Kakvo je oslobođenje ženama ova rečenica! Kako da ne budete na dijeti a mršavite trajno, otkriva Jovana Jevremović, autorka IG profila @kakodasmrsamtrajno, autorka dve knjige, od kojih je jedna kuvar, kao i autorka programa podrške u procesu mršavljenja i trajnih promena, pre svega u prihvatanju sebe u svim izdanjima, ne samo u onim savršenim kako nam društvo i okolina vešto nameću

• 

• 

Jovana Jevremović je i sama bila u začaranom krugu gladovanja i prejedanja, a onda je rešila da promeni svoj život i osnovala Instagrfam profil da bude inspiracija, motivacija, primer i način da višak masti možemo da izgubimo na prirodan, normalan način bez gladovanja i držanja iscrpljujućih dijeta posle kojih se osećamo još lošije i bogatije za novi neuspeh. „Ja sam na svom putu transformacije izgubila 20 kg viška za 8 meseci, bez dana gladovanja, sa sitim stomakom“, kaže Jovana.

„Nisam želela da trošim sebe, svoje vreme i energiju na držanje još jedne dijete kad sam znala kako će se to završiti: gladovanje, celodnevna opterećenost hranom i strah šta smem a šta ne smem da jedem, večernje prejedanje a potom osećaj krivice, griže savesti, očaja i samokritike jer ponovo nisam uspela. Dosta mi je bilo toga da pokušavam i dalje na način koji očigledno za mene više ne radi, samo čini da se osećam da tonem još dublje u očaj, nezadovoljstvo sobom i osećaj sve jače bespomoćnosti. Sve to zajedno dovelo je do toga da sam zaboravila da se radujem, da budem iskreno nasmejana i srećna, zaboravila sam šta znači biti zadovoljna sobom, svojim odrazom u ogledalu, svojim životom. Sve je bilo sivo, tmurno, fokus je bio samo na ono što ne valja na meni i oko mene, pa sam oko sebe privukla i takve osobe, koje kukaju, žive u izgovorima i za sve su krivi drugi, koje su činile da se osećam kao u ćorsokaku iz kog nema izlaza. To je recept za puko životarenje i preživljavanje. Međutim, u meni je još uvek tinjao žar da to nije život kakav ja želim za sebe, da vredim i zaslužujem više. U trenutku kada sam dotakla svoje dno, donela sam odluku. Odluku da je DOSTA! Odluku da ću preuzeti svoj život u svoje ruke. Moj primer može da ti posluži  da itekako možeš da uspeš ako zaista rešiš da pomogneš sebi i dođeš do svoje održivosti, ne samo brojke na vagi, već i odraza u ogledalu koga ćeš voleti, kome ćeš se radovati i kojim ćeš biti zadovoljna. U procesu lične transformacije, mi koristimo svoj odnos prema hrani!“

Šta je emocionalno prejedanje, kada i čime se emocionalno prejedamo?

Većina žena se u nekom periodu svog života suočava sa ovim problemom a da toga nije svesna. Zašto? Zato što se o tome ne priča. Zato što je sramota biti ranjiv, zato što će te neko izrugivati ili misliti da si slaba ako podeliš sa njim da jedeš non-stop, po ceo dan, i da se zbog toga osećaš jako loše, jer eto zašto kukaš da si nezadovoljna svojom kilažom, pa samo probuši kašiku i smršaćeš. Da je to tako lako, svi bismo bili zgodni, nasmejani i zdravi. Ali nije. Baš iz tog razloga, kao bivši emocionalni prejedač želim da svojim iskustvom podignem svest o ovom, nimalo naivnom, pre svega mentalnim poremećajem u ishrani.

Emocionalno prejedanje nastaje onda kada jedemo i kada nismo fizički gladne, kad nam hrana postane uteha, beg, sigurnost, kratkoročno zadovoljstvo i najbolja drugarica koja je uvek tu i nikad ništa ne priča samo grli, teši, razume i ne osuđuje. Trenutak kada nam hrana postane sve je trenutak kada smo joj poklonili našu moć, da upravlja našim životom. Hrana postaje odgovor na stres, jer daj da se malo smirim čokoladom, odgovor na nervozu, usamljenost, tugu, bes, očaj, ljutnju, bespomoćnost, na sve one neprijatne emocije koje niko od nas ne voli da oseća. Pa čak i prijatne, kao što su promena na poslu, uspeh, obavljen zadatak i sl. kada nagrađujemo sebe zbog nečeg što smo postigli. Ovo je šablon ponašanja koji je potrebno odmah menjati.

