Set „Laboratorija joge“, koji čine špil od 100 karata i priručnik „Vodič kroz joga karte“, nastaje između strukture i slobode, između znanja i njegove primene

Reč je o praktičnom alatu koji objedinjuje različite tehnike joge, od asana i pranajama, do mudri, mantri i integrativnih praksi, ali bez ambicije da ponudi jedinstveni model. Naprotiv, njegova vrednost leži u mogućnosti kombinovanja: različitim izborom karata korisnik sam kreira sekvence, prilagođene sopstvenim potrebama, nivou iskustva i trenutnom stanju.

Kako u predgovoru ističe joga terapeut i učitelj meditacije Jadranko Miklec, ovaj pristup odgovara „istraživačkom duhu joge“ i ideji da je praksa deo svakodnevnog života, a ne izdvojena disciplina. „Omogućava individualni doživljaj i kreativnu primenu joge“, navodi on, naglašavajući da je upravo u tome njegova posebnost.

Iza ovog koncepta stoji Ivana Bakočević, instruktorka joge koja svoj rad gradi kroz spoj tradicionalnih tehnika i savremenog terapijskog pristupa. Njeno iskustvo obuhvata višegodišnje lično vežbanje, edukaciju u oblasti hatha i terapeutske joge, kao i dodatne obuke u okviru međunarodnih programa i holističkih metoda. U njenom radu, joga se ne posmatra kao skup tehnika koje treba savladati, već kao proces koji integriše telo, um i pažnju — i upravo iz tog pristupa razvijen je set koji danas koristi sve veći broj praktikanata.

Struktura karata osmišljena je tako da prati logiku same prakse: ukupno 100 karti raspoređeno je u nekoliko kategorija — 65 asana, 10 pranajama, mudre, mantre, kao i integrativne tehnike koje povezuju više elemenata u jedinstvenu celinu. Ipak, kako pokazuju iskustva korisnika, način na koji se koriste daleko je važniji od same klasifikacije.

Danijela Beljanski, koja jogu praktikuje šest godina, opisuje kako su karte postale produžetak onoga što je naučila na časovima. „Joga karte mi donose više mogućnosti za izbor prakse u samostalnom vežbanju, kao podsetnik naučenog“, kaže ona, naglašavajući da praksa više ne zavisi od spoljnog okvira, već od ličnog izbora.

Struktura karata osmišljena je tako da prati logiku same prakse

Za Svetlanu Đurđev, advokata koja je jogu uvela u svakodnevicu pre dve i po godine, promena se ogleda i na fizičkom i na mentalnom nivou. Opisujući asanu „drvo“, kroz koju prati sopstveni napredak, kaže: „Na početku se moje drvo uglavnom ljuljalo, ali vremenom uspevam da izoštrim fokus, smirim um i tada je i moje drvo mirno i stabilno.“ U njenom iskustvu, karte imaju praktičnu ulogu — kao jasan vodič kada nije sigurna kako da strukturira vežbanje, ali i kao podsticaj da istražuje dalje.

Sličan pristup ima i Kristina Đapa, koja karte koristi kao svakodnevni alat za kombinovanje različitih tehnika, u skladu sa trenutnim potrebama. „Sve zavisi od dana, energije i raspoloženja“, navodi, dodajući da se špil može koristiti i intuitivno, bez unapred definisanog reda.

Umesto da nudi odgovore, ona postavlja okvir u kom svaki praktikant dolazi do sopstvenih

Upravo ta fleksibilnost — mogućnost da se praksa menja iz dana u dan, bez gubitka kontinuiteta — izdvaja „Laboratoriju joge“ od klasičnih priručnika. Umesto da nudi odgovore, ona postavlja okvir u kom svaki praktikant dolazi do sopstvenih. U osnovi ovog pristupa nalazi se ideja koju beleži Yoga Sutras of Patanjali: „Ispravno znanje se stiče kroz direktno iskustvo i razumevanje.“ Upravo u tom prostoru — između pokušaja i uvida — „Laboratorija joge“ pronalazi svoje mesto.

Pročitaj i: Joga kao alat, a ne forma

Tekst i foto: Promo