„Non Duality je stanje svesti koje je iznad bilo kakvih fragmentacija, identifikacija, klasifikovanja, itd. Stanje potpune integracije“, kaže dr Milena Bratićević, čije istraživanje je pokazalo da sistematsko povećavanje svesti o Non Duality može značajno da smanji simptome depresije i anksioznosti

Dr Milena Braticevic je razvila program za prevenciju i ranu intervenciju za anksioznost i depresiju pod imenom Building Mental Resilience in Uncertain Times i predaje ovaj program na Univerzitetu u Torontu. Program se pokazao efikasnim u smanjenju simptoma od nivoa kliničke depresije i anksioznosti do normalnog nivoa u samo 4 grupne seanse. Rezultate je objavila na Science of Consciousness konferenciji u septembru 2020. godine, kada je i čuveni Dipak Čopra, doktor i autor preko dvadeset miliona prodatih knjiga video njena istraživanja i pozvao je da urade intervju za njegov YouTube kanal.

Dr Milena Bratićević je toliko inspirativna i puna znanja i informacija i njen glavni fokus je istraživanje strategija za razvoj mentalnog zdravlja i sprečavanje depresije i anksioznosti. U svom istraživanju bavi se temama kako povećanje svesti o nedualnosti i prirodnom stanju može pomoći u ublažavanju depresije i anksioznosti bez upotrebe lekova. Poseduje MBA za strateški i finansijski menadžment Schulich School of Business, a učila je i filozofiju na Univerzitetu u Torontu. Ranije je bila finansijski direktor i suvlasnik Datazena, softverske kompanije za vizualizaciju podataka sa sedištem u Torontu, i vodila je kompaniju do preuzimanja od strane Microsofta 2015. godine.

Depresija je jedna od čestih mentalnih poremećaja, što znači da će većina nas osetiti neke simptome depresije u životu

„Moje preduzetničko iskustvo mi je pomoglo da identifikujem potrebu za lečenjem mentalnog zdravlja zasnovanom na prevenciji, kao i osnovnu potrebu za pristupačnim programima opismenjavanja u oblasti mentalnog zdravlja“, kaže Milena. „Ono što me inspiriše je saznanje da je novi, inovativan i integralni pristup neizbežan u oblasti mentalnog zdravlja. Uzbuđena sam što ću svojim istraživanjem doprineti stvaranju nove zdravstvene platforme koja će doprineti ljudskom razvoju na fizičkom, mentalnom, emocionalnom i duhovnom nivou uključivanjem u prirodne procese lečenja“.

Da li i kako možemo da prepoznamo kliničku depresiju?

Klinička depresija nas najčešće iznenadi. Odjednom se osećamo kao da stvari nemaju smisla, tužni smo i razočarani u sebe i druge. Stvari koje su nam ranije bile interesantne nas više ne zanimaju i nemamo energije ni za šta. Depresija je jedna od čestih mentalnih poremećaja, što znači da će većina nas osetiti neke simptome depresije u životu. Idealno bi bilo da prepoznamo simptome vrlo rano i da umemo da ih preokrenemo pre nego što počnu da utiču na kvalitet našeg života. Inače, svi mentalni poremećaji ukazuju na fragmentaciju psihe, tako da nam je za mentalno zdravlje najviše potrebna integracija. Da imamo percepciju koja vidi sve na nekom višem nivou na kome su stvari duboko povezane.

U 28-godini sam prvi put doživela depresiju. Tada me je zainteresovalo da proučavam svest i glavne faktore koje doprinose mentalnom zdravlju

Kako si došla do toga da se posvetiš ovoj oblasti i da razviješ svoj program?

U 28-godini sam prvi put doživela depresiju. Tada me je zainteresovalo da proučavam svest i glavne faktore koje doprinose mentalnom zdravlju. Uradila sam doktorat u California Institute for Human Science na temu integralnog zdravlja. Kao doktorski rad sam radila istraživanje u kom sam isprobala moj program i on se pokazao vrlo efikasan u smanjenju simptoma anksioznosti i depresije.

Koliko je svest o mentalnom zdravlju zastupljena na Zapadu?

Kod nas se uglavnom misli da je svest o mentalnom zdravlju na visokom nivou na Zapadu. Međutim, to nije slučaj. Mentalno zdravlje je još tabu-tema, zbog toga što je ceo zdravstveni sistem na paradigmi dijagnoze. Zbog toga ljudi čekaju dugo i oklevaju da traže pomoć, dok ne odmaknu u duboki problem. Treba da se pomeri fokus na prevenciju i ranu intervenciju, a to znači da treba dosta uložiti u edukaciju i opštu pismenost oko mentalnog zdravlja. Takođe, treba da se otvori konverzacija i da možemo da pričamo o tome… Zato sam jako zahvalna tebi i ljudima koji vode razgovore o mentalnom zdravlju na svojim platformama.

Kakve su tendencije u poslovnom okruženju ka očuvanju mentalnog zdravlja zaposlenih?