Trenutak kada nam hrana postane sve je trenutak kada smo joj poklonili našu moć, da upravlja našim životom

Brza hrana, ukusna, prezačinjena, premasna, preslana i preslatka hrana je najčešće hrana kojom se prejedamo. Hrana, najčešće šećer postaje oblik zavisnosti, pa sve češće hvatamo sebe da jedemo i kad nismo gladni, na “nervnoj bazi”. Posledice takvog, nepravilnog odnosa prema hrani su brojne: anoreksija, bulimija, ortokreksija i druge mentalne bolesti uzrokovane našim pogledom na hranu. Druge posledice su na telesnom nivou. Prevelika količina hrane koja ostaje zarobljena u našem telu kao višak mast, ne utiče samo na fizički izgled koji je nama najvažniji, već i na brojne upalne procese u telu, koje izaziva šećer, dosadne bolesti poput kandide, a potom i ozbiljnija oboljenja poput dijabetesa, policističnih jajnika, bolesti štitne žlezde, hormonski disbalans, visok krvni pritisak, zamašćena jetra i mnoga druga. Na sve to, naš duh i unutrašnje biće pati jer ono nije gladno hrane, ono je gladno TVOG  prihvatanja, ljubavi, nežnosti, blagosti. Ona mala devojčica unutar tebe pati jer ti jasno šalje signale šta joj je potrebno a ti je ignorišeš i zatrpavaš hranom, bez obzira na to što ti ona jasno govori: “Meni ne treba više hrane. Treba mi da me voliš, prihvatiš onakvu kakva jesi, da me čuvaš i štitiš od svih. Ti si tu sada da me čuvaš i paziš, zašto ne čuješ moje vapaje…?”

Šta se krije iza potrebe da jedemo kad nismo gladni?

Razni uzroci se kriju iza potrebe da jedemo kad nismo gladni. Dobra vest je da možemo da utičemo na sve njih. Druga vest, koji mnogi ne vole, je da je potrebno vreme. A ja se pitam ima li šta lepše od toga da se posvetiš sebi, da se okreneš sebi iznutra, da pronađeš lepotu i rajsku baštu koju ni ne znaš da nosiš u sebi.

Najčešće su to emocije koje ne umemo da prepoznamo i da im damo ime, naročito one neprijatne, a pošto niko ne voli da se oseća tužno, usamljeno, ljuto, besno, povređeno, bespomoćno, pod pritiskom, stresom i slično, naš mozak uvek bira ono što je lakše, liniju manjeg otpora, a to je “daj da pojedem picu, čokoladu i čips, samo da se ne bakćem sad sa ovim, samo da prođe, da ne osećam, da otupim, ili daj da mi bude još malo lepo…” a na taj način mi sebi činimo medveđu uslugu jer su i ove emocije potrebne, itekako, jer bez njih ne bi bilo ni onih prijatnih poput sreće, radosti, uspeha, bliskosti, celovitosti, pripadanja i ljubavi.

Svi mi imamo potrebu da budemo voljeni i prihvaćeni baš takvi kakvi jesmo, svi se mi plašimo da budemo odbačeni i da ostanemo sami, još od kad smo bili deca jer nismo mogli da se pobrinemo sami za sebe. Međutim, ono što se desi negde usput, je da izgubimo iz vida da mi više nismo mala, bespomoćna deca i da danas možemo da se pobrinemo za sebe, i to na način na koji nam prija, a koji ne mora da uključuje zabrane, odricanja i žudnju. Menjanje sebe je mnogo lepše i plodonosnije kada to radimo iz ljubavi prema sebi, nego kada to radimo iz straha: od bolesti, neprihvatanja ili da nećemo drugima biti dovoljno dobri. Tek kad otkrijemo da smo dovoljno dobri sebi, baš ovakvi kakvi jesmo, tada postajemo dobri i za sve oko nas.

• 

• 

Kako izaći iz tog začaranog kruga emocionalnog prejedanja?

Izlazak iz ovog problema zahteva spremnost osobe da se suoči sa uzrocima zbog kojih jede i kad nije gladna. Prva stvar koju svaka od nas treba da uradi jeste da osvesti kada jede jer je fizički gladna, a kada jer je emocionalna glad u pitanju. Razlika je očigledna, jer se fizička glad javlja iz stomaka, kada nismo jeli dugo, kada osećamo prazninu u stomaku, pa čak kada osećamo i neprijatan zadah iz usta, i kada bi pojeli bilo šta, uopšte ne biramo. Dok se emocionalna glad javlja iz srca i glave, kao jaka, impulsivna potreba za baš konkretnom hranom, samo tom i tim čokoladom, nikakvom drugom. Hitnost, potreba i nekontrolisana želja je znak uzbune koji će nas naterati da zastanemo i pitamo sebe par pitanja: Kad sam zadnji put jela? Ako si jela pre dva sata kvalitetan obrok, nisi fizički gladna. Kad sam zadnji put pila vodu? Žeđ se često meša sa osećajem gladi, zato ljudi koji malo piju vodu grickaju non-stop. Zašto mi se sada baš to jede? Kako se osećam? Neko te je možda iznervirao, povredio, dosadno ti je, nervozna si, ili si dobila neku vest koju si dugo čekala i sl.

