Kada znaš svoje zašto, koegzistentniji si

Mnoge stvari u životu radila sam napamet, bez prethodnog razmevanja i preispitivanja postupaka. Vođena tuđim očekivanjima i iskustvima, željom za ugađanjem, moje vreme, energija i trud rasipali su se gde god su stigli. Kad kažem gde god su stigli, to i mislim, u svim kontekstima života, na različitim mestima, od onih trivijalnih stvari do ključnih. Poturiš svoja leđa zarad dobrih odnosa, mira, tuđih mišljenja, potreba, jer si ti taj koji zna kako, tuđih očekivnja. Još ako nisi u stanju da kažeš “Ne” zahtevima stavljenim pred tebe od strane drugih ili sebe, a ne znaš zašto pristaješ i radiš stvari koje radiš, postaje ti tesno u svojoj koži i žulja te. Onaj osećaj kada ti dvadesetčetiri časa nestanu, iscure iako je sve uobičajeno, svakodnevno.

Razgovor sa prijateljicom koji započne sa “Skidam ti kapu”, a ti disocirana, rasuta i nervozna. Ostane ti umor, iscrpljenost, nezadovoljstvo, nedostatak motivacije, pojavi se impuls za odustajanjem od činjenja. Izgubiš volju, interesovanje, želju da radiš stvari, izgubiš lakoću življenja kada postane teško. Pokreneš borbu sa sobom.

Stani. Pročitala sam nedavno, i sama sam zaboravila, da je odbrana prvi čin rata. Prihvati, ne pružaj otpor, menjaj. Šta prvo menjati? Ljudi posegnu za okruženjem. Najlakše je. Istinska promena dolazi iz identiteta, ko smo mi, naše vrednosti i  naše važnosti. Negde je spomenuto da kvalitet života zavisi od kvaliteta pitanja koja sebi postavljamo. Kad pitamo sebe, razumljivo je da i dobijamo odgovore.  Osim što nemamo tu naviku da zastanemo u toku dana i zapitamo se “Zašto je meni ovo što radim važno?”.

Istinska promena dolazi iz identiteta, ko smo mi, naše vrednosti i naše važnosti

Prvo moje svesno osvešćivanje desilo se kada sam radila vežbu koja je zahtevala stavljanje na papir svega, doslovno svega, na šta trošim vreme, energiju i trud. Spisak je bio podugačak. Gledajući svaku stavku, razmatrala sam da li mi je važno i zašto. Ovo “zašto” značilo je da dam sebi vremena da promislim. Značilo je iskrenost, bez osuđivanja i prekoravanja sebe što su na spisku dragi mi ljudi.  Za pojedine stvari se ispostavilo da mi nisu važne, a radila sam ih, uredno. I da, jesu me trošile i uzimale energiju, potiskivale one koje jesu. Vodile su u to neznanje ko (ni)sam. Bile su obaveze u kojima nema moje važnosti.

Ovaj mehanizam pisanja i preispitivanja pomogao mi je da posložim svoje važnosti. Bit je da se u našim važnostima kriju naše vrednosti. Pitanjem sebe šta nam je važno po pitanju posla, ljubavi, novca, zdravlja… bilo kog životnog aspekata saznajemo naše vrednosti. Naglašavam reč “naše”, jer vrednosti nisu sveobuhvatne, a verujem da ćemo se složiti sa činjenicom da smo i te kako skloni da drugima dodeljujemo naše. U prirodi nam je da poravnavamo sve(t) po sebi. Kad nije, bunimo se.

Jedan od razloga šuma u komunikaciji i neslaganja, nefunkcionisanja u odnosima. Moje vrednosti moraš i ti da imaš. Ni blizu nužno, ali se ponekad ni ne trudimo da saznamo vrednosti prijatelja, porodice, partnera, saradnika. Kao i za većinu iskrenih odgovora, poteban je taj dublji odlazak u sebe, jer na površini se često potkrade nešto što nije naše, što smo nasledili, pokupili, prisvojili. Kada znamo koje su nam vrednosti, znamo koja je svrha onoga što radimo. Samim tim kad znamo svoje zašto prevazilazimo granice teškoće, manje smo umorni, ne gubimo olako interesovanje, istrajniji smo, dosledniji, bolje razumemo i sebe i druge.

Kada znamo koje su nam vrednosti, znamo koja je svrha onoga što radimo

Život ima boju, oblik i miris ispunjenosti i sreće. Aktivniji smo. U suprotnom naša energija, pažnja, fokus se rasipaju svuda, a mi se vrtimo u krug. Kada znamo vrednosti možemo da gradimo identitet naspram toga. One nisu konačne i tokom života mogu da se menjaju, što je sasvim u redu da u jednom trenutku života nam ne bude više važno što je bilo do sada. Ali je potrebno da se pitamo. Kada se one menjaju menja se i identitet. Za nas je važno da su nam vrednosti usklađene sa ponašanjem, u protivnom osetićemo nezadovoljstvo i to je dovoljno merilo da prepoznamo da su nam vrednosti (ne)zadovoljene.

Izbor je na nama da li ćemo ih menjati ili zadržati, njih ili ponašanje. Jedino sinhronizirane omogućavaju da živimo život po svojoj meri.

Pročitaj i: Sidro za radost

Tekst: Vesna Kragulj / Foto: Freepik