Nisam poslednja počela da se pakujem ovog puta pred polazak i nisam tugovala što se rastajem sa morem

• 

• 

Istresla sam pesak iz torbe lagano i sa osmehom. Ostavila sam ga malo u kosi, da me bocne kad ga osetim pod prstima, pa da se razleti po beogradskim gužvama i da zamiriše nekome na sladolede i toplotu.

Pesak treba da bude u ovoj kosi, i vetar sa planina i so iz talasa.

Sada mi nije teško da se vratim u svoj život jer znam kakvu lakoću nosim u srcu.

Sada mi nije ni žao da se vratim jer sam svesna da nisam stvorena da budem poslušna, već da budem dobra sebi.

Nije mi strašno više ni da pitam da li hoćeš, pa ako nećeš – da te samo pustim. Nije mi tužno više kad ćutiš, u ćutanjima su sve reči koje su mi od tebe potrebne.

~sva mesta na kojima pronađemo sebe

Tekst: Jelena Drekić / Foto i video: Pexels