Maja Šuša, glumica. Jedan od osnivača i umetnička direktorka Bašta Festa, internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, koji se ove godine održava osmi put. Autorka i voditeljka emisije „U svojoj bašti“ na Radio aparatu. Trudi se da tako napravi svoj raspored da u svakom trenutku uživa i da sebi ne stvara tenziju kašnjenjem. Nekada, bespotrebni optimista, ali uvek optimista

Maja Šuša je od malena išla na mnogo dodatnih aktivnosti van škole, pa je naučila da se organizuje i da uspe da izvede da je na dva mesta u istovremeno, ako treba. Ali s druge strane obožava da sebi obezbedi vreme za odmor, čitanje, jogu, kućni spa, što joj pomaže da se umiri i napravi balans. Pored Dunava, jednog aprilskog dana, otkrila nam je kada i kako odvaja…

Vreme za… porodicu

Uvek ga imam i veoma sam vezana za porodicu. Što sam starija, to mi je važnije da budem sa njima, da zapamtim i ulepšam svaku situaciju. Znači mi taj osećaj malog ušuškanog jezgra, to mi daje sigurnost.

Vreme za… kreativnost

Ono je uvek tu, sastavni deo svega što radim. Ne mislim da je kreativnost vezana samo za umetnost, već za način na koji radimo bilo šta.

• 

• 

Vreme za… sport

Joga je jedina stvar koja je kostantna, već godinama. Trudim se da treniram što redovnije, ali uvek imam pauze kada prestanem, pa počinjem opet i tako u krug. Volela bih kada bih mogla više da plivam i skijam.

Vreme za… zdravlje

Sve više razmišljam o zdravlju i prilagođavam svoje navike. Prestala sam da pušim pre skoro dve godine i to je jedna od najboljih odluka koje sam donela u životu i na koju sam jako ponosna. Ali, trudim se da ne budem nepušač smarač, sećam se koliko je to meni smetalo.

Vreme za… knjigu

Uvek nešto čitam. Nekad mi ide brže, nekad razvlačim. Čitanje mi je velika inspiracija i prostor u neki novi svet. Poslednje preporuke su „Najplavlje oči“ Toni Morison i sve knjige Bekima Serjanovića, za sada omiljena „Ljepši kraj“.

Volim da gledam sve, i dobre i loše predstave.

Vreme za… film

Čini mi se da smo malo u ovom vremenu kod kuće počeli više da gledamo serije, nego filmove. Trudim se da grabim priliku i odem u bioskop, kad god je to izvodljivo. Bio je kod nas u bioskopima fenomenalni nemačko-francuski film „Undine“ sa Paulom Beer koja je dobila nagradu Evropske filmske akademije za najbolju žensku ulogu prošle godine. Ko nije gledao, velika preporuka za domaći film „Moj jutarnji smeh“ Marka Đorđevića. Naravno, film prošle godine „Another round“ sa Mads Mikelsenom, ali meni je tu čudnu godinu ulepšao i brazilski film „Nevidljivi život“.

Vreme za… muziku

Zabavlja me da otkrivam novu muziku preko radija ili Spotify-a ili da čujem neku pesmu koju sama nikad ne bih pustila. A nešto baš za dušicu su jugoslovenski šlageri, Bisera i Senka Veletanlić, Françoise Hardy, a od ovih domaćih aktuelnih, jako volim Vizelj, Buč Kesidi, Svemirka.

Vreme za… pozorište

Svaki dan je vreme za pozorište. Kad sam bila mala, u Brankovim Pužićima, želela sam da spavam u pozorištu, nikad mi se nije išlo kući. Tako je i sad. Volim da gledam sve, i dobre i loše predstave. A evo i nekih od mojih omiljenih: „Tartif“ Igora Vuka Torbice, koji se igra u Somboru i Novom Sadu, „Plastelin“ i „Ružni prljavi zli“ u Beogradskom dramskom, „Ovaj će biti drugačiji“ i „Pošto gvožđe“ u Ateljeu212.

Vreme za… motivaciju

Generalno sam motivator i za sebe i za druge. Neko bi mogao da kaže bespotrebno optimistična.

Tekst i foto: VremeZa / MUA: Svetlana Sremčević / Haljina, kimono: Daire / IG: @majashusha