Jeste li razmišljali o tome šta nam poručuju naše  želje? Koliko ih zaista razumemo, jer razumeti ih znači otkriti šta je u njihovoj osnovi, gde izviru, koja osećanja ih prate. Koliki je potencijal njihove ostvarivosti, od čega on zavisi i koliko je zaista dobro ukoliko uspemo da ih ostvarimo?

Mnoga pitanja ovde traže svoje odgovore koji nisu uvek na dohvat ruke, zahtevaju malo dublju analizu, kopanje po delovima unutar sebe sa kojima smo možda sasvim prekinuli komunikaciju. E upravo tu leži ključ,  tu gde retko kada odlazimo – u dubine svoje svesti, ako ne i podsvesti…

Da li su naše želje uvek jasne i nedvosmislene? Ili ih, ponekad, krijemo sami od sebe, maskirajući ih u izraze prijateljstva, humanosti, empatije i ko zna čega još… Postoje i takve želje koje su zapravo hirovi našeg ega, zablude kojima, poput pilule, treba da uspavamo svoja svakodnevna nezadovoljstva, frustracije na raznim poljima i nahranimo gladnu zver sujete. Nekada verujemo da su “sitna, bezazlena zadovoljstva“ dobra, a u stvari su očajnička potreba za konzumerizmom, gomilanjem nepotrebnih stvari i rasipništvo preko svake mere. Ono što na površini deluje kao naša želja, nekada je samo  projekcija tuđih očekivanja, posledica naše navike da udovoljimo drugima, zaboravljajući na sebe.

Ovo je čin nasilja prema sebi, jer skraćujemo, sabijamo i gužvamo sebe kako bismo stali u odgovarajuće kalupe. Gubimo svoju anatomiju, gubeći svoj identitet, autentičnost. Radi se ispoljavanju konformističke potrebe kroz promenu ličnih dimenzija tako da ne štrčimo, svodeći sebe na “prihvatljivu meru”.  Sve to može ličiti na nekakve želje, ali one koje su ponikle iz straha – od odbačenosti, samoprezira,  siromaštva, uspeha, neuspeha, budućnosti.

Kako bismo sebe bolje razumeli, treba razumeti i svoje želje, makar to bio zbirni naziv za sve ono što nemamo ili nismo, a voleli bismo da imamo ili da jesmo. Iz ko zna kojih pobuda i razloga.

Sada zastanimo malo. Udahnimo duboko, vratimo se sebi, svom biću, srcu ili suštini.  Postoje dokazi da jedino želja rođena u srcu ima snagu da se ostvari, mnogo veću od one nastale u umu koji je pod često rob ega.

Da li su naše želje uvek jasne i nedvosmislene? Ili ih, ponekad, krijemo sami od sebe, maskirajući ih u izraze prijateljstva, humanosti, empatije i ko zna čega još…

Kako prepoznati razliku između želje i recimo hira, čiji izvor nije u ljubavi i kreativnoj snazi duše? Svako, kome se bar nekad desilo, da nešto jako želi i da do ostvarenja želje dođe, a u tom trenutku oseti prazninu, možda u neku ruku i kajanje, razumeće da se radi o drugoj vrsti želje, koju možemo nazvati – hir. Stvar je u osećaju koji je na mnogo nivoa važan za bilo koju želju. Upravo kad se radi o ostvarenju želja, osećaj je od ključne važnosti. On nam otkriva koje su želje „pogrešne“ što je kao iskustvo dragoceno, jer nam pokazuje diskonekciju od naše suštine. Imamo putokaz koji otkriva da smo krenuli u pogrešnom smeru. To lutanje ne mora značiti trajnu izgubljenost i dezorijentaciju, naprotiv, dovodi do suočavanja sa sobom i uključivanja svih kapaciteta za čitanje znakova pored puta, njihovog boljeg tumačenja i bržeg snalaženja.

S druge strane, osećaj je ono što oživljava želju i približava je realnosti, onaj titraj uzbuđenja u nama dok maštamo, sanjamo i osećamo da samo što se nije ostvarila. Često se setim izreke: Ne plašite se da odustanete od dobrog i krenete za još boljim. Kad god sumnjam u sebe i blizinu cilja, podsetim sebe na to koliko je nekad za sreću i ostvarenje želje potrebna hrabrost za iskorak u novo. Koliko je potrebno da sagledamo širu sliku.

Hrabrost je uslov slobode, a samo slobodno biće može ostvariti svoje želje, jer samo onaj ko je slobodan zna koje su istinske želje i potrebe njegovog bića i srca. S druge strane, za hrabrost je neophodna vera, u sebe, u silu koja je iznad svih nas, vera da nas život voli, da se sve dešava za naše najveće dobro i da zaslužujemo sve ono o čemu maštamo.

Definišite svoje želje, upoznajte im i lice i naličje, a onda predano radite na njima. Uglavnom ih pokreće vera, nekada će morati na gurku ali ni tada ne smemo da gubimo veru, jer na putu do cilja, potrebno je mnogo strpljenja.

Volim da kažem sebi i oprezno sa željama, jer pre nego što se upustimo u božanstveni proces njihove realizacije, potrudimo se da ih dobro razumemo, iščitamo sve njihove slojeve i značenja, a onda čvrsto poverujemo u njih.

Pročitj i: Šta nam radi tuđa autentičnost?

Tekst: Irena Rangelov / Foto: Pexels