Marta Sabo je originalna i hrabra ličnost i na neki način začetnica ženskog pisma mađarske književnosti, s obzirom na književni postupak i specifičan izbor tema koje obrađuje kroz svoje bogato stvaralaštvo. Bavi se prirodom žene, odnosa među ženama, ulogama koje imamo i time kako nas identifikacija sa životnim ulogama približava ili naprotiv, udaljava međusobno…
Dominantna tema njenog romana „Daljine“ jeste delikatan odnos majke i ćerke. U pozadini ovog odnosa stoji toliko slojeva koje pažljivom čitaocu još više obogaćuju čitalačko iskustvo. Jasno je da slojevitost stoji u službi dodatnog nijansiranja i objašnjavanja likova i njihovih postupaka, ali nudi i mnoštvo perspektiva za bolje razumevanje duha jednog vremena. Talenat autorke uočljiv je i u postupcima kroz koje ona provlači kritiku društva sa svim anomalijama, a da to nema prizvuk angažovanosti.
Odnosi koji intrigiraju
Dva središnja lika, ćerka Iza i majka Etelka, prikazana su vrlo precizno i verodostojno i kroz odnose sa drugim likovima romana. Neretko, čitalac majstorski biva stavljen u poziciju da oseća ambivalentan odnos prema oba lika. Nekada ih razume i opravdava, a nekada vrlo kritički reaguje, osuđujući određene postupake, što je rezultat dokazanog spisateljskog talenta autorke i odlične psihološke izgradnje likova.
Da li je ovo roman o ljubavi? Svakako. Majstorsko nijansiranje sveukupne složenosti međuljudskih odnosa koji u osnovi imaju ljubav ili odsustvo prave ljubavi. Kompleksan je odnos majke i ćerke, gde ćerka na svesnom nivou daje sve od sebe da bude dobra ćerka, da bude od pomoći ostareloj i usamljenoj majci, zaštiti je i bude tu za nju. Ipak, to je sve na nivou površnog i podrazumevanog, mi svedočimo tome da Iza ipak nema kapaciteta za to, jer ona majku posmatra samo iz vizure svojih uverenja, ne shvatajući da je majka ličnost za sebe i to u poodmaklim godinama, dakle, sa svim strahovima i ograničenjima ali i potrebama koje starost nosi.
Neretko, čitalac majstorski biva stavljen u poziciju da oseća ambivalentan odnos prema oba lika
Iza podleže, kako bi se reklo današnjim jezikom – ejdžizmu. Očekivali bismo upravo suprotno, jer se radi o voljenoj majci o kojoj je preuzela brigu nakon smrti oca. Iza je i lekar, što bi trebalo da implicira njenu humanu crtu i visok stepen empatije. Možda nas to i dodatno uznemirava kao čitaoca, iako smo i sami svedoci sve veće otuđenosti i manjka saosećanja i u okviru porodice.
Iza, pričajući o majci, govori uglavnom sa aspekta njenih godina, potcenjivački pa i uvredljivo, iako se njoj obraća biranim i nežnim rečima. A to sve radi sasvim nesvesno, ne shvatajući koliko time trajno tanji njihovu sve slabiju vezu. Apsurd je da su one sada fizički blizu, u istom stanu, a nikada udaljenije jedna od druge, a da pritom obe, iako osecaju stalnu nelagodu, ne čine ništa što bi suštinski poboljšalo stvari.
Težina nerazumevanja
Tako nam naslov ovog romana – Daljine, pokazuje svu težinu nerazumevanja, stalnih nesporazuma, redukovane komunikacije, neiznošenja pravog stava i mišljenja pod izgovorom da treba naći prihvatljiviji način. Daljina između generacija, uslovljenja kulturološkim razlikama, ili drugačijim načinima života… sve to dovodi do tragičnog kraja.
Iako je knjiga pisana šezdesetih godina 20. veka, mnogo toga ostaje isto na planu (ne)razumevanja porodičnih konstelacija. Možda se čak i produbljuje i dodatno pojačava izazovima savremenog doba.
Ovo je svakako i psihološki roman pa tako, čitaocu dragocen materijal za introspektivno putovanje
Svedočimo tragičnom udaljavanju najbližih osoba. Da li uzrok treba tražiti kod ćerke koja nikako da se suoči sa sopstvenom ranjivošću, nikako da se otvori i prevaziđe nesvesni strah od svih ljudskih emocija posebno onih neprijatnih, kao što su tuga, bes, uplašenost. Majka takođe iz potrebe da ugodi ćerki, ali opet posmatrajući sve samo iz svog ugla, upada u zamku nerazumevanja, tako da se jaz sve više produbljuje…
Ovo je svakako i psihološki roman pa tako, čitaocu dragocen materijal za introspektivno putovanje. Ako preispitamo svoje stavove prema likovima i njihovim postupcima u toku čitanja romana, moći ćemo mnogo bolje da razumemo sebe i osvestimo, možda, sopstvene predrasude i zablude…
Pročitaj i: Za kreativnost je ključno nadahnuće
Tekst: Irena Rangelov / Foto: Freepik
