Sa Anom Atanasković, spisateljicom, istraživačicom ljudskih sudbina i priča, radoznalim posmatračem sveta – pričali smo o ljubavi, vremenu, istrajnosti i inspiraciji i strasti prema životu

Ana Atanasković je spisateljica, novinarka i kopirajterka. Do sada je objavila zbirku priča „Beogradske majske priče“ (2006), roman „Duet duša“ (2008), roman „Jelena Anžujska“ (2009 i 2010), roman „Moja ljubav Nikola Tesla“ (2013), zbirku priča „Beograd je ljubav“ (2017), roman „Kraljica jorgovana“ (proširena verzija Jelene Anžujske, 2019) i roman „Davorjanka Paunović“ (2020).

Kao novinarka pisala je za ELLE, VipTripDiplomatic, Vodič za život, Sensu, Lepotu&Zdravlje, Esquire, Ilustrovanu politiku i za mnoge portale. Dobitnica je prvih nagrada na konkursima za najbolju priču o lavandi (Bonux i Sofia) i najbolji prikaz knjige (Lisa i Laguna). Predavanje Tesla i žene održala je u Filadelfiji kao i više puta u Srbiji.

Ana piše o ljubavi, o istrajnosti, o potragama i o ženama koje su ostale u senci istorije uprkos vitalnim ulogama koje su imale u društvenim životima tih epoha.

Njena pesma napisana na engleskom je uvrštena u zbirku posvećenu kraljici Elizabeti II koju je izdao britanski časopis The Poet. Učestvovala je u pisanju zajedničke pesme o Desanki Maksimović “Putovanje” (časopis Enheduana). Pesma posvećena Milunki Savić objavljena je u zborniku “U zagrljaju večnosti” koji je objavilo udruženje Alia Mundi povodom 50 godina od smrti Milunke Savić.

Godine 2022. dobila je nagradu „Podvižnik mira“, koju za doprinos kulturi i srpskoj i svetskoj književnosti dodeljuje Udruženje „Vreme i moje pravo“ za roman “Moja ljubav Nikola Tesla”, kao i celokupni dosadašnji radu autorke, sa akcentom na roman “Duet duša”.

Za VremeZa pričamo sa Anom o njenom unutrašnjem svetu iz kog izviru dela i inspiracije.

Pisala si o učiteljima, poznatim ličnostima, primenjivala si tehnike i istraživala dušu. Šta je to što bi sada mogla da izvučeš kao zaključak tog razvoja?

Spoznaj samog sebe, do najdubljih dubina i do detalja. Važno je znati ko si. Važno je znati šta možeš više, šta manje, nisu svi predodređeni za sve i to je sasvim u redu, da je drugačije, bilo bi dosadno. Nađi ono što voliš da radiš! To je ključno. Pa makar ga radio i besplatno (kao što je Momo Kapor, kada su ga pitali šta bi radio da ne postoje izdavači, rekao da bi kucane strane svojih knjiga delio ljudima u Knez Mihailovoj). Oprosti svima sve, ali ne ostaj nužno sa onima sa kojima ne želiš. Važno je oprostiti im. Spoznaj svoju prenatalnu fazu i najranije detinjstvo, tu su svi odgovori, razumi sebe i svoje postupke.

Zašto su moćne žene koje su ipak istorijski bile u senci izbor za junakinje tvojim romana i istraživanja?

Prvo, volim da pišem o osobama iz prošlosti jer su njihovi životi zaokruženi, završeni (prividno, jer energija ne nestaje, ali na ovoj planeti, jesu). Imam tu kružnicu njihovog života od početka do kraja i mogu da je analiziram, osetim, doživim. Drugo, volim da svojom dušom i svojim osećanjima dajem novo svetlo osobama (90% ženama jer sam i sama žena) koje su uradile nešto važno u svom životu, a o tome se malo zna. Volim da im dajem novu snagu, nove živote i uživam da se ceo svet raduje tim lepotama kao što se radujem i ja dok pišem.

Nađi ono što voliš da radiš! To je ključno.

Kada bi izabrala knjigu koja bi opisala ili prezentovala tvoj život, koja bi to knjiga bila?

