Živimo u neverovatno brzom vremenu, ova činjenica nije nešto što će nas šokirati. Jednom sam negde napisala kako mi se čini da svi mi pomalo igramo Bilovu ulogu u filmu “Groudhog day” i živimo taj jedan dan iznova i iznova. Uvek iste obaveze, jedna ili više manje i mi u svemu tome koji zaboravljamo na zadovoljstvo. Na one svakodnevne iskrice koje prostruje telom

Imamo kvotu količine radosti koju ispunjavamo samo kada za to nađemo vremena, prostora i mogućnosti. Na raspolaganju nam je 365 dana godišnje, 8760 sati. Ko još voli brojke i odbrojavanja, ali ova brojka zvuči poprilično mnogo. Ali ako se vratimo na početak ove priče, svesni istine o prolaznosti vremena, dešava se da nam protutnji misao “malo je”.

Dobra stvar je što odbrojavanje predstavlja novi početak, novi krug.

Koliko radosti ste spremni sebi da priuštite?

Niste sami, ako mislite da ste jedini koji zaboravljate na svakodnevna zadovoljstva. I samoj mi se dešava, i to baš ovih dana, da zatrpavam svoja čula obavezama. Pa, tako jurcam kroz vreme ne obraćajući pažnju, ne osluškujući svoje telo. Propuštam spontanost življenja i fizičke senzacije za koje sam i slepa i gluva. Uživam u pisanju, volim reči, donosi mi radost. Uživam u šetnjama, u svim vremenskim uslovima, u svojoj tišini uz šolju kafe, u čitanju knjiga… Ima toga još, spisak je poduži. Umesto toga, upadam u trenutnu rutinu, završavam obaveze, odlažem sa strane (ne)bitne stvari, nema prostora za oba. Postajem udaljena od sebe, sa sobom na Vi.

Niste sami, ako mislite da ste jedini koji zaboravljate na svakodnevna zadovoljstva

Upozorenje. Signal. Veliki znak STOP. Reset.

Ukoliko ste se prepoznali, onda je ovo pravi momenat za buđenje. Za shvatanje, ne da možemo imati i obaveze i zadovoljstva, nego da su nam zadovoljstva i više nego nephodna za funkcionisanje. Sva ta zadovoljstva iz kojih proističu radosti su naši unutrašnje govori. Ono što nas pokreće da putujemo, bez kvarenja i stajanja. Previše obaveza umara, čini nas mrzovoljnim, robotima. Svi smo bili u situaciji da taložimo i sputavamo radost u sebi, iz nama znanih razloga. Nešto je bilo preče, nešto se “moralo”.

Šta bi se desilo kada bi ste se rukovodili svojim najdubljim impulsima?

Ovo pitanje može biti sjajna vežba u pronalaženju i prepuštanju zadovoljstvima. U skidanju tog sloja smrtne ozbiljnosti sa kojom pristupamo dnevnim obavezama. Ovog trenutka ako zastanemo i opazimo svoja čula i počastimo sebe oslobađanjem radosti, koliko je dobar osećaj… Više sreće, elana, bistrije misli, smeha…

Uživanje u čulima, ali potpuno uživanje, predah, usporavanje, sebičnost… Zovite to kako god želite, ali budite spremni da mu obezbedite vreme i prostor u svom životu. I slobodno traćite vreme na radost.

Pročitaj i: Blagost i spokoj

Tekst. Vesna Kragulj / Foto: Pexels, Unsplash