Vreme za poeziju. Autorka Tamara Đuran nam je podarila svoju pesmu.

• 

• 

• 

Na podu kolibe
pod hladom večernjih senki
u mutnim obrisima
nazire se klupko tela
još spleteno

u lepljivom zagrljaju
Iz raskopčane haljine
proviruju brežuljci

Slonovača
– ulov samo jednog lovca –
prostire se lenjo
nad mrežom rebara
Pružaju se bezvoljno
pravilne linije butina
moćne u svom mirovanju
nenadmašne u svojoj nepomičnosti

Jednom
neko će me voleti
– grize reči pod jezikom
i okreće glavu ka čađavom zidu

On spava
Vojskovođa nakon dobijene bitke
Ratnik koji je preživeo blisku smrt
Tvorac, zadovoljan svojim delom
Miruje njegova ruka
na njenoj levoj dojci
Lako
S pravom vlastelina
Pod težinom njegovog tela
utrnule su kosti
Razlilo se meso
u tihovanju
do maločas napregnutih damara

Jednom
neko će me voleti
– grebe pod kožom misao
i žulja svaku kost
On spava
Davljenik koji je prodisao
Ubica koji se pokajao
Zatočnik
Iz raskopčane haljine

predaju se hladu senki
brežuljci slonovače
– plen mnogih lovaca –
i zbunjuju mrak
meke linije butina
moćne u svom mirovanju

Jednom
neko me je voleo
– struže u uhu
na podu kolibe
koju je zaboravio dan

Tekst: Tamara Đuran / Foto i video: Pexels