Ljubavi, izvini. Sada ćemo te smestiti u jedan praktičan okvir, koji će ti biti tesan, ali je koristan da te bolje upoznamo

Ljubav nije moguće sasvim opisati i objasniti. Slično kao što je čoveku nemoguće objasniti kako izgleda zelena boja ako je nikad nije video. Ljubav se oseća, doživljava kroz iskustvo. Najbliže što rečima može da se postigne moglo bi biti poistovećivanje sa moćnom životnom silom koja stvara, isceljuje, usklađuje, osmišljava, uređuje – pravi red od nereda u najširem smislu. Čovek se rađa sa sposobnostima da ta sila kroz/iz njega deluje. U kojoj meri će one biti razvijene zavisi od brojnih činilaca. 

Davanje i primanje ljubavi

Za početak, napravićemo razliku između davanja i primanja ljubavi, između stanja voleti i biti voljen. Obe sposobnosti su važne za čoveka, jer omogućavaju da ljubav teče. Taj protok, to kretanje – to je osnova života. A život i ljubav su u najtešnjoj mogućoj vezi. 

Ljubav kao davanje obično se povezuje sa požrtvovanjem. S tim što između davanja (i požrtvovanja) i ljubavi postoji jedna ključna razlika. Nije svako davanje ujedno i ljubav. Ljubav dajemo onda kada drugoj strani pružamo ono što joj je potrebno. Česte greške u pružanju ljubavi činimo kada polazimo od sebe pa dajemo ono što je nama potrebno. Zatim, kada dajemo ono što imamo bez procene da li je drugome baš to potrebno. I kada dajemo ono što osoba traži a zapravo joj nije potrebno. 

Nije svako davanje ujedno i ljubav. Ljubav dajemo onda kada drugoj strani pružamo ono što joj je potrebno

Nije uvek lako osetiti šta je drugome suštinski potrebno. Upravo zbog toga je za umeće pružanja ljubavi vrlo važno biti dovoljno otvoren da se druga strana oseti u svoj svojoj posebnosti, dubini i nezavisno od nas samih. Jer davanje nečega što nekome nije potrebno nije ljubav već nasilje. Voleti, pružati ljubav je odgovaranje na sržne potrebe drugog, usmerenost na njegovo dugoročno dobro. Naravno, uz te posebne i za trenutak vezane potrebe, postoje neke opšte ljudske koje su nam svima zajedničke – potrebe za povezivanjem, razumevanjem, slobodom, poštovanjem… 

Kada ispunimo ovaj prvi uslov – osetimo šta drugome treba, nailazimo na sledeći – biti sposoban to mu i pružiti. Nekad imamo (i umemo) to što drugome treba, a nekada ne. Posebno je izazovno kada su nam interesi na neki način suprotstavljeni. Tada lična snaga igra važnu ulogu, jer kao što kaže narodna poslovica u dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci. 

• 

• 

Primanje ljubavi

Ovo možda zvuči jednostavnije od pružanja ali ne mora da bude. Primanje podrazumeva otvorenost i poverenje. Otvorenost je uvek i rizik. Kada je čovek otvoren rizikuje da bude zloupotrebljen ili povređen. Što je tih povreda u prošlosti bilo više, veća je verovatnoća da se osoba u nekoj meri zatvorila. Sa druge strane, što smo jači i hrabriji povećavamo verovatnoću da se otvorimo. Razvijanjem sopstvene snage čovek se sve više otvara za primanje ljubavi, jer oseća da će lakše podneti moguću povredu ukoliko do nje dođe. Najkraće rečeno, čovek svoju snagu razvija povećanjem svog unutrašnjeg sveta, prevođenjem nesvesnog u svesno (osvešćivanjem) i obogaćivanjem različitim vrstama iskustva. 

Što se tiče poverenja, ukoliko ono nedostaje, prvi „ključ“ je vreme. Da bi nepoverljiva osoba u nekom odnosu razvila poverenje neophodno je vreme. Takođe, tokom tog vremena, potrebno je da druga strana bude postojana, dobronamerna i, opet, otvorena da zaista „čuje“ čoveka pred sobom.

Razvijanjem sopstvene snage čovek se sve više otvara za primanje ljubavi

Ljubav iz snage i ljubav iz slabosti

Sposobnost čoveka da voli je blisko povezana sa nivoom razvoja njegove svesti. S tim u vezi, možemo da razlikujemo ljubav iz snage i ljubav iz slabosti. Na višim nivoima razvoja čovekovo opredeljenje da voli dolazi iznutra, on sam je jedini činilac od koga zavisi da li će voleti. Na nižim nivoima čovek voli jer tako nalaže nešto od spolja, npr. društvena očekivanja. Iako njih često pounutri i počne da doživljava kao delove sebe, to nije nešto lično njegovo. 

U prvom slučaju, jači je i „veći“ od okolnosti i svestan je razlike. U prilici je da napravi izbor, da kaže i da i ne. A kada kaže da ono ima veću težinu od onog kada je prihvatanje izraz povinovanja kao u drugom slučaju. Kada voli iz slabosti, osoba je zapravo bespomoćna, ponaša se po automatizmu tj. bez svesti o izboru i mogućnosti biranja. Ona prihvata (voli) jer joj ne preostaje ništa drugo što bi mogla činiti. Osnovna razlika između ova dva vida ljubavi tiče se pouzdanosti. Ljubav iz snage je pouzdana, zavisi od osobe a ne od okolnosti; kod ljubavi iz slabosti nije izvesno da će osoba nastaviti da voli ako se okolnosti promene. 

• 

• 

Izlazak iz psihološkog okvira

Odgovori na pitanje šta je ljubav stižu sa različitih strana – iz umetnosti, duhovnosti, nauke, svakodnevnog života… Jedno veliko domaće istraživanje prof. dr Tatjane Stefanović Stanojević usmerilo se upravo na ovo pitanje. Od ukupno 786 ispitanika samo troje nije potvrdno odgovorilo na pitanje da li znaju šta je ljubav. A opisi ostalih bili su toliko raznovrsni da su jedva svrstani u 30 kategorija!

Budući da je ljubav toliko prisutan pojam, a uz to obojen različitim značenjima i velikim emotivnim nabojem, mora biti da je u vezi sa nečim dubokim i izvornim. Nečim što povezuje, svetove unutar ljudi i između njih. Što ujedinjuje ovozemaljsko i onostrano. Što daje svrhu i smisao. Kao da iza svega što postoji, postoji i nešto što ujedno sve i prožima. I što je u vezi sa velikom snagom. I dobrotom. I lepotom. I istinom. I hrabrošću. Uopšte, sa svim vrlinama. Ta vrhovna vrlina, mogli bismo reći da je to ljubav. A put ljubavi bi bio put vrline. 

Pročitaj i: Kada bes može da bude zdrav

Tekst: Ana Petrović, www.car-je-go.com / Foto: Pexels