„Vreme se unapred planira, sve treba da je isprogramirano kako bi se lako odustalo od plana kad god se pojavi neki dobar razlog za iskorake i uživanje“
Ova krilatica Jelene Knežević, menadžerke u kulturi i pozorišne producentkinje, pomaže joj da radi radi kao izvršna direktorka Bitef teatra i festivala, da bude doktorantkinja na Fakultetu dramskih umetnosti i da drži vežbe na predmetu Osnove pozorišne produkcije kao saradnica u nastavi.
Ipak, pod avgustovskim suncem, među fasadama starog dela Beograda, i uz letnji blagi vetar koji nagoveštava rashlađenje, Jelena nam je otkrila svoju blagu, fleksibilnu stranu, kreativnu i slobodnu, koja joj sigurno pomaže da u čvrstim strukturama teče poput vode i ostavlja trag.
Jelena Knežević nam je otkrila i kako kreira svoje vreme i od čega sve kreira slagalicu svoje svakodnevice.
Vreme za… porodicu i prijatelje
Odrasla sam u divnoj porodici, velikoj familiji i okružila se sa mnogo pravih prijatelja. Bitni su mi ti odnosi. Ispostavilo se da imam talenat da okupim ljude i organizujem događaje, tako da sam često ja ta koja inicira susrete. Sećam se da je snažan utisak na mene ostavila predstava Nikite Milivojevića „Naš grad“ nakon koje sam osvestila koliko je dragocen i poseban svaki trenutak koji provedem sa mamom i tatom.
Vreme za… sport
Za mene sport znači trčanje. Počela sam baš davno da trčim, ali ne mogu da se pohvalim da imam i kontinuitet. Kada uspem da odvojim vreme za trčanje, to znači da držim svoj život i sebe pod kontrolom. Ustajem rano, tako da već u šest, pola sedam budem u teretani – istrčim se, uradim po koju vežbu, istegnem se i dan može da počne. Najlepša trčanja koja pamtim su mi bila na putovanjima – u novim i nepoznatim gradovima kao što su Tel Aviv, Bejrut, Singapur, Šangaj koja sam na taj način upoznavala ili jutaranja trčanja na plažama Grčke, Tajlanda, Kube, Australije. Trčanje je meditativan sport i način da naučimo da se borimo sami sa sobom. To je dosta lepo i precizno opisao Murakami u knjizi „O čemu govorim kad govorim o trčanju“.
Vreme za… zdravlje
U kontekstu aktuelnih ekoloških i klimatskih promena, sve više gubimo mogućnost da očuvamo svoje zdravlje te mi se čini da je u ovom trenutku jedino smisleno boriti se za zdravu životnu sredinu i poštovanja prirode, te alternativu postojećem društvenom poretku. Deluje da ostajemo u potpunosti bez zdravog vazduha, vode, zemlje, sunca, hrane.
Za mene lično očuvanje zdravlje znači da uspem da uspostavim balans, umerenost, da istrajem u zdravoj ishrani i da što više vremena provodim u prirodi.
Za knjige sam vezana ne samo kao čitateljka već povremeno i kao producentkinja
Vreme za… knjigu
Uglavnom je sve vreme koje imam za čitanje posvećeno stručnoj literaturi koja mi treba za pisanje naučnih radova ili dramskim tekstovima za projekte na kojima radimo. Naravno, uvek ostane vremena i za nešto drugo. Poslednje šta sam pročitala, a šta je od tada prošlo kroz ruke mnogih mojih prijateljica i naišlo na njihovo oduševljenje, je knjiga priča „Moj muž“ Rumene Bužarovski.
Za knjige sam vezana ne samo kao čitateljka već povremeno i kao producentkinja. Nedavno je objavljena knjiga Always Contextualize – An Exercise in Curating Performing Arts čija je glavna urednica Ana Vujanović, a u čijem kouređivanju i produkciji smo učestvovale Biljana Tanurovski Kjulavkovski, Marijana Cvetković i ja.
Vreme za… pozorište
Pozorište koje mene zanima je mesto slobode, kretivnosti, kritičkog mišljanje i solidarnosti, mesto za društveni angažman i aktivizam. Ono je bitan deo mog identiteta pošto radim u Bitef teatru i na festivalu, a od skoro je to i predmet izučavanja mog doktorskog rada na Fakultetu dramskih umetnoti. Zapravo, pozorištu je posvećeno najviše mog vremena.
Trenutno su u toku pripreme za specijalno, dvostruko izdanje Bitef festivala koji će se održati od 13. do 25. septembra. Biće prikazano 14 predstava iz celog sveta koje su tematski objedinjena sloganom „Na ivici budućnosti“ i sve se bave ekološkom krizom, konceptima transhumanizma i posthumanizma.
Na poslu me motiviše rešavanje složenih adaptibilnih problema koji su neuhvatljivi, nepredvidivi, složeni i ambivalentni
Vreme za… film
Volim da se zimi ušuškam u ćebe sa čajem i meni nekom dragom osobom i da gledam neki dobar film. Uvek se potrudim da pogledam i po koji film u bioskopu, uglavnom u okviru filmskih festivala koji se održavaju u Beogradu.
Neverovatno jak utisak na mene je ostavio dokumentarni film u režiji Marte Popivode „Pejzaži otpora“ koji je svoju svetsku premijeru imao u Roterdamu a koji će u septembru biti prikazan i u Beogradu u okviru programa Beldocsa. U njemu je prikazano sećanje antifašističke borkinje Sonje (97), jedne od prvih partizanki u Srbiji, koja je bila i među vođama pokreta otpora u Aušvicu. Na scenariju i dramaturgiji filma radaila je Ana Vujanović.
Vreme za… muziku
Moram da priznam da nemam istančan ukus za muziku i da je to umetnost koju najmanje pratim. Verovatno je to zbog toga što volim da uživam u tišini.
Vreme za… putovanja
Mislim da su to dragocena, formativna iskustva koja nas bitno odrede za ceo život. Volim da putujem, uvek na različita mesta. Imam svoju kolekciju turističkih vodiča i atlasa, i mapu na kojoj označavam u kojim gradovima i zemljama sam sve bila. Južna Amerika je sledeća željena destinacija. U svakom mestu se potrudim da pronađem zanimljive staze za trčanje pored reka i u parkovima, neke dobre predstave i izložbe, dobru kafu, zanimljive ljude, neko mesto u koje ću da zalutam i da dozvolim da me iznenadi.
Vreme za… kreativnost
To je spontana i svakodnevna aktivnost koja određuje naš celokupni odnos prema svetu i ogleda se u svim segmentima života. Sam posao kojim se bavim je direktno usmeren na umetničko stvaralaštvo, te su samim tim potrebna i agilna i maštovita menadžerska i produkciona rešenja za organizaciju tih kreativnih procesa.
Vreme za… motivaciju
Na poslu me motiviše rešavanje složenih adaptibilnih problema koji su neuhvatljivi, nepredvidljivi, složeni i ambivalentni i zahtevaju prilagodljivost, nova znanja i pristupe.
Desi se da mi motivacija, u privatnom životu, postanu neuhvatljive i nepredvidljive osobe koje me inspirišu i probude u meni kreativnost i ludu maštu. Tako sam sada u fazi da svake večeri napišem po jednu priču.
Tekst i foto: Jasmina Stojanović
Ostavite odgovor