Pandemija je sasvim promenila način na koji radimo, dosta ljudi radi od kuće i gubi se taj ljudski kontakt. Takođe, ljudi pregorevaju na poslu. Kada pregorimo, nije dovoljno nekoliko dana ili nedelja da se oporavimo. Tada su potrebni meseci a nekad čak i godine da se vratimo u normalno stanje. Takođe, priča se sve više o ‘psihološkoj sigurnosti’ na poslu, što znači postavljanje uslova da se ljudi ne plaše da kažu šta misle, da budu autentični i kreativni na radnom mestu. Ovakva atmosfera će biti potrebna da bismo mogli da rešavamo kompleksne probleme. Dobro je i to što kompanije sve više imaju pozicije kao što su ‘Chief People Officer’ ili ‘Chief Learning Officer’, koje su zadužene za ljude na nekom višem nivou.

Kako možemo da pomognemo sebi ili drugima ako primetimo da se neraspoloženje pretvara u depresiju?

Veoma je važno da budemo tu, da budemo prisutni sami sa sobom i sa najbližima. Da prepoznamo simptome i da nešto preuzmemo. Važno je da ne osuđujemo ni sebe ni druge, zbog toga što je depresija vrlo kompleksno stanje i svaka osoba prolazi kroz to na svojstven način. Dobro je da naučimo kako da se odnosimo prema mislima i da ne verujemo baš svemu što mislimo. Da praktikujemo emocionalnu regulaciju, da znamo da prepoznamo naše emocije i imamo zdrav odnos sa njima. Takođe, korisno je da upoznamo sebe i prepoznamo svoj Ego koji nam često stoji na putu ka razvoju. Pomaže i da praktikujemo meditaciju. Ja bih preporučila ‘Loving kindness’ meditaciju, koja vodi van Ega i vrlo je efikasna u smanjenju simptoma depresije.

Priča se sve više o ‘psihološkoj sigurnosti’ na poslu, što znači postavljanje uslova da se ljudi ne plaše da kažu šta misle, da budu autentični i kreativni na radnom mestu

Možeš li nam reći više o Non Duality and Mental Health razgovoru sa Dipakom Čoprom?

Dipak je video prezentaciju mog istraživanja na Science of Consciousness 2020 konferenciji i pozvao me na intervju za njegov YouTube kanal. Baš sam uživala u razgovoru sa njim, on je jedan od retkih ljudi koji se ozbiljno bavi edukacijom o meditaciji i višim stanjima svesti. Poslednjih nekoliko njegovih knjiga kao što su ‘Total Meditation’ i ‘Metahuman’ su uglavnom bile o temi ‘Non Duality’. Non Duality je stanje svesti koje je iznad bilo kakvih fragmentacija, identifikacija, klasifikovanja, itd. Stanje potpune integracije. Moje istraživanje je pokazalo da sistematsko povećavanje svesti o Non Duality može značajno da smanji simptome depresije i anksioznosti, tako da je Dipaku to bilo interesantno.

Po čemu se tvoj program izdvojio od ostalih i kako si uspela da ostvariš takvu efikasnost?

Moj program se fokusira na integraciju i objašnjava samu prirodu uma. U tom smislu mislim da je odlična podloga za druge programe i da može da objasni dosta stvari. Program je interesantan i onima koji su prilično obrazovani na temu mentalnog zdravlja, zato što objašnjava iz neke druge, malo vise filozofske perspektive. Mislim da nije loše da se malo bavimo filozofijom uma i da ne prihvatamo zdravo-za-gotovo ovaj pristup koji nam se trenutno nudi.

Kako da najbolje negujemo svoje mentalno zdravlje?

Sa jedne strane treba da negujemo mozak time što ćemo izbegavati povrede glave, jesti zdravu hranu i praktikovati relaksaciju i kvalitetan san. Sa druge strane treba da negujemo um, koji se stalno razvija u kontekstu našeg odnosa sa sobom i drugima. Što se tiče uma, on može da se razvija na svesnom ili nesvesnom nivou. Na svesnom nivou kroz učenje novih stvari, kroz praktikovanje fokusa i meditacije. Za nesvesni nivo možemo da koristimo autosugestiju, imaginaciju i vizualizaciju. Što bi rekli, govoriti sebi ‘svakoga dana u svakom pogledu sve vise napredujem’…

U stvari, taj ‘growth mindset’ je ono što će nam pomoći da izbegnemo anksioznost i depresiju na duže staze. Imati svest da se stalno razvijamo i menjamo, da smo deo nečeg većeg i da je naš doprinos bitan za dobrobit svih. Po prirodi, mi smo deo kolektiva i veoma je važno da imamo kvalitetne odnose sa drugima i da vidimo svoju ulogu u društvu. Usled velike polarizacije koja trenutno postoji, važno je da možemo da razgovaramo sa onima sa kojima se ne slažemo i da stalno učimo jedni od drugih.

Pročitaj i: I optimizam se vežba!

Tekst: Jasmina Stojanović / Foto: Dragana Paramentić, Pexels