Znate onaj osećaj kada vam trenutni užitak ispijanja kafe ne klizi niz grlo, nego iz ruku, jer jučerašnji ukus je nadjačao sadašnji? Onaj osećaj koji vas instant, pri prvom gutljaju, bio on gorak ili sladak, uvuče u zagrljaj već doživljenog? I sve vam se čini kao da se sada dešava. Slike, miris, zvuk, emocije. Ponovo doživljavate prošlost, iako je pred vama posve nova stvarnost
Mi posedujemo tu sposobnost da čulno doživimo događaje koje smo već iskusili iznova. Postoji mesto, mesto na kojem sam ranije bila, pored kojeg sad kad prođem u meni isprovocira čudan osećaj. Sva čula mi se angažuju i ponovo proživljavam, ponavljam tačno određen dan i situaciju sa tog mesta. Čak se i moje stanje i ponašanje, izazvano unutrašnjim procesom, u tom trenutku promeni se u pređašnje. Poprimi drugačiji izgled, ton i boju. Sve iz prošlosti je prisutno u meni i oko mene, sada. Iako prošlost više ne postoji, postoji moj doživljaj toga i mesto koje me trigeruje da ga u potpunosti (o)živim.
To vam je isto kao kad se budni usred bela dana stresete na zvuk neisključenog, zaboravljenog tuđeg alarma. Taj zvuk tera vas da se vratite u određeno jutro, situaciju kada ste se, na primer, teže probudili i možda zakasnili na važan sastanak. I eto ga, proživljavate iznova to jutro, tu situaciju, iste osećaje. Upadate u stanje kakvi ste bili tog trenutka. I to dalje određuje tok vašeg stanja toga dana. A ne mora da bude tako.
U svakodnevnom životu, na nesvesnom nivou, stalno to radimo, sidrimo se za određenu pesmu, miris parfema, osobu, ukus hrane, zvuk telefona, mesta, za sopstvena unutrašnja stanja. Ono što je za nas važno jeste da li su nam ta sidra štetna ili ne. Naše unutrašnje stanje nam može biti odličan indikator toga. Prema osećaju, stanju izazvanom određenim okidačem možemo detektovati da li su nam sidra korisna ili ne. Razmislite o situacijama kada čujete neku pesmu, čak i čujete neku reč koja vas trigeruje, osetite parfem, da li to u vama izazove određeno stanje, da li čulno doživite doživljaj kao da se sada dešava, iako je doživljaj iz prošlosti. Oslušnite gde su vam okidači i da li imate kontrolu nad svojim stanjem. Zašto je sidrenje korisno za nas?
U svakodnevnom životu, na nesvesnom nivou, stalno to radimo, sidrimo se za određenu pesmu, miris parfema, osobu, ukus hrane, zvuk telefona, mesta, za sopstvena unutrašnja stanja
Priča o sidrenju jeste priča o dobro stanju. Meni lično, unutrašnje stanje je koren svega, resurs iz kog mogu da delam i da se (samo)ostvarujem. Potenciram na njegovom održavanju, a sidrenje i te kako može da pomogne da uspostavimo taj kontinuitet i kondiciju. Što bi se reklo da radi za nas, kada svesno želimo stanje tog prošlog događaja da prizovemo za budući ishod. Zafali nam ponekad samopuzdanja, hrabrosti, voljnosti, kreativnosti, odvažnosti, inicijative, akcije… Kažemo za neku situaciju da nemamo potreban unutrašnji resurs. Čak ni ne uzimamo u obzir mogućnost da smo nekad posedovali taj resurs, ali znamo da nam fali. Sa time smo saglasni, a kako bismo znali da nam baš to nedostaje ako nikada nismo imali? Ipak je potrebno da malo „čačnemo“ prošlost i (pro)nađemo ono za čime tragamo. Znate ono, kada svesni izvora dobrog stanja kažete: „Hoću da se osećam kao kada…“?
Setite se tačno tog dana, situacije, sebe kakvi ste bili u tom događaju, kako ste se ponašali, izgledali, šta ste izgovarali, šta čujete, vidite, kako ste se osećali, notirajte gde vam je taj osećaj, njegov intezite, čime ste okruženi, kroz čulni proces doživite taj osećaj iz prošlosti u potpunosti dok vam puls ne zaigra, dok ga ne osetite u stomaku i kako se penje u srce. Uzmite ga i kušajte u sadašnjem trenutku. Nije li izvrsno znati da imate kontrolu nad svojim unutrašnjim stanjem?
Pročitaj i: Muškarci se teško nose sa promenama u zrelom životnom dobu
Tekst: Vesna Kragulj / Foto: Freepik
