njegove sposobnosti da sagleda širok spektar divergentnih perspektiva i „duhovnim gladijatorom“ zbog apetita za istraživanjem i aktivnosti – posetio je preko 100 i živeo u preko 20 zemalja. Njegove najveće vrednosti su učenje, zabava, avantura i izvrsnost.

Za #VremeZa nam govori o kulturi kompanija, mindsetima, učenjima i šta za njega znači živeti i raditi sa svrhom.

Šta podrazumeva „kultura kompanije“ i zašto je važan rad na njoj?

Kultura je, jednostavno rečeno, skup nasih individualnih ponašanja. Naše ponašanje se, naravno, menja u odnosu na kontekst. Kada smo sa najbližim prijateljima u prirodi, kada smo na kompanijskoj proslavi, ili pred sudom. Svaki kontekst sa sobom nosi određene, ako ih jednostavno nazovemo, signale. Signali nam govore koja ponašanja su više, a koja manje poželjna u tom kontekstu. Naravno, ovi konteksti se preklapaju. Nacionalna kultura utiče i na ponašanja u porodici, u crkvi ili džamiji, kao i u firmi.

Koliko kompanije na Balkanu razumeju važnost „kulture kompanije“ i na koji način pokušavaju da je formiraju ili poboljšaju?

Verujem da su sve firme na svetu, kao i na Balkanu, čule za taj domen funkcionalne ekspertize i da do neke mere rade na njemu, međutim ta funkcija nije ni blizu razvijena koliko su finansije, HR kao i manje razvijene funkcije kao sto je to održivost ili risk. Potrebna je određena otvorenost i razumevanje u organizaciji kako bi posvetila podjednaku pažnju kulturi, kao finansijama ili HR-u.

Radio si sa svetskim kompanijama na razvoju njihovih sistema. Možeš li nam približiti koji su projekti na kojima si radio? I šta je najvažnije što si naučio iz njih?

Radio sam sa više od 200 klijenata na ovoj temi širom sveta. Izdvojiću tri projekta o kojima mogu da pričam sa integritetom.

Prvi je najveća Telco firma u MENA regionu (Middle East, North Africa) – Saudi Telecom, koja generiše drugi po redu najveći priliv javnih prihoda Saudijskoj Arabiji – naravno posle Saudi Aramka (koja je, bar do nedavno, bila najvrednija firma na svetu). Radili smo sedam godina na kulturi organizacije, sa tri različita CEO-a. Svake godine smo definisali inicijative koje će, kao akupunkturne tačke, najviše uticati na evoluciju kulture firme. Posle sedam godina, kultura se poboljšala za skoro tri puta (merena putem McKinsey Organization Health Index diagnostike kulture), a performanse firme su takođe skočile za tri puta (customer experience, brand value, revenue, itd). Dodali su preko 50 milijardi dolara vrednosti u smislu market kapitalizacije u ovom periodu. Rad sa njima je dobro dokumentovan i na business časovima koji se koriste na Američkim MBA fakultetima, kao i kroz različite članke.

Potrebna je određena otvorenost i razumevanje u organizaciji kako bi posvetila podjednaku pažnju kulturi, kao finansijama ili HR-u

O drugom ću samo kratko – to je jedan od top 5 globalnih proizvođača aluminijuma – Emirates Global Aluminium. Ovde je interesatno je da smo počeli ’culture journey’ radom na temi koja je svrha firme. Onda je svrha definisala ’30 year bold committments’. Iz njih smo izveli strateške ciljeve na nivou 3-5 godina. I na kraju – konkrentne inicijative za narednu godinu – koje su ubačene u planove i budžet za narednu godinu. Tako da je sve ’lepo složeno’, i da nas svaki sledeći korak vodi u pravcu ostvarenja svrhe.

Poslednji primer je otvaranje Saudijske Arabije ka turizmu. U septembru 2019. godine se Saudijska Arabija, posle više decenija relativno zatvorene politike, iznenada otvorila za turizam. Velika pitanja su se postavljala na temu da li je kultura dovoljno otvorena za to. Tako da je rađen culture program na nacionalnom nivou. Program je radio sa celim turističkim sektorom, što uključuje oko 2 miliona ljudi (koji rade u delatnostima vezanim za turizam) i desetine hiljada organizacija. Ovo je jedan on najinteresantijih projekata na kojima sam radio.

Na koji način je kultura kompanija u kojima si radio oblikovala tvoj mindset?

Odlično pitanje! Spomenuću tri mindseta koje sam oblikovao za vreme rada u različitim firmama, a tu najveći deo nosi McKinsey, gde sam bio 14 godina.

Mindset ’top down’. Ovaj mindset me je naučio kako da budem u detaljima, a u isto vreme vidim celu sliku. Sa količinom informacija koje su oko nas, lako je izgubiti fokus. ’Bottom up’ razmišljanje sam već razvio na fakultetu – prikupi sve podatke, pa donesi zaključak. A ’top down’ mindset kaže – hajde da u isto vreme razvijemo hipotezu odgovora – pa paralelno radimo na oba niva. Vidimo i celu sumu, i pojedinačno drvo – u isto vreme.

