Stiglo je proleće, mozda bi to moglo da nam bude dovoljno. Ko se slaže sa mnom neka digne ruku?

Želim da osetim kolektivni nalet optimizma i punu podršku promenama. Prelepa smena neka nam bude inspiracija za sva nedoživljena ili odložena proleća u nama. Došlo vreme da se vratimo pticama u nama i pesmom pozdravimo nove odluke. Neka smo i za neke površini, i na silu optimistični, ili što bi se reklo popularnim žargonom – toksično pozitivni. Ali samo treba iskoristiti svoje pravo na sreću bez osvrta na tuđe standarde. Treba i druge pustiti da se raduju, pa i sitnicama, bogati su oni kojo to umeju. 

U mom koordinatnom sistemu iliti mojoj realnosti, ja sam samo objektivna. A svakom svoja realnost, vazda bilo i zauvek će u biti. Naše misli su vajari naših svakodnevica. Mene raduje smena, najočiglednija je kad se desi prelazak iz zime u proleće. Pa ti život (za one senzitivne) gratis priredi najlepše buđenje za sva čula u isto vreme. Sinestezijski šok, iako toliko puta viđen, uvek hipnotiše i uveseljava bez mere. Pa stavljam fokus na lepo, na dobro, lepim etiketu radosti i budim energiju svežine na svakom koraku. Imam i prilike koliko hoćeš da uposlim misli nadom,  a srce upletem u note iako odzvanjaju samo u mojoj glavi.

Moje vreme je samo moje

Hoću da ovaj Mlad mesec u Ovnu uzdrma sve u meni, na najbolji mogući način očekujem pun gas, hoću pokret, hoću korak lak i krilato srce a misli brze da pretrče svaku staru prepreku.

Nema nazad u zimski san, ništa hibernacija i tihovanje. Nek mi tako i bude. Evo javno obećavam da ću čitavo polje mog delovanja posejati magijom, očekujem izobilje na jesen, ne šalim se. Ova mala bi da bude glavna uloga u svom filmu. Ako i ne uspem, uvek mogu iznova. Ne ograničavam se na ‘sad ili nikad’ narative. Moje vreme je samo moje. Moje tridesete ne žele upoređivanja, ne žele standardizaciju, ne žele uzvičnike i znake navoda sa prostorom za tuđa uputstva za život. O(t)puštam i sama sebi bivam inspiracija i destinacija.

I ne zaboravite da, osim sto volite sebe, i osim sto naravno volite i druge, malo pogledate u to kako volite. Jer ono smo kako volimo.

Mi svašta pakujemo sa etiketom ljubavi, kontaminirali smo najčistiji prostor u nama pogrešnim uverenjima a hoćemo pravo na čistu ljubav.

Osim sto volite sebe, i osim sto naravno volite i druge, malo pogledate u to kako volite. Jer ono smo kako volimo

Pročitah i sjajnu definiciju brzine življenja: „Idem onoliko brzo koliko ide najsporiji deo mene.“ Opet fokus na sopatvene delove od kojih smo sastavljeni. Ne zaboravite i one najsitnije i najsporije i najosetljivije delove sebe. Obično baš oni naprave zbrku kad ih ne pitamo za savet, za brzinu.

I još nešto, oslobodi kraljicu u sebi ovog proleća! Prava je ona koja krunu nosi u glavi, zato, šta ti teško, osmisli svoje rubine i dijamante pa mudro i suvereno vladaj (svojom) scenom😇.

Pročitaj i: Ko sam ja – priča o samospoznaji

Tekst: Irena Rangelov / Foto: Unsplash, Pexels