Nova godina je odavno počela, ali ne i ja sa njom. Od planiranog nisam ništa započela. Nema veze, sjajno mi je što to ‘Novo’ nekako uopšte ne mora imati veze s većinom, jer uvek možes da mu daš lični kontekst. Ja se mogu uhvatiti za reč „novo“ u kojem god trenutku svog života i načiniti od njega početak

Tako odlučujem da u novoj vožnji našeg planetarnog ringišpila želim da otkrijem svoje idealno Dosta.

Dosta kao i ono ‘Novo’ jeste stvar odluke. Jer ja tako kažem.

Jer ja tako želim.

Dakle, jer ja tako i mogu.

Mogu i kad ne mogu, jer nikada neću prestati da učim kako da spoznam onu viševekovnu mudrost – znati šta je do mene a šta je više od mene, i imati mudrosti da to dvoje prepoznam. Pa na ono što sama ne mogu, stavim natpis Dosta, spakujem i predam u ruke Svevišnjem. I poveruejm da je na bezbednom. Da je na udobnom. A ne da se naizmenično žuljamo to nešto i ja.

Opet dilema. Biti zadovoljan sa malo nečega, ili težiti uvek nečemu većem i obilnijem, ići za punoćom, za izobiljem, i ne znati za Dosta.

Pa kad razmislim, nije uopšte stvar u onome ili/ili, jer nismo ni mi crno-beli svetovi. Mi smo ti skroz iz nijansi, spektar boja i šarenilo bez mere, mali cirkusi smo mi.

Uzimamo od svega i postajemo svi oni koje smo ikada sreli i upoznali pomalo. Slažemo unutrašnji mozaik iz kadrova tuđih mikrosvetova.

Zato se treba pomiriti s tim da je svako od nas, hteo-ne hteo filozof života. Stalno u preispitivanju determinisanosti smisla i anuliranju jučerašnjeg besmisla.

U vezi sa gore navedenom dilemom, rekla bih sledeće: biti zadovoljan s onim kako jeste ali radovati se onom što će biti. A biće, dolazi novo vreme.

Dolaze počeci. Zašto ih ne idealizovati u samom startu? Ne gubiš ništa ako se opustiš i poslužiš lukavstvom zvanim Mašta.

Shvatili smo da je sve ionako stvar odluke. Zauzmi udobno mesto i daj sebi najbolji mogući kontekst. Zasluziješ dosta. Zaslužuješ. Dosta.

Pročitaj i: Magija prvog koraka

Tekst: Irena Rangelov / Foto: Unsplash, Pexels