Ne znam kako ste vi ovog januara, i kako na vas utiče tek pristigla nova godina koja, ponekad mi se čini, tako napadno plasira imperativ promene, poput kič reklame za bingo, šansa za totalni obrt „sad ili nikad…„
Januarsko stanje uma je, pa kako kome, nekome kofer nade, a nekome tuge zbog svega što fali, svega što nismo i znamo da nikada nećemo… jer kasno je. Od „kasno je“ do „moguće je“, čini se, put predugačak. Razdvaja ih svest o tome da ipak sami odlučujemo. Kako se dostiže taj nivo svesti? Javlja mi se da je najbolje sledeće – početak nove godine usmeriti u pravcu promene, ali ovog puta promene svesti. Mudra Jasmina Stojanović kaže da je to i jedini siguran put do trajne sreće. I ja joj verujem, nepogrešiva je u davanju mudrih životnih lekcija, toliko puta sam se uverila. I što sam iskusnija, pretpostavka o sreći kao evoliciji svesti postaje mi aksiom.
Misao da je kasno da počnemo nešto iz početka je samo misao koja je zamenljiva, na primer – uvek je pravo vreme za prave odluke i istinu.
Možeš se setiti i da vreme krajeva, iz drugog ugla gledano, jeste vreme početaka. Uveriti sebe u ono što nam najviše doprinosi jeste umetnost življenja. E, tu treba oslušnuti sebe, u tišini čuti svoj glas, makar kao jednu reč, imperativ bez pritiska, samo ono što znaš da ti je činiti, jer druge istine nema.
Uvek je pravo vreme za prave odluke i istinu
Znate priču o slonu koji je odrastao u cirkusu vezan za lanac, misleći celog života da je to jedina mogućnost za pokret, tu u granicama cirkusa. Šta je tvoj cirkus? Nismo tu zbog drugih i njihove zabave, razonode, uzbuđenja, kompleksa. Ovo može biti tvoje vreme, tvoj dan, tvoj početak i kraj svega što nisi bila ti.
Kako se osećate zbog svojih odluka?
Ja sam se osećala loše zbog svojih odluka koje bi posledično povređivale druge, tačnije povređivale njihov sistem uverenja o tome kako ja treba da živim. O tome kako treba da se odnosim prema drugima, koja njihova očekivanja treba da ispunjavam. Ja sam se osećala nesigurno i pokolebano pred svim novim počecima i poglavljima, jer sam sama sebi otežavala pravo na jedini pravi odabir a to sam ja i moja lična dobrobit. Moje lično dobrostanje i mir koji nema cenu.
Ishodište svih pravih izbora i odluka se nalazi u biranju sebe, uvek i bez izuzetka
Borila sam se da se opravdam posle svake takve naizgled donete odluke kojom loše utičem na sebi drage ljude. Gušila se u pribavljanju dokaza da sam u pravu, da ne treba da se ljute i žudela za prihvatanjem i razumevanjem. Dok nisam shvatila da je najvažniji osećaj pripadnosti onaj koji sama sebi obezbedim samorazumevanjem, jasnovidošću sopstvenih potreba, ciljeva, namera, samovrednovanjem svojih dostignuća u duhovnom smislu, evoluciji svesti kao kontinuiranoj sreći.
Evolucija svesti
Evolucija je nemoguća sve dok strepimo od tuđih mišljenja, sve dok smo statisti u tuđim životima, sve dok više vrednujemo tuđe nego svoje u svakom smislu. Samim tim je i sreća nedostižna u uslovima nepromenjenosti sistema uverenja koja su nas i dovela do nesrećnog doživalja sebe i sveta.
Ishodište svih pravih izbora i odluka se nalazi u biranju sebe, uvek i bez izuzetka, to je početak ljubavi prema sebi koja nas veličinom i snagom zauvek usmerava ka svemogućim putevima univerzalne ljubavi.
U duhu Duška Radovića, podsetiću sve nas da se krajevi potroše, dok počeci uvek traju. Zato vam želim stanje radosti za svako novo poglavlje, za svaki srećni početak kao novi krug soptvene evolutivne putanje.
Pročitaj i: #VremeZa mentalno zdravlje: tabla raspoloženja u AVA shopping parku
Tekst: Irena Rangelov / Foto: Pexels, Freepik
