Šta je priča s porođaja za ženu – nešto što je “bilo pa prošlo” i što bi radije zaboravila ili uspomena koju bi rado prepričala? Na Balkanu češće ovo prvo

Ima žena kojima je trenutak dolaska njihovog deteta na svet u lepom sećanju od prvog dana, ali dominantna je kultura zastrašivanja gde se o porođaju govori na negativan način ili se ne govori uopšte.

Vidim to na svim stranama. Poslednjih pet godina posvećana sam temama porođaja i majčinstva: bavila sam se edukacijom trudnica, prisustvovala sam brojnim porođajima kao doula i pružala emocionalnu podršku nakon porođaja. Upravo iz toga je proizašao moj poziv danas: pomažem ženama da se oporave nakon porođaja i prilagode majčinstvu.

Podrška koja je neophodna

Radeći sa klijentkama osetila sam veliku prazninu u tome koliko smo podržane nakon rođenja svog deteta.

Kada razmislite, žene su na mnogo načina nakon porođaja prepuštene sebi: često smo daleko od porodice i moramo brinuti za bebu, kuću i sebe same, a pritom se fizički i emocionalno oporavljamo od porođaja. Od podrške sistema imamo jedan ginekološki pregled šest nedelja nakon porođaja i to je to. 

Kažu da je potrebno selo da bi se podiglo dete, ali element zajednice bolno nedostaje u današnjem načinu života.

Žene se mesecima nakon porođaja muče s fizičkim poteškoćama koje se smatraju “normalnima” poput dijastaze ili inkontinencije, a o tome kako se oseća njihova duša da i ne govorimo. Majčinstvo može biti jako usamljeno u ovoj fazi, pogotovo kad se osećamo posramljeno, ne znamo kome bismo se obratile i mislimo da smo jedine koje se teško nose s izazovima.

Završila sam komparativnu književnost i informatičke nauke, sada to iskustvo i znanje koristim kako bih pomogla drugima

Kako znam? I ja sam bila ta žena. Pratili su me bolovi u trtici i leđima, vrtela sam film o svemu što se dogodilo na mom porođaju i osećala se izgubljeno u novoj ulozi. Nisam imala tu svest da i ja prolazim period intenzivnih promena i odrastanja kao i moje dete. Osećala sam se sama u tome.

Uprkos svemu ili baš zato, to me iskustvo u potpunosti transformisalo. Iako sam završila komparativnu književnost i informacijske nauke, otišla sam u drugom smeru. Nakon edukacija o porodu i postpartumu, koristim svoje iskustvo i znanje da bih pomogla drugima.

• 

• 

Kada postanemo majke

Kada postanemo majke, osim što nas preplavi količina informacija, brige i zadataka koje treba da završimo, često upadnemo u obrazac žene-žrtve koju smo naučile od prethodnih generacija. Većina nas usvojila je da se dobra majka žrtvuje za svoju decu i da njene potrebe dolaze na poslednje mesto.

Niko ne profitira u tom scenariju. Kao prvo, zato što majka koja nije dobro ne može brinuti za svoje dete, nema mu što dati. Iz prazne čaše se ne izliva ništa.

Naučila sam da tu vreme ne leči rane. Ne, ako se ništa ne menja, ne ako se MI ne menjamo.

Da bismo se potpuno oporavile nakon porođaja, pre svega moramo sebi da postanemo važne.

Razmišljmo o roditeljstvu jednom smeru – kako ću ja odgojiti ovo dete, a radi se i o tome kako nas to iskustvo menja, da učimo kako da se pobrinemo za sebe, preodgojiti sebe. Porođaj i majčinstvo su put ličnog razvoja jer izazovi s decom potenciraju naše najslabije tačke. 

I to počinje već pri porođaju. 

To je iskustvo koje nas može promeniti iz korena, bez obzira na to jesmo li ga doživele pozitivno ili negativno. Zapravo, u onim težim iskustvima se često skrivaju još veće lekcije i prilike za rast.

Porođaj i majčinstvo su put ličnog razvoja jer izazovi s decom potenciraju naše najslabije tačke

Porođaj je istovremeno ogledalo koje nam može reći mnogo toga o našem životu: kako se nosimo s izazovima i neizvesnosti, kakvu sliku imamo o sebi, gde se kočimo i okidamo. 

I ne radi se samo o traumatičnim porođajima. Mislimo da je težak onaj porođaj koji je bio nasilan ili je neko bio u životnoj opasnosti. Nije. Većina je u kategoriji koju je najlakše opisati kao “sve je bilo u redu, a ništa nije bilo u redu”. Mnogo žena se neće požaliti da ne bi ispale nezahvalne: ako je beba živa i zdrava, što bi drugo mogla tražiti? Da, to je najvažnije, ali nije jedino što je važno. Dobrobit bebe stavlja se u prvi plan, ali beba zaista ne može biti dobro ako njena majka pati, bilo fizički ili emotivno. 

Žene se nakon porođaja najviše muče s osećajem gubitka kontrole, povredom da su njihove granice bile pređene ili žaljenjem što nisu uspele da se izbore za sebe. Ako nas kopka nešto što se dogodilo, znači da je još uvek živo, nije razrešeno i traži da se tome posvetimo.

Coaching koji se bavi porođajem

Upravo je to poenta Birth story coachinga koji radim sa ženama: prolazimo njenu priču s porođaja da njoj postane jasno što se dogodilo i zašto je to važno za nju. Ono što se dogodilo nas neminovno oblikuje, ali mi smo te koje biramo na koji način.

U novembru 2021. pokrećem online program “Preporođena” koji će ženama pomoći da iscele priču sa porođaja i da upoznaju sebe u ulozi majke. Trajaće četiri meseca i prolazićemo najvažnije teme: šta se dogodilo, moje telo, moje emocije, moja priča s porođaja i babinje, moje majčinstvo.

Ono što se dogodilo nas neminovno oblikuje, ali mi smo te koje biramo na koji način

Žene s kojima radim menjaju pogled na sam čin i majčinstvo sa “samo da preživim” u „šta mogu da naučim“, „šta mogu da uradim da moja deca i ja živimo lepše“. Periodi kada smo ranjive i borimo se s izazovima nisu “nužno zlo” nego neprocenjivo važni trenuci u životu i prilika za rast. 

Biti majka ne znači odustati od sebe kao od partnerke, prijateljice – potpune osobe. Jer ako to učinimo, zakidamo i svoju decu i sebe. Postoji lepši put, a to je da upoznamo i zavolimo celu ženu koju nakon porođaja vidimo u ogledalu.

I will not rescue you, ⁣
For you are not powerless.⁣
I will not fix you, ⁣
For you are not broken. ⁣
I will not heal you, ⁣
For I see you, in your wholeness.⁣
I will walk with you through the darkness⁣
As you remember your light.⁣
⁣
– Sheree Tilsley, A medicine woman’s prayer⁣

Tekst: Jasmina Brković / Foto: Jela Ravnjak