Terapeutsko crtanje koje je pomoglo umetnici Vanji Stojković da promeni uverenja koja joj ne služe i dovelo do toga da uspešno vodi projekat Umetnošću do mentalnog zdravlja by V.S
Neurografija je jednostavno crtanje za koje vam nije potrebna veština i odvija se po grafičkoj metodi organizovanja mišljenja putem spajanja neurona.
„Jedna radionica vam je dovoljna da steknete veštinu neurografije“, kaže Vanja Stojković, koja organizuje ove radionice u prostoru Kuća umetnica. „Na radionici delimo mišljenja, iskustva i energiju„, priča nam Vanja. „Družimo se i grlimo bojama. Kao i od svega što stvaram, i od prihoda radionice će deo novca biti odvojen za tribine o mentalnom zdravlju.“
Šta je neurografsko crtanje?
Neurografija je grafički metod organizovanja misli, transformacije stanja i odnosa prema problemu bez reči i konceptualnog procesa. Ovo je stupanje u kontakt sa vašim unutrašnjim prostorom kroz crtanje.
Jezik se zasniva na 4 arhetipska elementa: krug, trougao, kvadrat i posebna neurografska linija sa dve karakteristike. Omogućava vam da promenite obrasce i otvorite nove mogućnosti na putu ka cilju, transformišete postojeće neuronske veze i kreirate nove. Ispostavilo se da je svaki koncept i radnja povezana s njim deo neuronske mreže, određenog neuronskog koda, uzorka neurona u našoj glavi. To je usko povezano sa utiscima koje smo ikada stekli u vezi sa sličnim zadacima.
Sve odluke koje donosimo zavise od obrasca ponašanja ili neuronskog koda koji imamo
„Ako ne možete uspostaviti privatni život ili pronaći posao koji volite, nema dovoljno vremena za sve što želite da radite, to su programi u umu, naša unutrašnja ograničenja kojih nismo svjesni, ali koja uvelike utiču na naše zivoti“, kaže Vanja. „Zamislimo da dvoje ljudi sa potpuno istim znanjem i iskustvom odu na razgovor u istu kompaniju, gde će im menadžer postaviti ista pitanja i izabrati budućeg radnika. Prvi ide sa idejom da će biti ocenjen, da ne zna tačno da odgovori, seća se da je već pao na takvim intervjuima i boji se ponavljanja. Drugi ide sa idejom da će sada brzo odgovarati na pitanja, dobiti potrebne informacije, zatim obaviti par ličnih stvari, a sutra će krenuti sa ovim poslom.
Lako je pretpostaviti da će poslodavac radije izabrati drugog kandidata, jer je njegov obrazac ponašanja u ovoj situaciji bio povoljniji. Ispostavilo se da sve odluke koje donosimo zavise od obrasca ponašanja ili neuronskog koda koji imamo.“
I očigledan zaključak se nameće: ako niste zadovoljni rezultatom, onda morate promeniti program.
Ali kako to učiniti?
Ako sebi kažete: „Danas se na sastanku osećate samopouzdano i ponašate se na takav i takav način“, hoće li to uspeti? Hoće li mozak prihvatiti takvu poruku? To je malo verovatno, kao što praksa pokazuje. „Veza koja se formira u glavi je mnogo jača i najverovatnije će uspeti, a ne iznenadni pokušaj podešavanja na drugačiji talas“, poručuje Vanja.
Dobra vest je da postoji jezik koji mozak dobro razume i na kojem možemo prepisati postojeće obrasce ili kreirati nove programe ponašanja. To nam omogućava da otvorimo nove mogućnosti. Jezik se zove neurografika, izmislio ga je dr Pavel Piskarev, psiholog, arhitekta i neurografski učitelj.
Pročitaj i: Psihometrija – umetnost slušanja predmeta
Teksti foto: promo
