Da je… 
Da smo jedno drugom religija
Praksa da je naš život
Molitva naše reči
Da je hram zemlja
Šume da su crkva
Sveta vodica – reke, jezera i okeani
Da su naši odnosi meditacija
Učitelj da je život
Da je mudrost samospoznaja
A ljubav središte našeg bića

Kada sam pročitala ovu Vajtovu pesmu u knjizi „Joga izvan verovanja“, pomislila sam kako je kroz ove divne stihove sve objašnjeno. Kako je joga zapravo ljubav prema drugima i prema sebi, naša univerzalna religija, filozofija, molitva, učitelj. Da je u ovom ubrzanom svetu, gde je otuđenost naša stvarnost, u kome se vekovima unazad ubijamo zbog vere, reči, misli, zemlje, zapravo pronaći svoj unutrašnji mir jedini put da se izbavimo. Da bismo se ponovo pronašli. Da nam je neophodna „alatka“ kojom ćemo se vratiti sami seb, a time i drugima. Za mene, ta „alatka“ je joga. I to ne samo kao vid vežbanja, već kao duhovni put koji se ne kosi ni sa jednom verom, ni sa jednom religijom. Danas, kada je čovek pretvoren u mašinu, udaljenu od suštine i smisla postojanja, kada je svaka religija dovedena u pitanje pred njenom institucionalizacijom, joga je način da vratimo veru u duhovnost. Da „shvatimo da ne znamo“ i da se vratimo traganju za suštinom. Danas su nam, više nego ikada, neophodni takvi uvidi, neophodna nam je svest i svesnost da smo „istovremeno i breskraj i beskrajno mali, večni i efemerni. Stojimo na ramenima prošlosti videći dalje neko ikada ranije. Mi smo samoodražavajući deo koji vidi celinu, posmatrač i posmatrano, vremenski ograničeni i bezvremeni, naši životi su molitva. Tat twam asi, to si ti.

S druge strane, kako je naše fizičko telo „hram naše duše“ , moramo voditi računa i o njemu. Upravo je i to jedan od pozitivnih aspekata joge, jer nam pomaže da uskladimo duh i telo. Za mene, kao dugogodišnjeg penjača, ovaj aspekt je bio od neprocenjivog značaja. Kada sam se i sama našla u vrlo izazovnom životnom periodu, kada sam zbog komplikovane trudnoće, a nakon toga i vrlo ozbiljnih problema sa kičmom, morala da ostavim penjanje, kada sam se zbog celokupne situacije suočila sa ozbiljnom tugom i depresijom, lagane asane, predavanja, reči i saveti mojih joga učitelja, kao i literatura kojoj sam se okrenula, pomogli su mi da se izvučem sa dna. Korak po korak, polako sam počela da više vežbam, da učim da je sve u nama, u našim mislima, i da ako promenimo način na koji mislimo, možemo uticati i to kako će naše fizičko telo reagovati.

Kroz neke aspekte joge, učila sam i i dalje učim da kada upadnem u stanje tuge i očaja, duboko udahnem i izdahnem i krenem dalje. Kroz penjanje sam naučila da je sve savladivo, čak i ono što na prvi pogled izgleda nemoguće. Da je put od „ne mogu ja ovo, preteško mi je“ do „uspela sam“ vrlo kratak. Da je zapravo ta borba koju vodimo da nešto postignemo i savladamo, iako na prvi pogled borba sa spoljnim okolnostima i faktorima, zapravo u nama samima. I to je najteža borba, najteži korak, ali kada pobedimo sebe, ni nebo nije granica. To saznanje i sloboda koju su mi i joga i penjanje pružili danas su moje najvažnije vrednosti.

Veza joge i sportskog penjanja

Većina ljudi kada se pomene sportsko penjanje prvo pomisli na izuzetno opasan sport, ekstremnu disciplinu u kojoj je vrlo lako dobiti povrede, ako ne čak i izgubiti život. S druge strane, kada pomenemo jogu, prva asocijacija je mir, lagani pokreti, opuštanje. Na prvi pogled lako se može zaključiti da joga i penjanje nemaju ništa zajednčko. Na sreću, ovo je daleko od istine. Iako u svojoj biti nose različite izazove, joga i penjanje se neverovatno dopunjuju. I joga i penjanje zahtevaju mentalni fokus i fizičku kontrolu. I dok penjete i dok izvodite asane, potrebnoje da se uhvatite u koštac sa svojim snagama i pokretima tela. Takođe, oboje uključuju izazovne položaje (neki kažu da je penjanje “joga na steni”) i fokusiranje uma. Kod joge je ljučno je da se povežete sa trenutkom kako biste zadržali određen izazovan položaj dok izvodite asane, dok je kod penjanja bitno da se fokusirate na svoju strategiju kako biste uspeli do vrha stene ili kako biste prošli određen detalj i nastavili dalje do kraja. Iako obe ove aktivnosti imaju pokrete koji se međusobno nadopunjuju, one takođe pružaju stvari koje nedostaju drugima, osiguravajući da vaše telo dobije dobro zaokružen trening.

