Bojana Lazarević je osnivač agencije CENTRALA 57 koja pruža stratešku i praktičnu podršku u razvoju poslovanja u različitim industrijama. Strastvena u podršci kreativnim, svesnim, jedinstvenim profesionalcima u dostizanju svog punog potencijala, inspirisana svešću o očuvanju životne sredine, životinja i opstanka planete, Bojana je svoje težnje i inspiracije unela u svoju agenciju sa ciljem da prilagođenim pristupom pomaže razvoj poslovanja i rast profita, ali i da interna organizacija i resursi budu postavljeni na način da podrže to putovanje. “Još jedna stvar, volimo da se zabavljamo dok to radimo“, kaže Bojana

Sa Bojanom sam radila u izdavaštvu dok su print mediji bili vladari informacija i inspiracija i prolazile smo različite ali zanimljive puteve razvoja karijera, koji su se povremeno dodirivali po sferama, ali uvek im je jedna stvar bila zajednička – osmeh. Tako pamtim Bojanu i cenim što je u jednom, tada dosta kompetentnom svetu koji je podsticao „opstanak najjačih“, što se često tumačilo u medijskim krugovima kao i najsurovijih, uvek imala otvoren, prijateljski pristup saradnji i negovanju dobrih odnosa.

U njenoj poslovnoj biografiji nalaze se pozicije kao što su Advertising Directorza portal BURO, Regional Business Development Executive u Gi Group, Sales Consultant za Adecco, Consultant CB za Richard Ellis, Marketing Assistant u Adria Media Serbia.

Zato sam se posebno obradovala kada sam videla da pokrenula sopstvenu priču i radujem se da odvojite #VremeZa i saznate više o ovom novom poduhvatu. Uvek je pravo vreme i dobro vreme podržati preduzetništvo i kreativne i smele pojedince!

Kako si se i zašto odlučila za samostalni biznis?

Od malih nogu sam volela da budem samostalna, pa tako i godinama kasnije. Bila sam vrlo strpljiva tokom svoje karijere, generišući znanja i iskustva koja su dovela do toga da mogu samopouzdano da komuniciram sa različitim profilima ljudi, da brzo razumem specifičnosti raznorodnih industrija, da se prilagodim sagovornicima i uz dobra pitanja razumem šta su im bolne tačke kada je njihov biznis u pitanju i kako mogu te probleme da rešim ili im pomognem u tom procesu. Ovo je i odgovor na pitanje zašto. Uživam u tome da zajednički sa klijentom napravimo male i velike korake koji dovode do dugoročno pozitivnih promena kako u njihovim uverenjima u vezi sa sobom i svojim biznisom, tako i u samim rezultatima poslovanja.

Radila si u oblasti HRa i kako procenjuješ današnju situaciju sa korporacijama i preduzetništvom?

Kako su to integralni delovi okruženja u kom živimo, doživljavam ih kao mikro sredine gde se na malim uzorcima može videti koliko zapravo nedostaje znanja i veštine koje će od običnih „menadžera“ i „vlasnika“ napraviti istinske lidere. Kada počnemo da zaista verujemo ljudima, da podržavamo autentičnost svakog pojedinca, imaćemo šansu da živimo zdrave poslovne i privatne živote. Brzina promena poslovnog okruženja je dodatni element u jednačini koji komplikuje stvari. Verujem u moć osvešćenih, edukovanih pojedinaca koji u svojim mikro okruženjima imaju hrabrost da preuzmu inicijativu, stvari nazovu pravim imenom, da se izbore za sebe, „svoje mesto pod suncem“ kao i za ljude koji ih okružuju i sa kojima sarađuju.

Uživam u tome da zajednički sa klijentom napravimo male i velike korake koji dovode do dugoročno pozitivnih promena

Radila si u izdavaštvu, osetila advertajzing segment, prošla kroz biznis razvoje. Šta je to što nedostaje danas izdavaštvu kod nas da bi ispratilo trend vremena?