Zanimljivo pitanje. Izabraću onu koja ne opisuje događaje iz mom životu (delove sam lično opisivala u dve svoje knjige), ali opisuje privrženost onome što se voli, upornost da se tu ostane i nepokolebljivost da se ide izabranim putem – kući („kuća“ je sve što izvire iz duše). To je „Ježeva kućica“ Branka Ćopića, koju sam znala napamet kao vrlo mala devojčica. Tada se već videlo da sam strastveno vezana za neki tekst, delo, pisanje a, kako što rekoh, toplina i usmerenost ježa ka svojoj udobnoj kućici, želji svoje duše, jeste u velikoj meri priča o mom životu. Uvek sam išla za onim što stvarno volim, pa makar zbog toga plaćala najviše ili imala najmanje. Čovek koji radi ono što voli, uči ono što voli, biva sa ljudima koje stvarno voli je, po mom mišljenju, izabrao dobar put.

Pričom o Tesli privukla si pažnju i osvetlila slučaj jedne žene koja nije dobila zasluženo mesto u istoriji. Kada si osetila taj poziv, da li si znala kakvu diverziju praviš kod publike? Iako ima mnogo detalja iz života Nikole Tesli, tvoj roman „Moja ljubav Nikola Tesla“ je omaž ženama koje su volele uprkos nemogućnosti tog ostvarenja.

Odlična reč „diverzija“. Jesam. I danas mi neki kažu – tema Tesle i ljubavi ne idu! Ali, greše! Idu itekako. Jer, Ketrin Džonson je svojom privrženom ljubavlju zaslužila da postane ženski deo Tesline duše. Da, volela ga je uprkos nemogućnosti da ostvari telesnu vezu sa njim. Ali, dala mu je sve što je mogla. Kroz priču o njoj napravila sam revoluciju – iznela sam istinu na videlo i promenila percepcije, i o Tesli i o životu. Tesla je ostao onakav kakav je bio, ništa nisam menjala niti sam to htela, dostojanstvo njegovog izbora tj. ne-izbora je sačuvano. Ali, ja sam ispričala priču žene koja ga je stvarno volela.

Voleti i istrajavati čak i onda kada su sve šanse protiv nas. Koliko je hrabrost, koliko je ludost a koliko nemogućnost duše da se odupre božanskoj iskri ljubavi?

Jeste hrabrost. I jeste ludost. Ali, onaj ko stvarno voli zna da nema drugog puta. Balansira, nekad se i ljuti, nekada plače, ali, ipak, svom silinom voli. Razume i oprašta. Tada je najbliži Bogu.

Uvek sam išla za onim što stvarno volim, pa makar zbog toga plaćala najviše ili imala najmanje

Kako kreiraš sve vreme? Čime ga ispunjavaš? Šta te motiviše?

Meni je sve interesantno, čak i vožnja tramvajem, u kome čujem šta ljudi pričaju, kroz čije prozore čitam nazive radnji, uvek sam u nekoj akciji, slušanju. Slušam i čitam znakove na putu i pored puta. Najviše razmišljam o rukopisu koji je aktuelan i uvek dobijem podršku od jonosfere, jer biram teme koje me zanimaju i svesno i nesvesno. Biram živote ljudi, živote gradova, a može biti da oni biraju mene. Motiviše me želja da prenesem bilo koju iskrenu strast. Istina i strast.

U čemu pronalaziš lepotu?

Najveća lepota za mene su biljke. Cveće i drveće. Onda lepa arhitektura. Ne zaostaju ni lepota ophođenja, kulturni ljudi i oni koji su iracionalno radosni. Od takvih volim da učim.

Gde leži tvoja snaga?

U upornosti i neodustajanju. Tiha voda breg roni.

Dopuni rečenice:

1. Sunce… boravi u meni.
2. U meni zlato… dobija kraljevski tretman jer to zaslužuje.
3. Otkrivam… sebe drugima onakva kakva jesam, jer je najveće dostignuće biti istinit i autentičan.
4. Da imam krila, ja bih…. bila ptica, najdivnija vrsta postojanja u životinjskom svetu. Ptice su sasvim slobodne. Nemojte ih držati u kavezima.
5. Sve što znam o sebi je… skup informacija koje su prava osnova da postanem još bolja.
6. Igram se sa univerzumom, jer… sve dok se stvarno igram, kao dete, neću brinuti za sutra.

Pročitaj i: Poruke kosmičke glasnice

Tekst i foto: Jasmina Stojanović