Zvuči kao kontradikcija – kako nešto može istovremeno biti kreativno i destruktivno? A ipak, upravo je taj paradoks u srcu jednog od najvažnijih ekonomskih pojmova 20. i 21. veka: kreativne destrukcije

Schöpferische Zerstörung je ekonomski i sociološki pojam koji je osmislio austrijski ekonomista Jozef Šumpeter (Joseph Schumpeter) u prvoj polovini 20. veka, a čija je suština da kreativna destrukcija opisuje proces stalnog ekonomskog i tehnološkog razvoja, u kojem nove ideje, inovacije, proizvodi ili biznisi zamenjuju stare, čime se podstiče napredak, ali i uništavaju postojeći sistemi, kompanije i radna mesta.

Jozef Šumpeter je rođen 1883, doktorirao je u Beču, bio je ministar finansija, bankar i profesor na Harvardu. Najpoznatiji je po ideji da je preduzetnik centralna figura kapitalizma, a njegova teorija kreativne destrukcije i danas je jedna od najvažnijih u savremenoj ekonomiji. U savremenom kontekstu, razumevanje ovog koncepta pomaže firmama da predvide promene, prilagode se ili transformišu pre nego što budu zamenjene.

Ako vam ovaj koncept deluje apstraktno, pogledajte oko sebe – kreativna destrukcija je svuda.

• Sećate li se kad su svi razvijali fotografije? Danas su digitalni aparati i mobilni telefoni gotovo potpuno zamenili film i laboratorije za razvijanje.

• Nekad smo vikendom išli u videoteku – danas se filmovi gledaju na Netflixu ili YouTube-u, a veliki lanci kao što je Blockbuster više ne postoje.

• Pametni telefoni su „pojeli“ kamere, satove, kalendare, pa i novčanike.

Sve ove promene imaju nešto zajedničko: nešto novo je donelo više praktičnosti, a staro je – nestalo.

Prema Šumpeteru, glavni pokretači tih promena nisu države ili velike institucije – već preduzetnici i inovatori. Ljudi koji uvode nove ideje, bez straha da će time poremetiti postojeći poredak. I dok inovacije donose napredak, one sa sobom nose i gubitke – radna mesta se gase, pojedine profesije nestaju, a kompanije koje ne prate trendove – propadaju.

Inovacija više nije stvar izbora – već opstanak

U tom smislu, kreativna destrukcija je neizbežan i nužan deo kapitalističkog rasta, iako često nosi sa sobom gubitke: gašenje starih firmi, profesija i tržišnih modela. Šumpeter je verovao da je to cena napretka. Danas sve više stručnjaka danas govori o potrebi da uz inovaciju ide i odgovornost – prema ljudima, zajednici i planeti. Iako ne možemo zaustaviti promene, možemo da biramo kako ćemo ih sprovoditi. Posebno u savremenom kontekstu ekološke krize, postavlja se pitanje da li destrukcija može biti održiva i odgovorna, ili nas vodi ka iscrpljivanju resursa i društvenim tenzijama.

Prema Šumpeteru, glavni pokretači tih promena nisu države ili velike institucije – već preduzetnici i inovatori

Kreativna destrukcija je i danas temeljna ideja za razumevanje promena u savremenoj ekonomiji i tehnologiji. U eri digitalne transformacije i veštačke inteligencije, Šumpeterov koncept postaje sve relevantniji: ko ne inovira – nestaje. Ali za preduzetnika, to znači da nije nužno loše ako se neka praksa, alat ili tržište menja – to može biti poziv da uskočiš sa boljim rešenjem. Tradicionalne knjigovodstvene usluge su digitalizovane – ali su se pojavile nove firme koje nude pametna softverska rešenja za male biznise. Preduzetnik nije tu da održava status quo. Naprotiv – oni koji uspevaju su oni koji vide šta ne funkcioniše i nude nešto bolje, brže, jednostavnije ili lepše.

Kreativna destrukcija motiviše preduzetnike da traže pukotine u sistemu, mesta gde se stvari mogu unaprediti – i da tu uđu sa smelom idejom. Ovaj koncept nas takođe uči tome da je rizik deo procesa – i da ne treba bežati od njega, već ga prihvatiti kao prirodan deo rasta. Preduzetnici često čekaju „idealno vreme“. Šumpeterov koncept ih podseća: nema garancije, ali ima potencijala.

Inspiracija za mindset

Kreativna destrukcija menja naš način razmišljanja iz:„Propao sam“ u „Nisam propao, samo sam naučio kako ovo tržište više ne funkcioniše.“ Stare navike, zastarele industrije, nepotrebne komplikacije – sve su to pozivi na promenu. A preduzetnici su ti koji imaju priliku da stvaraju bolje verzije sveta. Kad ljudi kažu: „Ovako je oduvek bilo“, preduzetnik treba da se zapita: „A kako bi moglo da bude bolje?“ Zato motor kreativne destrukcije nije poziv na paniku – već poziv na akciju.

Oni koji se usuđuju da razmišljaju drugačije, da sruše zastarele modele i ponude nešto novo, nisu samo poslovni ljudi – oni su pokretači evolucije. Baš kao što je Šumpeter predvideo, budućnost pripada onima koji ne štite prošlost po svaku cenu, već stvaraju ono što dolazi sledeće.

Pročitaj i: Biraj s kim sedaš za sto

Tekst: Jasmina Stojanović / Foto: Freepik