Ako čitate ovaj tekst, velika je verovatnoća da ste u nekoj vrsti unutrašnjeg prelaza, u prostoru u kome želite promenu, ali ne bilo kakvu, već onu koja ima smisla u odnosu na to ko ste danas, a ne ko ste bili pre nekoliko godina

Možda razmišljate o novom poslu, možda o sopstvenom projektu koji dugo stoji u fioci, možda o sledećem nivou u onome što već radite, ali uz osećaj da dosadašnji način rada više ne daje isti odgovor, istu energiju, isti unutrašnji mir. I nije da ne znate šta želite. Naprotiv, često znate vrlo precizno.

Ali baš taj sledeći korak, onaj koji bi trebalo da vas pomeri, stoji pred vama kao zid, ne zato što je previsok ili nepremostiv, već zato što pokušavate da ga napravite na način koji vam više ne pripada. Odgovor na pitanje šta dalje potražili smo od Dragane J. Kuprešanin koja je razvila The Next Step Method™.

Dragana je edukatorka i mentorka za lični i profesionalni razvoj sa više od petnaest godina iskustva u radu sa klijentima iz različitih oblasti. U svom radu koristi integrativni pristup, sa posebnim fokusom na Human Design, kroz koji pomaže ljudima da razumeju svoje prirodne potencijale, odnose i profesionalni pravac. Do sada je radila sa više od 950 klijenata i godišnje realizuje preko 250 edukacija kroz radionice, treninge i individualne sesije. Nosilac je 16 međunarodno priznatih sertifikata iz oblasti savremenih metoda i tehnika ličnog razvoja.

„U 2026. godini sve jasnije postaje da strategija „još malo jače“, „još malo više“, „još malo brže“ prestaje da funkcioniše, ne zato što ste izgubili disciplinu, fokus ili ambiciju, već zato što se promenio vaš unutrašnji ritam, a vi to možda još niste sebi dozvolili da priznate„, poručuje Dragana. „Većina ljudi, kada zapne, prvo pomisli da im nedostaje hrabrosti, znanja ili samokontrole, pa pokušavaju da dodaju još jednu edukaciju, još jedan plan, još jedan pritisak na sebe, verujući da je problem u njima, dok je u stvarnosti problem često u tome što se kreću putem koji više nije u skladu sa njihovom prirodom.“ U nastavku nam Dragana otkriva kako da prepoznamo, odredimo i primenimo svoj sledeći korak.

Sledeći korak često zamišljamo kao nešto veliko

Kada način na koji se krećete kroz odluke, rad i promene nije usklađen sa vama, i najmanja odluka počinje da troši previše energije, da stvara unutrašnji otpor i osećaj težine, dok u trenucima kada postoji usklađenost, pomaci nastaju tiho, bez drame, bez forsiranja i bez stalne potrebe da sebi ili drugima dokazujete da ste na pravom putu. Postoje ljudi koji rade sve „kako treba“, koji poštuju korake, slušaju savete, prate strategije, ulažu vreme, znanje i trud, a ipak ostaju u mestu, ne zato što su pogrešili ili nisu dovoljno disciplinovani, već zato što ne funkcionišemo svi na isti način i zato što univerzalni modeli uspeha ne uzimaju u obzir različite unutrašnje mehanizme kretanja.

U tom smislu, karijera danas sve manje postaje pitanje pravog izbora, a sve više pitanje načina na koji se krećete kroz rad, odnose, promene i sopstvene odluke, jer neko napreduje kroz stabilan ritam i kontinuitet, neko kroz prilagođavanje ljudima i okruženju, a neko kroz inicijativu, pokretanje i jasno pozicioniranje, i nijedan od tih načina nije pogrešan dokle god je u skladu sa onim ko ga živi.

Neko napreduje kroz stabilan ritam i kontinuitet, neko kroz prilagođavanje ljudima i okruženju, a neko kroz inicijativu, pokretanje i jasno pozicioniranje

Problem nastaje onda kada počnete da forsirate tuđi način rada, tuđi tempo ili tuđu definiciju uspeha, jer tada, bez obzira na iskustvo i znanje, dolazi do zastoja, sumnje i iscrpljenosti, a unutrašnji glas koji vam govori da nešto nije u redu postaje sve glasniji. Sledeći korak, kada je zaista u skladu sa vama, retko dolazi sa euforijom, velikim planovima ili potrebom za objašnjavanjem, već se češće prepoznaje po osećaju olakšanja, po tihom unutrašnjem „da“, po utisku da se nešto iznutra složilo, čak i ako se spolja još uvek ništa konkretno nije promenilo.

I upravo zato ga često izbegavate, jer takav korak ne traži dokazivanje, ne traži potvrdu okoline i ne oslanja se na aplauz, već traži iskren odgovor na jednostavno, ali zahtevno pitanje: gde ste sada, u ovom trenutku, sa svim svojim iskustvom, umorom, znanjem i potrebama.

Gde sam sada?

Bez odgovora na ovo pitanje, svaki sledeći potez lako postaje pokušaj bekstva od nelagode, dok sa tim odgovorom i najmanji pomak dobija smisao, pravac i unutrašnju stabilnost. U okruženju se od nas stalno očekuje da budemo brži, efikasniji i vidljiviji, 2026. godina sve jasnije pokazuje da prednost više nema onaj ko ide najbrže, već onaj ko razume kako se prirodno kreće i ko ima hrabrosti da tom kretanju veruje.

The Next Step Method™ ne nudi gotove odgovore i ne pokušava da vas uklopi u unapred definisane strategije, već vam pomaže da razumete kako vi funkcionišete, kako donosite odluke, gde gubite energiju pokušavajući da budete nešto što niste i gde se, bez forsiranja, otvaraju vaši prirodni sledeći koraci.

Možda je upravo sada vreme da prestanete da forsirate sledeći korak i da mu dozvolite da se pojavi onda kada način kretanja ponovo postane u skladu sa vama, jer pravi sledeći korak u 2026. godini ne nastaje iz pritiska, već iz jasnoće koja dolazi kada sebi konačno dozvolite da budete tamo gde jeste.

Pročitaj i: Prostor lične psihološke bezbednosti: tri praktična koraka za lakšu 2026. godinu

Tekst: Redakcija VremeZa / Foto: Privatna arhiva, Pexels