Potraga za uspehom polako ustupa mesto potrazi za smislom, a potreba da budemo prihvaćene potrebi da zaista upoznamo sebe

Upravo na tom putu već godinama žene širom Balkana prati Tamara Tanacković. Kroz svoje programe, Školu ljubavi, online edukacije i retreatove, ona otvara prostor za teme koje su dugo bile potisnute ili pogrešno shvaćene – odnos sa roditeljima, rana majke i oca, partnerski odnosi, ženstvenost, duhovnost i sveta seksualnost.

Njen rad počiva na uverenju da se najdublje promene ne događaju onda kada pokušavamo da postanemo neko drugi, već onda kada pronađemo put nazad sebi. Kroz spoj duhovnosti, vere, rada sa emocijama i ženskom energijom, Tamara je okupila hiljade žena koje su odlučile da preispitaju stare obrasce, zaleče unutrašnje rane i izgrade drugačiji odnos prema sebi, svom telu, partneru i životu.

Povodom novog ekskluzivnog retreata „Etera Preporod“, koji će ovog leta biti održan u Istri za mali krug od svega deset žena, razgovaramo sa Tamarom o tome zašto se sve više žena vraća duhovnosti, kako nastaju naši najdublji emotivni obrasci, može li se isceliti odnos sa sobom i partnerom, i šta zapravo znači živeti ženstvenost u savremenom svetu.

Zašto žene često mešaju ljubav i potrebu za potvrdom?

Generalno smo jako nepismeni oko svih svojih potreba. Mešamo naše dečije potrebe (one koje namirujemo u odnosu sa roditeljima), potrebe supružnika (one čije mesto je u vezi/braku), potrebe u odnosu sa sobom, sa Bogom. Neke su fiziološke (dodir, zagrljaj), neke su psihološke, neke su duhovne… Rekla bih da je prava ljubav potreba duhovne kategorije – samim tim i potreba koja se namiruje u odnosu sa Bogom – Bogom u nama, Bogom u našem muškarcu, Bogom na nebu...

Danas smo jako, jako neobrazovani na temu ljubavi – pa i suštinske duhovnosti. Sve je postalo „for dummies“ – što ima svoje prednosti (dostupnost informacija) ali i mane (pogrešna interpretacija). Ljubav je nešto za čim svaka ljudska duša ište – ali baš zato – pričati o ljubavi a ne pričati o duši je šuplje. Dakle – mešamo sve ovo jer ne poznajemo sebe – a ni prirodu postojanja. I naravno – jer nas mama, tata i društvo nisu naučili bolje ali sad je na nama da uzmemo svoj život u svoje ruke.

Koji su najčešći obrasci koji sabotiraju bliskost između muškarca i žene? 

Možemo ići od praktično/svakodnevnog nivoa pa sve do abstraktno/metafizičkog. Praktično: generalna neprisutnost današnjice, brz život, telefoni, televizori, pornografija, swajpovanje, površnost. Kritika i zahtevnost i/ili potpuna odsutnost. Malo dublje: uverenja da su muškarci i žene neprijatelji, ideja da treba da budemo savršeni da bi odnos preživeo i/ili potpuna nezainteresovanost za evoluciju i napredak u okviru veze/braka. Pa sve dublje do dubinskog osećaja ja ne zaslužujemo ljubav, da nas mama, tata i sam Bog nisu videli i voleli pa nema šanse ni da se ostvarimo u ljubavi. I naravno – činjenica da danas nemamo pozitivne i zdrave primere braka – ni u okolini – ni u medijima – ni filmovima… Retki su primerci. Sretan monogaman odnos postaje mitska kategorija. Namerno.

Zašto si se odlučila da na retreat primiš samo deset žena? Šta se dešava u maloj grupi što nije moguće postići na velikim događajima?

Jer godinama vodim online programe sa po preko 100 žena i sada osećam duboku duševnu potrebu ka manjem, intimnijem, odgovornijem, uticajnijem – radu. Daleko od toga da programi nisu uticajni – ali ovo je bukvalno moja želja da dam sve od sebe  svojim klijentkinjama. Zoom kamera se ne gasi posle 2-3 sata – tu smo tri cela dana – i kroz procese i kroz integraciju i kroz prostu življenu duhovnost – ljubav.

Sretan monogaman odnos postaje mitska kategorija. Namerno.

Kako izgleda transformacija koju najčešće vidiš kod žena tokom nekoliko dana intenzivnog rada?

Potpuna promena percepcije sebe, sveta, muškaraca, Boga, drugih žena. Gradi se potpuno novi temelj – sazdan u kontaktu i bliskosti sa sobom i životom – umesto u iluziji nekakvog savršenstva i kontrole. One ožive, prodišu, dobiju boju i smekšaju. Ah!