S druge strane, i kod joge i kod penjanja od izuzetnog značaja je ravnoteža (balans), jer u oba slučaja I najmanji pogrešan pokret može da izazove pad ili povredu. I najmanji gubitak koncentracije, kada dozvolimo da nas misli obuzmu, može nas izbaciti iz položaja. Preuzimanje odgovornosti i verovanje sebi je u osnovi i penjanja i joge. I za jogine i za penjače glavni pokretači su svesni napor, autentičnost, unutrašnja želja, otvorenost ka otkriću. U suštini i joga i penjanje zahtevaju od nas da izađemo iz svoje zone komfora, dok istovremeno jačamo vezu između uma i tela kroz slične tipove kretanja i svesnosti.

Obe aktivnosti nam pružaju mogućnost da vidimo svet iz drugog ugla, da pređemo granice koje mislimo da postoje i da se vratimo sebi, spremni da posle svakog pada ponovo ustanemo i nastavimo sa žarom i radoznalošću kao da se ništa nije desilo. Vežbanjem joga asana, joga nidre i pranayame postiže se jedinstvo uma, duha i tela, što znači da se postaje jedno sa suštinom onog što se radi u svakom trenutku dok se to radi. Ovaj princip je izuzetno važan za svakog sportistu, a posebno za sportske pečnjače, koji moraju biti povezani sa svojim telom
i sa onim što izvode na steni, da bi svaki pokret bio uspešan, a prepreka savladana. Sportsko penjanje zahteva povezanost tela i uma, a to je ono čemu nas joga uči.

Zdravstveni aspekti

Joga mi je u ogromnoj meri pomogla da sredim telo i psihu, posebno nakon iznuđenog prekida bavljenja penjanjem, zbog diskushernije, kao i da se relativno lako vratim u formu, nakon pauze u
penjanju od skoro tri godine. Način na koji je uticala na mene vidljiv je u tome što je moje telo fleksibilnije nego na početku, kontrola disanja je daleko bolja, posebno u napetim situacijama, dok su mišići antagonisti spremni da me zaštite u teškim pokretima kod penjanja. Iako ima zaista mnogo benefita bavljenja jogom za sportske penjače, moguće je izdvojiti nekoliko ključnih, a to su:

Stabilnost

Kod penjanja, najviše trpe zglobovi, jer se pojedini teški pokreti često ponavljaju pod velikim naporom. Najveći deo bolova i povreda u zglobovima dolazi zbog toga što su mišići, ligamenti i tetive koji okružuju zglob previše labavi da bi pravilno držali zglob na mestu. Zglobovi, posebno oni veoma pokretni kao što su ramena, kukovi i kolena, zahtevaju stabilnost kao osnovu za snagu i moć, a to se upravo postiže jogom, odnosno praktikovanjem određenih asana.

Propriocepcija

Propriocepcija je komplikovana reč sa jednostavnim značenjem: čovekova svest o svom telu, osećaj vlastitog tela u prostoru i osećaj položaja pojedinih delova tela u odnosu na celo telo. Povećana proprocepcija znači veću sposobnost korišćenja tela, što pomaže penjaču da shvati kada se približava tački povrede. Joga je odlična za izgradnju propriocepcije. Ona pomaže da se optimizuje propriocepcija, jer se kroz asane vežbaju različiti načini da ostanemo uravnoteženi i bezbedni u različitim položajima.

Iako u svojoj biti nose različite izazove, joga i penjanje se neverovatno dopunjuju

Disanje

Možda čak i najvažniji benefit bavljenja jogom jeste sticanje znanja kako da se kontroliše disanje, što je u pojedinim situacijama, pri teškim pokretima, za penjača od suštinske važnosti da izvede pokret i da napreduje u smeru. Uključivanje dubokog, smislenog daha poboljšava sposobnost tela da ostane smireno u stresnim situacijama.Takođe, disanje je izuzetno važno i pri penjanju dužih smerova (stena), jer pomaže da se kontroliše umor.

Balans

Uspostavljanje ravnoteže (balansa) pomaže koordinaciju pokreta i može sprečiti nastanak povreda. Joga pomaže da se poveže telo sa umom i da se pronađe sopstveni centar gravitacije, što je neohodno u penjanju. Određene asane pomažu da se poboljša fokus, koncentracija i pamćenje, poveća snaga, razvije stabilnost, što su sve jake komponente penjačke prakse.

Fleksibilnost

Kako penjanje podrazumeva niz vrlo zahtevnih pokreta i položaja, adekvatna fleksibilnost je od izuzetne važnosti. Fleksibilnost pomaže sportskim penjačima da se lakše kreći kroz nezgodne
sekvence (delove na steni), uz kreativan rad nogu, da se telo drži blizu stene, jer to omogućava spretno i efikasno penjanje.

„Joga i penjanje se međusobno dopunjuju balansirajući. Joga nudi način da postanete fleksibilniji, da se opustite i opustite svoje telo… a penjanje nudi način da postanete jači i steknete sveobuhvatnu kondiciju” – Redpoint Climbing Centre, Bristol

Tekst: Aleksandra Kožul, osnivačica SMER metode, deo seminarskog rada „Uticaj joge na sportsko penjanje“ / Foto:  Privatna arhiva