Danas je aktuelno pitanje ženske ravnopravnosti, koje se obično svodi na takmičenje žena na muški način, a to nije snažna žena u ženskom principu, već snažna žena koja se prilagodila muškom načinu, jer današnji svet mahom uvažava muške vrednosti. Treba otkrivati šta zdrav ženski princip zaista jeste i unositi tu informaciju u sopstveno postojanje
Ženski princip je slavljenje života, radost zbog života samog. Kad pogledamo svoje predačke linije, vidimo da smo uglavnom nasledili uverenje da je život patnja. Žena, kao nositeljka života za buduće naraštaje, umesto optimističnog pogleda na budućnosti, ima duboko usađenu patnju i nepoštovanje prema ovozemaljskom životu, počevši od odnosa prema telu koje je svetilište naše duše i uslov postojanja u vidljivom svetu, preko vitalnog principa, sve do principa iza te vitalnosti. Jedna od najsnažnijih energija univerzuma je menstruacija, jer zahvaljujući toj sposobnosti postojimo. Različitim kulturološkim uslovljavanjima i programima, ta snaga preinačena je u slabost. Menstruacija je postala tabu i izvor srama. Koga se u stvari sramimo? Sopstvenog postojanja!
Ženski princip je vitalnost, energija iza našeg života. Ženski princip je tajna života, a muški princip je onaj koji rasvetli, rastumači tajnu. Logičkom i linearnom načinu razmišljanja je teško da to razume.
Da bismo počeli da isceljujemo žensku genetsku liniju, prvo unutar sebe treba da razvijemo nameru da prekinemo nasleđeni lanac patnje. Onda informaciju zdravog ženskog principa unosimo u sve svoje aspekte postojanja, od fizičkog do duhovnog, a prenosimo je i svojim pretkinjama, korenima stabla koje nam je dalo život, kako bi naše pretkinje bile u stanju da zaključe taj ciklus i hipnozu večne patnje u kojoj su zaglavljene. U konceptu rada sa precima fokus nije samo na čišćenju, nego i na potenciranju onih svojstava genetskog nasleđa koja su dobra za naš život sada. Jer, da nije bilo ničeg dobrog, ne bi bilo ni nas.
Energija majke
Svi se rađamo putem spajanja muškog i ženskog principa, ali ako samo pogledamo biološki aspekt, prvih devet meseci života provodimo u telu majke pre nego što se rodimo. Energija majke daje život u ovom vidljivom univerzumu. Smatra se da je u ovom vidljivom svetu više ženskog principa, što omogućuje život u obliku koji poznajemo.
Planeta Zemlja je ženskog pola i treba vratiti svesnost o važnosti ženskog principa, ženske energije i, na kraju krajeva, samih žena. Putem ženskog principa ne studiramo samo žene, nego i muškarce, jer smo svi izgrađeno iz oba principa, to je neodvojivo.
Zemlja (ženski princip), bez semena (muškog principa) neće dati plod.
U razumevanju života i njegovih koncepata, neminovno je uvažavati oba principa. Bez sadejstva muškog i ženskog nema postojanja, pa je samim tim besmisleno razmatrati šta je bitnije. Zemlja (ženski princip), bez semena (muškog principa) neće dati plod.
Problematično je davati teorijsku definiciju zdravog ženskog principa, jer postoji barem 200 njegovih arhetipova. Čim definišemo kakav bi ženski princip morao da bude, stvaramo degeneraciju a sužavanje ženskog principa na arhetip pateće majke pravi od života katastrofu.
Razvijati ženski princip
Biti žena nije isto što i razvijati ženski princip. Ako sagledamo kako smo došli na svet – spajanjem muškog i ženskog – jasno je da svako u sebi nosi oba ta principa. Pitanje je kakao ih uravnotežiti? Disbalans nastaje vrednosnim upoređivanjem, precenjivanjem jednog i/li obezvređivanjem drugog principa. Ko je važniji: mačak ili pas? Koliko je besmisleno jedno takvo pitanje, besmisleno je vrednovati muški naspram ženskog principa. Treba da razumemo različitosti koje su neuporedive. Kada umesto uzajamnog poštovanja postoje sukobi i nadmetanja, to stvara patnju, emocionalnu nestabilnost, unutrašnji disbalans.