Osećaj pozitivne promene je moćan, on uzdiže i olakšava. Život jednostano želi da teče

Drugi mindet je vezan za leadership. Koliko mogu da vidim, danas nam najviše nedostaje dobro vođstvo. Tu sam video kako mogu da preuzmem odgovornost. Uvek postoji rešenje, kreativan način da se dođe do nekog ishoda. Radeći širom sveta, razvio sam veru da je sve moguće – samo je pitanje jasne namere, vere i truda uloženog kroz vreme. Lako je reći ’ne tiče me se’ ili ’nikad se neće promeniti’… Ali mi je mnogo važnije preuzeti odgovornost da se nešto lepo desi. Osećaj pozitivne promene je moćan, uzdiže i olakšava. Život jednostano želi da teče.

Treći mindset je vezan za materijalno i spiritualno. Imao sam prilike da radim sa ljudima koji nisu uzdizali zemaljsko (materijalno – performanse, profite, itd) iznad nebeskog (spiritalno – više lepote i koherencije), već su jednostavno spoznali sve što drevne tradicije i mudrosti govore – da čovek ima i zemaljsku i nebesku prirodu – da su obe bitne, i da obe treba da negujemo i razvijamo.

Šta je to što sada najviše primenjuješ u svom samostalnom radu i vođenju svoje firme?

Odustajanje! Navikao sam na energiju ’moranja’ i ’postizanja’. Radim na tome da kada osetim tenziju vezano za neki zadatak, projekat ili odnos – da ga pustim. Što ne znači da ga nećemo završiti, naprotiv, video sam kako posao lepše teče kada radimo iz prostora ’tensionless effort’ ili već ’effortless effort’.

Šta su MetaMindsets koje se nalaze u opisu rada tvoje sadašnje kompanije?

Prvi je vera – da je pozitivna promena moguća. Tu sve kreće. Da li si gledala YouTube klip „Masovna Hipnoza Balkana“? Prvi metamindset je obrnuto od toga.

Drugi je preuzimanje odgovornosti za svoj deo, i pronalaženje kreativnog rešenja (za bilo koju situaciju). Viktor Frankl, autor knjige „Potraga za smislom“, je svetionik ovog načina razmišljanja. On je uspeo da pronađe smisao u jednom od najgorih koncentracionih logora u istoriji čovečanstva. Pesma Hratskog repera Vojka V, „Kako to“ lepo opisuje kako ovaj mindset ne izgleda.

Treći je pitanje identiteta – ko smo mi, a ko su oni? Koliko je širok krug nas? Mozda je to marketing? Ili naša firma protiv konkurencije? Ili naša privreda protiv susedne? Ili smo možda svi ’mi’? Mindset po ovom pitanju značajno utiče na naše ponašanje. Razne filozofije, dogme i ideje su se širile svetom kroz istoriju koje su propagirale da je jedna druga (’mi’) na neki način bolja od drugih (’njih’). Nisam naišao ni na jedan značajan primer gde se ova vrsta razmišljanja dobro završila.

Šta bi se desilo sa globalnim ekonomskim sistemom ako bi nam polazna tačka ekonomske nauke bila ta da ima dovoljno?

Četvrti se odnosi na odnos prema pitanju ’da li ima dovoljno’. Ekonomska filozofija kaže da nema dovoljno. Striktno rečeno, da nikada nema dovoljno, zato što živimo u svetu gde je potražnja uvek veća od ponude. Šta bi se desilo sa globalnim ekonomskim sistemom ako bi nam polazna tačka ekonomske nauke bila ta da ima dovoljno?

Poslednji metamindset se odnosi na odnos subjektivnog i objektivnog. Ovaj je malo drugačiji od ostalih, budući je manje pitanje tranzicije u jednom pravcu, a vise pitanje balansa. Kako izgleda zdrav sistem u kome su postavke fer, a u isto vreme se subjektivnost gleda kao podjednako vredna kao i objektivnost?

Moglo bi se reći da su ovih 5 metamindseta univerzalne teme.

Kako se u biznis planove i razvoje uklapa intuicija i spiritualizam?

U biznis planove? Nikad me neko to nije pitao 😊 Nisam do sada nisam naišao na firmu koja je napravila biznis plan sa i bez intuicije i spiritualizma – pa ih onda poredili. Međutim, postoji mnoštvo praktičnih primera, iskustava, naučnih studija i teoretskih principa koji ukazuju na to da kultura, empatija, meditacija, pozitivno utiču na rezultate. McKinsey je radio studiju skoro 100 velikih višeogodišnjih transformacija u kojima je firma učestvovala – i zaključak je bio da jedini način da se performanse održe u dugom roku ako se radi i na razvoju kulture (sa svim što to uključuje – unapređenje HR-a, razvoj zaposlenih, razvoj lidera, itd).

U celini, ovi nalazi su nesporni. Jednostavno – efektivnije i produktivnije je raditi i na kulturi i na performansama: i hardware i software. Znajući ovo, ponekad se pitam da li mi, u stvari, živimo u objektivnom dobu gde vladaju nauka i racio? Nisam siguran.

