Ukoliko ovih dana obratite pažnju na to šta se vaše dete najčešće igra verovatno je da ćete uočiti sadržaj u kome ima ograda, igru u kojoj figurice umiru, gde su akteri bolesni, pojavljuju se superheroji koji spašavaju svet, igru u kojoj se pojavljuju zastrašujuća bića i situacije…“ Ako ste bilo šta od navedenog uočili to ne treba da vas brine, već naprotiv, da vas umiri, jer vaše dete na taj način obrađuje informacije kojima je okruženo

„I deca su neminovno svedoci pandemije i na svoj način procesuiraju informacije i promene koje su uticale na rutinu na koju su navikli“, ističe naša sagovornica Maja Antonić, dečiji psihoterapeut, iz Centra Priča o vili.

Kada razmišljamo o dečjem doživljaju neke situacije uvek treba da imamo u vidu da, ma koliko oni bili inteligentna bića koja pokazuju elokventnost i bogatstvo rečnika, ljudski mozak dostiže svoju punu zrelost tek u adolescenciji. Među poslednjim fukcijama koje su u moždanoj aktivnosti razvijaju su najprefinjenije funkcije koje se između ostalog odnose i na metaspoznaju i razumevanje pozicije drugog, kontrolu emocija i dr. Jednostavno govoreći – deca nisu u stanju da sa teškim i burnim emocijama izađu na kraj bez pomoći odrasle osobe. 

Kada dete preplave burne emocije veoma je važno da se prvo mi regulišemo kako bismo potom regulisali svoje dete

Dok odrasli o različitim procesima međusobno razgovaraju i iznova i iznova “žvaću“ istu temu sve dok je potpuno ne svare, kod dece je najbolji način da prihvate i obrade informacije upravo kroz igru.

Kada dete preplave burne emocije veoma je važno da se prvo mi regulišemo kako bismo potom regulisali svoje dete. To praktično znači da npr. kada vidimo da se dete baca po podu i vrišti, nipošto ne treba da vičemo na njega, jer ćemo time samo dodatno podstaći još burniju reakciju. Potrebno je da mirno i staloženo reagujemo, dozvolimo detetu da se umiri, a tek nakon što se umirilo pređemo na vaspitne metode u okviru kojih učimo dete šta u njegovom ponašanju nije bilo u redu i kako bi trebalo u takvim situacijama da se ponaša.

• 

• 

Prihvatanje emocija

U našoj kulturi je prisutan stav da nije u redu plakati. Čim vidimo da se nekome pune oči suzama pokušamo da učinimo sve kako bi otklonili to neprihvatljivo osećanje tuge. Takav pristup je potpuno pogrešan. Kod dece, kao i kod odraslih, važno je da prihvatimo čitavu lepezu emocija koje se prirodno javljaju. Ukoliko pokušamo da ih ugušimo dobićemo kontraproduktivni rezultat. Decu treba da učimo da je u redu da osećaju različite emocije i kada one preplavljujuće dođu kako da se sa njima na najbolji način izbore.

Jedan od načina da decu učimo emocionalnoj inteligenciji je da imenujemo emociju koju primetimo kod deteta i povežemo je sa situacijom koju je ta emocija izazvala (npr. “Razočaran/tužan/ljut… si što si morao da uđeš u kuću a taman si se razigrao sa drugarima ispred zgrade. U redu je što se tako osećaš. Ne zaboravi sutra ćete ponovo imati priliku za druženje“). Na taj način ne samo da će dete dobiti mogućnost da razume šta mu se dogodilo, zbog čega se oseća to što oseća i naučiti da imenuje emociju, već ćete osnažićete njegovu ličnost dajući mu potvrdu da ga prihvatate takvo kakvo je, a to je od neizmernog značaja.

Deca uče iz primera

Kako će dete prihvatati svoje emocije i kako će reagovati na situacije zavisi i od toga na koji način vi ispoljavate sopstvene emocije i kako se sa njima borite. Deca mnogo više uče kroz primere koje im dajemo sopstvenim ponašanjem nego tako što ćemo im držati vaspitne lekcije. U skladu sa tim u redu je da imamo dobre i loše dane, manje i više strpljenja i da ispoljavamo različit spektar emocija. 

Decu treba da učimo da je u redu da osećaju različite emocije

Kada nam je dan loš i npr. odreagujemo vikom na dete iako i nije nešto posebno zgrešilo u redu je da se izvinimo, da podelimo sa detetom da smo imali loš dan i da prethodna reakcija nema veze sa njim. Isto tako u redu je da pred detetom zaplačemo i pokažemo slabost, jer opet to je deo čovekove prirode.

Uradite vežbu/test sa samim sobom i sledeći put pre nego što krenete da držite lekciju svom detetu pomislite na svoje reakcije u sličnim situacijama.

• 

• 

Tekst: VremeZa / Foto: Pexels