U proteklih par hiljada godina, prisutna je potpuna razdvojenost spiritualnog (muškog) od materijalnog (ženskog) principa. Ako ste spiritualni tragalac, treba da negirate materijalno – kaže dogma. Ali, ako imate ideju koju ne materijalizujete – imate li išta? Ideja, seme i duh su muški princip. Materijalizacija, rađanje, krv i vitalnost su ženski princip. Materica, kao cela planeta u malom, je veza sa životom. Došli smo na ovaj svet da bismo materijalizovali postojanje, da realizujemo i dovedemo ideje u život. Dok god smo u konfliktu sa ženskim principom, u konfliktu smo sa životom samim. Dok god težimo nekim drugim (rajskim) prostorima i nekom drugom (boljem) vremenu, nismo živi sada i ovde. Šta god da radimo, suočavamo se sa dinamikom ženskog i muškog principa: od ideje, preko vremena trudnoće za njeno sazrevanje, uložnog napora i akcije do materijalizacije.
Ideja, seme i duh su muški princip. Materijalizacija, rađanje, krv i vitalnost su ženski princip
Priroda nam neprestano pokazuje kako to funkcioniše: kako se neguje seme u zemlji i kada će ono dati plod. Ženski princip je princip rodnosti, plodnosti, radosti postojanja, ali je istorija naših pretkinja prepuna rana i patnje. Nedostaje nam svest o tome šta zdrav ženski princip zapravo jeste. Ženski princip na našim teritorijama je duboko ranjen i oštećen, pa referencu zdravog principa nalazimo na drugim podnebljima. Na teritorijama afričkog naroda Joruba nije bilo takvih rezova, nije bilo inkvizicije, ni degeneracije ženskog principa. Zahvaljujući tome, možemo ponovo probuditi svest i informaciju o zdravom ženskom principu, kako bismo uopšte znali šta je izvan harmonije, da bismo to iscelili.
Materijalizacija je ženski princip
Ženska moć je moć materijalizacije. Kad neko želi novac i bogatstvo, potrebno je da to materijalizuje, što se odvija putem ženskog principa. Bez ženskog principa materijalizacije imamo samo ideju o novcu. Ideja (seme) i akcija predstavljaju muški princip. Materijalizacija (gruda) je ženski princip. Potrebno je da budu u harmoniji. Dok god smo u sukobu sa ženskim principom, ne možemo očekivati materijalizaciju. Sve naše ideje, neostvareni snovi, nerealizovani projekti bivaju prolazni. Informacija o tome u šta će se ideja (seme) iskreirati je muški princip, ali bez dejstva grude, seme ne može da se materijalizuje. U tom smislu, Zemlja je pasivno aktivna. Ako svega toga nismo svesni, ako ženskom principu ne odajemo priznanje, stavljamo ga u ropski položaj. Takav nam je danas odnos prema planeti i prirodi – iskorišćavamo je bez poštovanja, smatramo da nam je, naprosto, data.
Danas je popularna fraza ratnik svetlosti ili ratnik sunca. Ako uporno verujemo da su samo svetlost i dan ono što treba slaviti, dok proklinjemo tamu i noć – da li zaista razumemo celovitost života i način na koji funkcioniše? Da li je noć suvišna ili nam je neophodno to vreme za san i revitalizaciju? Da li bi na Zemlji bilo života bez Meseca? Mesec diktira ciklus plodnosti, direktno utiče na menstrualni ciklus, na sposobnost rađanja života.
Ako ženskom principu ne odajemo priznanje, stavljamo ga u ropski položaj. Takav nam je danas odnos prema planeti i prirodi – iskorišćavamo je bez poštovanja, smatramo da nam je, naprosto, data
Kakav genetski paket ćemo dobiti, stvar je genetske lutrije na koju nemamo mnogo uticaja. Do začeća dolazi nezavisno od naše svesti. Vrhovni kreator, Eledunmare, učinio je da život ima kontinuitet. Bez obzira na intelektualna i emotivna svojstva, svako može biti roditelj. Ali ne može svaki roditelj graditi kvalitet života. Važno je šta ćemo predati potomcima u intelektualnom, emotivnom i duhovnom paketu. Roditeljstvo bez želje da budućim generacijama bude bolje nego što je bilo nama, bez blagosiljanja dobrom srećom, ukazuje na nedostatak zdrave pameti. Ako razumemo koncept reinkarnacije, znamo da u nekom trenutku možemo postati potomci sopstvene dece.
Energije prirode za isceljivanje
Da bi isceljivanje genetske linije bilo moguće, radimo sa kultom Gelede, sa ženama iz sveta predaka koje su tokom života razvile, razumele i živele ženski princip, koje su dale doprinos konceptu slavljenja života i blagostanja. Možemo se povezati sa ženama koje su univerzalne pretkinje, kako bismo tu referencu uneli svojim pretkinjama. Živi mogu pomoći živima, mrtvi mrtvima. Sveštenik iniciran u energiju Gelede sposoban je da nagovori univerzalne pretkinje da asistiraju našim pretkinjama da izađu iz koncepta patnje i da tu težinu otklone iz nas.
Bez obzira na intelektualna i emotivna svojstva, svako može biti roditelj. Ali ne može svaki roditelj graditi kvalitet života
Kada po ženskoj liniji svojih pretkinja pratimo kakav su odnos imale prema muškarcima, često nailazimo na aroganciju. Taj konflikt star je barem četiri generacije unazad. Prisutna je zamerka prema muškarcima i to je igra koja se ponavlja kroz generacijski prenos. Ljudi često žele partnerstvo, a nemaju referencu zdravih partnerskih odnosa, pa je retko ko zapravo spreman za partnerski život, ili za život uopšte. Često smo perfekcionisti, tražimo savršenog partnera, a izgrađeni smo iz zavađenih partnerstava sedam generacija unazad. Unutar sebe verovatno imamo 50 posvađanih parova i to je obrazac koji se prenosi. Pitanje je da li imamo toliko emotivne stabilnosti da u sav taj haos unesemo dozu harmonije, ili ćemo od životnih izazova praviti dodatne traume. Ako moj partner ima ljubavnicu, da li je to životno iskustvo, ili jezgro iz koga ću razviti dramu kao izgovor za emotivno samoubisto? Iz mržnje prema partneru, stvaramo prokletstvo budućim generacijama.
Svi smo žrtve takvog genetskog prenosa, jer je to uobičajen kolektivi stav. Potpunu degeneraciju i duboko bolestan odnos prema životu usvojili smo kao nešto normalno. Svi koji rade na sebi i svom genetskom nasleđu, i dalje nailaze na životne izazove, jer život bez toga ne postoji, ali su sposobni da se suočavaju s njima, umesto da gomilaju probleme. Sva uslovljavanja koja su nam ugrađena u memoriju odražavaju degeneraciju ženskog principa. „Smeš da postojiš samo ako si… dobar / poslušan / uspešan.“
U samom principu postojanja ove planete nije odbačenost, nego prihvatanje
Život ne funkcioniše tako. Samim tim što smo ovde, imamo dozvolu da postojimo: „ Ovde si – voljen(a) si“. To ničim nije uslovljeno. U samom principu postojanja ove planete nije odbačenost, nego prihvatanje. Zapravo, ne postoji odgovarajuća reč za taj osećaj ženskog prihvatanja, mekoće i topline, niti se taj doživljaj može mentalno shvatiti. Ženski princip slavi život sam po sebi, to je neuslovljena radost, pravo na postojanje, što uopšte ne odgovara zapadnoj slici emancipovane žene. Emancipacija nam je donela politički angažman, poslovne uspehe i zamku mentalnog programiranja na takmičenje, što je muški način. Nema ničeg lošeg u ambicijama i želji za postignućem, osim kada nam uskraćuju pravo na postojanje i unutrašnju sreću. Da li dečja radost ima uzroke u postignućima i uspehu? Radost je prirodno stanje deteta. Radost, pravo i lakoća postojanja su ženski princip, princip majke, Zemlje, Univerzuma…
Pročitaj i: Vreme je za majke koje su srećne
Tekst: Mateja Tomšič Akengen / Foto: Pexels