Na ovim prostorima nedostaje elementarno poštovanje i adekvatno finansijsko kompenzovanje rada novinara, grafičkih dizajnera, fotografa i ostalih članova redakcija kako bi od tog posla mogli da žive i da se umesto egzistencijom bave kreacijom. Mediji su postali, tj. ostali i dalje utočišta za one koji nisu imali hrabrosti da odu, kao i za one koji su potpuno pogrešnim „kompetencama“ na važnim pozicijama. Dakle, nedostaje jedna ozbiljna smena, ne samo generacija, već vrednosnog sistema. Ogroman potencijal ove industrije i dalje se ne naplaćuje zbog pogrešnih ljudi na ključnim pozicijama.

Jedan od načina da se promena desi jesu mali, agilni timovi kreativnih ljudi koji će imati autonomiju da rade stvari na pravi način.

Kako pronalaziš samo-motivaciju i samo-odgovornost za privatni biznis?

Dolazi prirodno. Mnogo mi je lakše sada nego dok sam radila u kompanijama. Skinula sam te neke terete „moranja“. Kažem sebi da uvek mogu da odem na selo i uzgajam voće i povrće, pa kako to uopšte nije toliko loše, samo se opustim, pratim svoj osećaj i znam da će se sve posložiti tako da bude najbolje za mene. A zaista je istinito ono kada kažu da postavimo pitanje šta je to što bismo radili bez para. Ja bih mogla po ceo dan da pričam i radim na razvoju biznisa. Valjda je onda to to.

Ko su „solopreneurs“ kojima je okrenuto tvoje poslovanje?

To su izuzetni pojedinci koji su kreativni, hrabri i prepoznati po kvalitetu svog rada i po integritetu. Mislim da se u tome vrlo uklapamo i po tome prepoznajemo. Od fotografa, grafičkih dizajnera, psihoterapeuta, eksperata za trening i razvoj zaposlenih, vlasnika malih biznisa do globalnih klijenata širom sveta. Svima je zajedničko to što im znači podrška, što imaju s kim da podele sve one situacije i teme koje su izazovne, neretko veoma važne za dalji razvoj poslovanja. To su oni koji zaista žele da skaliraju svoje poslovanje, a onda zajednički radimo na onom „kako“.

Kada počnemo da zaista verujemo ljudima, da podržavamo autentičnost svakog pojedinca, imaćemo šansu da živimo zdrave poslovne i privatne živote.

Kako kreiraš svoje vreme i čime ga ispunjavaš?

Volim kada isplaniram vreme i kada se plana pridržavam, što nije baš uvek slučaj. Izuzetno mi je važno da je jutro „moje“. Volim rano da ustanem, da prošetam pse dok su ulice još prazne, da skuvam kafu, meditiram uz mindfulness ili Silva metod, da poslušam dobar podkast ili audio knjigu. Treninzi su moje sidro i jako mi je važno da su oni deo mog svakodnevnog života. Osim rada, kada sam, po prirodi posla, u kontaktu sa prilično velikim brojem ljudi, privatno se trudim da negujem i kreiram smislene prijateljske odnose. Važan mi je taj balans između vremena koje posvećujem drugim ljudima i vremena kada sam u introspekciju i razmišljanjima.

Medijima nedostaje jedna ozbiljna smena, ne samo generacija, već vrednosnog sistema

Gde vidiš najveće prepreke u preduzetništvu, a gde najveće prednosti?

Rekla bih da je ključna prednost to što, ako razmišljamo dovoljno široko o svom biznisu, opcijama kako se može razvijati, imamo mogućnost da napravimo i neke scenarije za ono „ne daj bože“, kada stvari baš i ne budu išle kako smo zamislili. Idealno da ih predupredimo. Ta agilnost u kombinaciji sa praćenjem svog preduzetničkog instinkta može da najveći broj prepreka pretvori u mogućnosti. Danas bar živimo u eri kada na par klikova možemo rešiti puno toga.

Pročitaj i: EKSKLUZIVNO: Hans Andeveg – Energetska reforma kompanija i prirode

Tekst: Jasmina Stojanović / Foto: Monika Pavlović