Unesi neizvesnost u svoj dan, možda ti to promeni život
Danas sam odlučila da, uprkos tome što pada kiša – izađem bez kišobrana. Ne nosim ni novac, ni telefon.
Spremna za skok u zečiju rupu, pad kroz mračni hodnik, neočekivane promene svoje veličine, čajanku kod Ludog Šeširdžije ili pak neizvesni prolazak kroz ogledalo. Alisa je oduvek delovala inspirativno na mene, samo mi je falilo hrabrosti da se pridružim njenim avanturama. Možda moj plan ne zvuči naročito odvažno, ali barem rizikujem komfor, dozvoljavam sebi da probam i neudobnost, da se osetim slobodno dok sam, naizgled, uskraćena neophodnih stvari.
Krenuću od običnih malih stvari i prepustiti se nepoznatom.
Iskorak u čist potencijal
Ja bih da odvažno sledim neočekivani niz događaja koje ću možda jednom nazvati čudima, sinhronicitetima ili prstom sudbine… To još uvek ne znam, ali ovaj osećaj dobrovoljnog bekstva i prijatnog uzbuđenja tako dobro deluje na mene!
Imam jaku potrebu da budem svedok sopstvenog (ne)snalaženja u novim situacijama koje je tako lako rešiti kad imate “rekvizite” koji pomažu, na primer – da ne pokisnete! Novac, telefon – alati za izbegavanje niza neprijatnih situacija. Šta ako baš oprez, zaštita i priprema nekada znače zaobilaženje srećnih mogućnosti? Šta ako takav pristup znači zatvaranje vrata za “darivanje slučaja”.
Dispenca kaže: „Kada vas iznenadi neko nepoznato iskustvo za koje se čini da je došlo niotkuda, to je zato što ste ga stvorili nalazeći se ‘nigde’. I to se može desiti u trenutku jer ga stvarate u području izvan linearnog vremena“.
Šta ako baš oprez, zaštita i priprema nekada znače zaobilaženje srećnih mogućnosti?
Pravi savet je, dakle, zaboravite na vreme, prošlo, buduće, na pravila, na ‘istine’ i uverenja, na Sebe. Samo budite, i radite to sa punim poverenjem. Otvorite srce i um za to da vas slučaj ili radosni boravak u polju mogućnosti mogu bogato darivati.
Možda smo navikli da uvek igramo na sigurno, nosimo sve potrebne stvari koje nam olakšavaju život.
Zgodno je biti spreman, ali nekad prosto treba izazvati sebe i otkriti magiju koja počinje sa rizikom.
Zašto ne bismo krenuli od svakodnevnih situacija i tako uneli neizvesnost i rizik u svoj dan.
Nije sve kao što izgleda
Šta ako sreća nekad ima imidž opasnog momka? Da li ćete se zbog toga uplašiti, skrenuti pogled, okrenuti glavu, i skloniti se s puta?
Zato sam rešila da dozvolim sebi da, ako treba, malo i pokisnem, ili da i pored toga što nemam kišobran, ostanem suva. Kako? Možda sačekam negde i sklonim se od kiše, tom prilikom pročitam fenomenalnu priču koja mi promeni pogled na život. Ili sasvim slučajno naletim na staru prijateljicu, pa me ovaj neočekivani susret inspiriše i unese u moj dan radost na najveličanstveniji način!
Šta ako mi ni telefon danas nije potreban, ako odlučim da me sretnu baš oni ljudi koje i treba da vidim, bez unapred dogovorenih sastanaka…
Šta ako odlučim i uspem da vreme u meni i vreme van mene budu u poravnanju, pa zaustavim kišu i uživam u suncu.
Možda taj osmeh koji darujem životu bude signal da ga volim, i da smo hrabra, a takvima sreća postaje verna pratilja.
Zgodno je biti spreman, ali nekad prosto treba izazvati sebe i otkriti magiju koja počinje sa rizikom.
Prati znakove, čak i ako ti deluju suludo
Sigurna sam da ću na kraju avanture reći – vredelo je. Kako god proteklo, znaću da postoji ona druga verzija svega, ona u kojoj sebe upoznajemo po prvi put. Dobro je da sledimo znakove pored puta, poverujemo i gusenici sa lulom i pristanemo na putanju belog zeca, na razgovor sa cvećem… Jer ta inverzija stvarnosti, baš kao druga strana ogledala, vodi nas pravo do ostvarenja neograničenih sposobnosti koje poseduje svako od nas.
Pročitaj i: Ona koja se stalno smeje
Tekst: Irena Rangelov / Foto: Pexels
