Volela bih da postoji natpis koji čovek može da stavi na čelo: Renoviranje u toku

Tako da svima bude jasno da ne ulaze na vrata, da ne kucaju sa svojim zahtevima, očekivanjima i željama.
Pustite me da obijam svoje zidove, rušim plafone i pravim nove poglede.
Nemojte me sa krivicama, predugo sam na tim putevima, postali su odavno već viđeni i najvažnije od svega dosadni.
Zapisujem za sebe što sam naučila u prethodnoj nedelji:
Ljude ponekad moraš da pustiš da se sami izbore za sebe, drugačije neće ceniti ni tebe, ni trud, ni ljubav. Ti ljudi nekad mogu biti oni koje najviše voliš, a krugovi u kojima se sa njima vrtiš zapravo su spirale kroz decenije i generacije.
U tim odnosima možda ćeš morati da se suočiš sa svojim najdubljim traumama i strahovima koji će izazvati prave zemljotrese i uragane.
Kad smo kod zemljotresa, koliko god se trudila da unosiš mir, dok ne istreseš sve ono što nije tvoje, stvaraćeš zemljotrese u sebi i oko sebe.

Pročitaj i: Ne

Tekst. Jelena Drekić / Foto: Unsplash, Pexels