Kada se govori o roditeljstvu sve više se teži ka pojmu savršen. Pre nego što započnu porodičnu ulogu u svom životu, roditelji često pomisle da znaju sve i da će roditeljstvo samo po sebi teći prirodno, što nije slučaj. Skloni su maštanju kako će baš oni biti ti koji će raditi sve savršeno i kako će baš njihovo dete biti savršeno, jer u njihovom okruženju niko to ne ume bolje od njih

Sa težnjom ka savršenstvu obično se javlja i pritisak, jer žele da su oni ti koji drže sve konce u rukama i kontrolišu, što je gotovo nemoguće za bilo koji segment života. Ako uzmemo u obzir vreme u kojem živimo, odrasli su rastrzani između potreba za stvaralačkom realizacijom, profesionalnim napretkom i roditeljskim obavezama. U stalnom cajtnotu, pomalo zaboravljamo na vrednosti, rangiranja i definisanja pojmova kao što su sreća, uspeh i koliko smo verni onome ko smo.

Glad za vrednovanjem

Većina nas unutar sebe poseduje glad, psihološku, da imamo moć, potrebu da budemo priznati i da vredimo. Ta unutrašnja glad poznata kao ego, kod mnogih roditelja preovladava i često navodi da kroz ružičaste naočari gledaju u pogled nedovoljnosti. Nažalost, većina upravo koristi decu da zadovolji sopstveni ego.  U prvi plan fokusiraju se njihova očekivanja, često nerealna, i zaboravlja da vidimo druge onako kako vidimo sebe. Sve ovo ume da bude iscrpljujuće i depremirajuće. Roditelji postaju nezadovoljni sa sobom, što se reflektuje ljutnjom na decu. U potrazi su za osmišljavanjem metoda i prihvataju način učenja poput kazna, vikanja, kontrolisanja, a sve u cilju dobrog, jer misle da rade ispravnu stvar i da su na dobrom putu.

Problem nastaje kada se fantazije ne ostvare i kada kao krajnju sliku ne dobiju ništa od očekivanog, daleko od onog savršeno.

Istina koju nije nimalo lako osvestiti i prihvatiti, nikad nije do deteta, do roditelja je

Rečenice dovoljno puta izgovorene, kao podsetnik detetu: “Ali, uradili smo sve kako treba, sve smo ti pružili, omogućili, kupili…” uz osećaj krivice, emotivne ucene i sve iz ljubavi. Kako je moguće da nešto nije u redu sa detetom.

Da li je u roditeljstvu reč o deci ili roditeljima?

Sve dok nas nešto navodi da se pitamo, na dobrom smo putu. Jer kada je reč o svesnom roditeljstvu ono je upravo tako. Filosofija ovog koncepta teži da se roditelji zapitaju šta se to događa unutar njih i kakvi su zapravo oni. Za razliku od tradicionalnog vaspitanja, ovo je za mnoge nov i drugačiji način razmišljanja i predstavlja izazov jer iziskuje unutrašnju promenu roditelja.

Ovaj takozvani wake up call većina roditelja uspe da primeti kada uoče promene ponašanja kod deteta, koje se manifestuju kroz neposlušnost, povlačenje u sebe, osećanje krivice, laganje, postajanje „buntovnik“ ili kako roditelji umeju da kažu „loše dete“.  Međutim, istina koju nije nimalo lako osvestiti i prihvatiti, nikad nije do deteta, do roditelja je. Kao i da ne postoji dobro dete, ni loše, već samo dete. A deca govore o roditeljima.

Hrabrost da se pogleda u sebe

Da bismo bili sposobni da započnemo ovo putovanje, potrebno je da ste u vezi sa sobom, odnosno verni onom ko ste. Strah je prisutna pojava i svi ga imamo. Svi smo u jednom trenutku u svom detinjstvu imali momenat kada su stvari počele da se menjaju za nas, kada smo osetili da nas roditelji kritikuju, osuđuju, da moramo da budemo nešto više od onog ko smo. Kada smo postali nesigurni da budemo „ja“. Shvatili da ovaj svet nije baš toliko dobar kako smo mislili, i odrasli sa uverenjima, očekivanjima, željama, koje su nam naši roditelji preneli i podredili. Sa svim tim uverenjima formirali smo sliku o sebi i svetu i usvojili model ponašanja kojim se i dan danas vodimo.

Kao roditelji ne stojite ispred deteta, već pored deteta, i da je uloga roditelja podrška detetu na putu otkrivanja ko je

 Ako ste dovoljno hrabri, sagledaćete sve činjenice, prihvatiti ih i krenuti od sopstvene promene. Usuditi se i osloboditi sebe od očekivanja i bivanja više. Ostaviti roditeljski ego po strani, svu tu moć i kontrolu i podići sebe na nov nivo. Spoznati da kao roditelji ne stojite ispred deteta, već pored deteta, i da je uloga roditelja podrška detetu na putu otkrivanja ko je. Najskuplje i najdragocenije što možete detetu pružiti je dozvola da bude svoje autentično JA.

Biti svestan roditelj je izazov i zahteva dosta strpljenja i rada na sebi, teško jeste ako se uzmu u obzir sve ostale okružujuće okolnosti, ali nije nemoguće. I ono što je važno, nikad nije kasno. Koliko puta ste se zapitali zašto imate dete?

Pročitaj i: Vreme je za nova učenja o uspehu

Tekst: Vesna Kragulj / Foto: Pexels