Danas se mnogo govori o traumama i ranama. Da li postoji opasnost da se previše identifikujemo sa sopstvenim povredama?

Apsolutno. U mom vokabularu postoji „ranjeni identitet“ i „blaženi identitet“. Jedan je ukorenjen u priči o našim nedostacima – drugi u istini toga ko mi jesmo i kako nas je Bog stvorio. Svako od nas poznaje ovaj prvi – samo oni sa duhovnim ambicijama mogu sresti svoj originalni identitet i dizajn – onaj pre pada čovečanstva.

Održivo isceljenje dešava se na ćelijskom nivou – u telu – i duhu – a ne samo u psihi

Dok smo na Zemlji nikad nećemo biti „apsolutno blaženi“ – ali i trenutak takvog iskustva sebe i života ostaje zabeležen u večnosti. Zato se Etera Preporod (retreat) zove i – Blaženstvo Bivanja Ženom. Hrabro koračamo baš tim putem – ka sebi – i ka Bogu – i sećamo se ko smo bile pre svih rana – i svojih i kolektivnih.

Kako razlikovati stvarno isceljenje od beskrajnog analiziranja prošlosti?

U kvalitetu naše svakodnevnice. Jedino isceljenje koje se računa jeste ono koje nam daje: kvalitetnije i iskrenije odnose, skladan ljubavan odnos/brak, više milosti i ljubavi u odnosu sa sobom, svojim telom i Njim, veću odgovornost da život koji nam je dat dostojanstveno živimo, mirniji san. Sve drugo je mlaćenje prazne slame i prežvakavanje priča svog ranjenog identiteta. Naravno – to održivo isceljenje dešava se na ćelijskom nivou – u telu – i duhu – a ne samo u psihi. Zato obožavam da sa svojim klijentkinjama radim svoj duhovno-somatski pristup.

U trenutku kada interesovanje za duhovnost raste, raste i skepticizam prema njoj. Kako ti gledaš na taj paradoks?

Hvala Bogu, i treba. Glasam za jačanje rasudjivanja u ljudima. „Duhovnost“ je nikad prisutnija a ljudi nikad nisu bili duhovno gladniji. Bezbožništvo je na sve strane. Sretna sam da je ljudima lakše da priznaju glad za smislom, ljubavlju, Bogom – a žao mi je što neke sile to iskorišćavaju… Treba nam više odraslih i odgovornih ljudi koji će otvoreno pričati o svim potencijalnim stranputicama i o uskom putu primenjene duhovnosti 🙂

Gde vidiš granicu između duhovnosti koja oslobađa i duhovnosti koja postaje beg od stvarnog života?

Spiritual bypassing je zaista fenomenalna knjiga koju preproučujem na ovu temu. Kada zaobilazimo svoje telo, ljudske potrebe i „neprijatne“ emocije kao što su tuga i bes, kada bežimo od seksualnosti i života, kada samo jurimo sledeći „duhovni high“ na nekoj radionici – znamo da smo promašili poentu. Poenta su istina i ljubav koje živimo u svojoj svakodnevnici – a ne ideja da treba da odemo iz svog života da bismo tamo negde na Yoga mat-u „bili duhovni.“ Tako ja to vidim 🙂

Da li je žena danas izgubila kontakt sa svojim telom ili nikada nije ni naučila da ga zaista sluša?

Kako koja. Medju svoji klijentkinjama srećem oba slučaja. Neke se sećaju svog zdravog instinkta a neke ga nikada nisu u potpunosti razvile pa radimo od nule. Koja god da je u pitanju – ima nade i metoda za oživljavanje ženskog tela i duše!

Nakon svih programa, škole ljubavi i retreata koje vodiš, šta vidiš kao zajedničku nit svih ženskih transformacija? 

Ljubav, milost, nežnosti – ali i buđenje vatre, žara za životom i radosti. Osećaju se udobnije u svojem telu – u većem miru sa svojom seksualnošću i mudrije na polju biranja muškarca (ako su same)- ili reči u odnosu sa partnerom (ako su u vezi/braku). Manje konflikta a više bliskosti u braku. Ženama se vraća osećaj „normalna sam što verujem u ljubav i nisam prodala dušu“ – umesto stalnog bivanja u preispitivanju. Konačno dobiju dozvolu za svoje boje, veličine i duhovne ambicije. Prodišu. Aaaaah!

Za više informacija o programima, SIkoli Ljubavi i prijavi za retreat Etera Preporod, posetite: www.tamaraetera.com

Pročitaj i: Da li je istinska moć moguća bez prisustva u telu?

Tekst: Jasmina Stojanović / Foto: Privatna arhiva