„Treba da pustiš.“ Čula sam to bezbroj puta – baš onda kada sam verovala da mi je potreban jači stisak. Kada sam mislila da nisam dovoljno dobra, dovoljno sigurna, dovoljno jaka

U životu sam se držala svega: sitnica, ljudi, stvari, misli, događaja, uverenja, strahova… Najviše sam se držala svojih predstava o tome kako sve treba da izgleda. I što sam jače stezala, ideja o puštanju delovala mi je besmisleno. Jer – šta bi mi ostalo ako pustim? Ništa. Praznina.

A ipak, taj osećaj „ništa“ bio je lakši od osećaja stalne tenzije. Jer, dok juriš ono što misliš da ti pripada, često i ne znaš da li ti zaista pripada. Samo želiš da jeste tvoje – pa se držiš. I sve dok stežeš, bol raste.

U nekom trenutku to što držiš – pukne. Ili ti jednostavno isklizne iz ruku.
I bilo da si još uvek u stisku, ili na ivici pucanja, ostaje isti osećaj: umor, nemoć, nezadovoljstvo. I tada čuješ opet ono – „Pusti.“

Za mene, to je bio najteži korak. Učenje koje još traje. Kao dete koje tek prohodava – ustaneš, padneš, pa opet. Sve počinje jednom odlukom. Svesnom. Da ćeš pustiti.

Ali kako se to radi?
Kako pustiti kada misliš da ćeš zajedno s tim – pasti i ti?
Kako kada si se toliko uplela da više ne vidiš izlaz iz sopstvenih čvorova?

Udahneš.
Izdahneš.
Osetiš kako napetost popušta.
Kako dolazi mir.
Počinješ da dišeš – stvarno.

I polako biraš sebe.
Počinješ da veruješ sebi. Veruješ životu. Onome što ne možeš da kontrolišeš.
Više ne juriš. Shvataš: ono što je tvoje – naći će put do tebe, bez obzira na vreme i mesto.

Snaga se vraća.
Fokus se menja.
Okrećeš se stvarima koje voliš.
Ne bojiš se više.

I odjednom postaješ svesna: najviše si nedostajala sama sebi.
U tom prihvatanju – rađa se sloboda.
Sloboda da kreneš dalje, rasterećeno, lakše, mirnije.

Zar to nije ono najvažnije?
Taj mir koji dolazi s puštanjem.

Ako i dalje misliš da ne možeš – dozvoli sebi da pokušaš.
Pusti.

Kao dete kad pusti omiljenu igračku. Ne zato što je više ne voli – već zato što je poraslo.

Ponekad tek kad pustiš – dobiješ ono što ti je zaista trebalo.

Pročitaj: (Ne)vidljivi izvori snage

Tekst: Vesna Kragulj / Foto: