Ne volimo da govorimo o smrti. Ali možda bi trebalo

Jer većina ljudi ne umire u miru. Umiru u bolu i sa kajanjem. Ne zato što je smrt došla prerano – već zato što je život zakasnio. A ne mora biti tako.

U jednom zabačenom tibetanskom manastiru, monah po imenu Kenpo A-Čos osetio je da mu je došao trenutak. Nije bio bolestan. Nije osećao bol. Jednostavno – ispunio je svoju svrhu.
Učio je, voleo, služio i živeo potpuno prisutan. I sada je mogao da se pusti.

Legao je, okružen svojim učenicima, udahnuo poslednji put. I tada se dogodilo nešto predivno.
Njegovo telo je počelo da svetli – ljubičasto, zlatno, smaragdno – i u roku od nekoliko dana, raspršio se u svetlost.

Ovo je poznato kao Telo duge.

U Amazoniji, šamani govore o Telu jaguara – sjajnom energetskom polju koje omogućava čoveku da hoda između svetova i napusti ovaj život sa milošću i snagom.

Dve drevne tradicije. Jedna sveta istina: Mi smo bića svetlosti.

I kada je energetsko telo pročišćeno – ne samo da živimo punije. Već i odlazimo svesno, u miru.

Prvi korak ka buđenju Tela jaguara jeste rad sa čakrama – svetim organima našeg svetlosnog energetskog polja. Kada se ovi centri dovedu u sklad, telo svetlosti počinje da se budi. A to buđenje nije rezervisano za odabrane.
I ono živi u tebi.

Pročitaj i: Jedan mali korak vam može promeniti život

Tekst: Alberto Villoldo – The Four Winds newsletter / Foto: Pexels