Postoji mnoštvo praktičnih primera, iskustava, naučnih studija i teoretskih principa koji ukazuju na to da kultura, empatija, meditacija, pozitivno utiču na rezultate kompanije

Kao što kaže Toma Akvinski: „Onima koji imaju vere, nijedno objašnjenje nije potrebno. Onima koji nemaju vere, nijedno objašnjenje nije dovoljno“. Prema mom iskustvu, vera, na način na koji je ovde definisana, je manje pitanje volje a više pitanje kompetencije. Ako nismo naučili kako da verujemo, ili ako nosimo u sebi neku traumu vezano za veru, ne pomaže nam da nam neko kaže „samo treba da veruješ“. Čak se to može doživeti ponižavajuće.

Na šta si najviše ponosan u dosadašnjoj karijeri?

Na to da je sve to imalo smisla. A imalo je smisla zato što sam ja rastao kroz taj rad, organizacije sa kojima sam radio su postalje bolje, što je pozitivno uticalo na živote miliona ljudi – na koliko god mali ili veliki način. Uvek to tako ide – kao u filmu „Everything, Everywhere, All at once“. Ako nešto istinski ima smisla, onda ima smisla na svim nivoima.

Zašto si izabrao reč „Transfiguration“ u imenu tvoje firme, koja je na sprskom „preobrazenje“, i predstavlja „potpunu promenu forme“ ili pojavnosti?

Iz više razloga. Jedan je zato što je reč „transformacija“ izgubila svoje puno značenje, bar u korporativnomn svetu. U tom svetu se često koristi da opiše cilj generisanja vrednosti, ili rečeno jednostavnije – značajno podizanje profitabilnosti određene organizacije.

Drugo, zato sto je me vuče dalje, gura ka daljem razvoju. Ko sam ja da tvrdim da mogu na bilo koji način da se bavim preobraženjem? Podseća me koliko sam mali, inspiriše krotkost.

Mentori sa kojima sam imao priliku da radim su mi pomogli da definišem šta je najviša i najlepša stvar kojoj bih mogao da doprinesem u ovom životu

Treći razlog je što mi je ime firme ’došlo’ u inspiraciji, palo na srce i pamet, što sam te dve reći doživeo kao spoznaju i inspiraciju u toku šestonedeljnog workshop-a na grčkom ostvu Samotraki. Ideju o otvaranju firme sam pustio, vratio se u McKinsey, i nastavio da, kako bih rekao, ’peglam’. I ideja se vratila 18 meseci kasnije, i tada mi je bilo mi je jasno da je vreme da se rodi „Transfiguration Advisory“.

Radio si sa mnogim veoma uspešnim biznismenima i učio duhovnim i energetskim tehnikama od najpoznatijih učitelja današnjice. Šta bi bio tvoj najkraći mentorski savet u vezi sa uspehom?

Da, to je velika privilegija, kao i velika odgovornost, koju nameravam da ispoštujem. Prvo bih iskoristio priliku da odgovorim sa nekoliko saveta koje sam dobio od svojih mentora, i koji su sa mnom i dan danas.

Prvi je: „Nikola, slušaj!“. Dugo mi je trabalo da razumem gde treba da slušam, šta treba da čujem. Sebe, druge, univerzum? Tišinu? Ovo mi je najveća lekcija, i lekcija koju još uvek učim.

Drugi je: „Nikola, ne radi se o tebi“. Kao što pesnik Hafiz kaze: „Hafiz, skloni se sa puta!“. Kada sam shvatio da se ne radi o zadovoljavanju svojih ličnih želja, sve je postalo mnogo lakše. Što, naravno, ne znači da nisu i one bitne, na svoj način.

Generalno gledano, mentori sa kojima sam imao priliku da radim su mi pomogli da definišem šta je najviša i najlepša stvar kojoj bih mogao da doprinesem u ovom životu. U mom slučaju je to rad ka stvaranju lepšeg i lakšeg života na Balkanu – pod nazivom „Project Light“. To mi je dalo pravac u životu – što mi je značajno olakšalo sve.

U razvoju je na Balkanu i Project Light koji si spomenuo. Kako bi ga opisao, u jednog rečenici, i šta želiš da njime ostvariš?

Lepši i lakši život na Balkanu. Lakši u smislu težine prošlosti, težine kolektivnih trauma, težine koju i ja u sebi nosim… Budući da sam genetski ’odavde’, sa prostora Zapadnog Balkana – i nosim to u sebi.

U tom pravcu se već kreće veliki broj ljudi na Balkanu, koji već, svako na svoj način, doprinose sličnoj ideji. Izlečenja, vraćanja raznih podela i polariteta u neutralnost, u harmoniju. Prihvatanje… Samih sebe, drugih, naše zajedničke prošlosti. Ako mogu, time što znam i mogu da ponudim, da na neki način doprinesem ovoj grupi ljudi, to je više nego dovoljno.

Pročitaj i: EKSKLUZIVNO: Hans Andeveg – Energetska reforma kompanija i prirode

Tekst: Jasmina Stojanović / Foto: Nenad Ralić