Poenta svega je da naučiš da osluškuješ sebe, svoje telo, svoje misli, iz dana u dan, onoliko koliko možeš jer se sve računa

Odgovori na ova pitanja, zastani i spoznaj šta ti fali i šta te muči, da li će ti hrana zaista pomoći, popij čašu vode, ustani, prošetaj, promeni fokus ili odgovori na osećanje koje u ovom trenutku osećaš. Ako si nervozna, uradi nešto što znaš da ti pomaže da se smiriš, a da nije hrana: pozovi nekog, duboko diši, izađi na čist vazduh i napravi kratak krug, ako si besna i ljuta, pusti muziku i glasno vrišti, umij se, bilo šta što će ti pomoći da prihvatiš svoju trenutnu emociju. Šta god radiš, važno je da znaš da emocije nikad ne potiskuješ, ignorišeš ili zarobljavaš unutar sebe, jer na taj način ih taložiš u sebi. Neispoljene emocije direktno utiču na naše hormone, pa tako se povećava kortizol, adrenalin i drugi hormoni stresa koji u stanju konstantne povišenosti uzrokuju fizička oboljenja ali i energetske blokade koje čine da se osećamo u grču, u strahu, uplašeni, bez akcije i elana, bespomoćni – to je onaj momenat kad kažeš “nemam energije ni za šta”.

Poenta svega je da naučiš da osluškuješ sebe, svoje telo, svoje misli, iz dana u dan, onoliko koliko možeš jer se sve računa. Da usvojiš određene tehnike i alate koji će ti pomoći da odmah odgovoriš na svoje potrebe. Da bi došla do tačke da budeš sjajno usklađena sa sobom, potrebno je da daš sebi vreme, razumevanje i strpljenje jer neće uvek prvi način koji probaš raditi za tebe. Ali kad ga nađeš, nikad ga više nećeš ispustiti jer osećaj koji dobiješ je neprocenjiv – Sloboda.

Da li je dijeta rešenje?

Upravo ovde dolazimo do načina koji radi za nas ili ne. Dijeta kao pojam je apsolutno smislen kada ga preporuči naš, provereni, lekar u odnosu na naše zdravlje, kada postoji realno objašnjenje zašto određene namirnice ne smemo ili moramo da unosimo na drugačiji način. Međutim, u današnje, moderno vreme, ovaj pojam je zloupotrebljen jer su ljudi videli u ovom problemu način da zarade novac, pa su tako nastale mnogobrojne popularne dijete koje su osobe sa problemom viška kilograma počele da primenjuju na svoju ruku, zbog dobrog marketinga ili preporuke poznatih ličnosti kao i svog ličnog nezadovoljstva svojim izgledom.

Kao neko ko je probao puno dijeta na svojoj koži, iz očaja, i jer nisam znala za bolje, nasedala sam na reklame, moram da kažem da sam apsolutni protivnik dijeta na svoju ruku. Svaki taj pokušaj me je doveo ne samo do jo-jo efekta i vraćanja i više kilograma nego što sam izgubila, već me je doveo do psihičkog poremećaja da se hrane poput testa, slatkiša, krompira, voća plašim, da je delim na dobru i lošu, da se ja osećam kao loša osoba kad jedem “lošu” hranu, da moram da gladujem da bih smršala, da mislim da sam “bolja” ako jedem zdravu hranu. A ironično, baš sa tom “zabranjenom” hranom sam se svako veče prejedala i natrpavala. Kod ekstremnijih dijeta gde se izbacuju cele grupe makronutrijenata poput ugljenih hidrata, masti ili proteina životinjskog porekla, može doći do ozbiljnih poremećaja u organizmu, gubitka kose, menstrualnog ciklusa, lošijeg pamćenja, pothranjenosti, anoreksije, bulimije, depresije pa čak i smrtnih ishoda. Za mlade devojke, koje su periodu razvoja, smatram ključnim da budu osvešćene i upućene kolika je šteta po zdravlje ukoliko budu pravile ekstremne rezove, poput ovih, na svoju ruku.

• 

• 

Kako promeniti ishranu na bolje?

Dijete rade po principu zabrane, odricanja i besmislenih pravila. Čim dijetu ne ispoštujemo mi prekidamo, vraćamo se na staro, počinjemo sa prejedanjem jer smo dugo bile željne i uskraćene, vraćamo stare kilograme i našem mozgu šaljemo poruku “nikad nećeš uspeti, vidiš kako si slab karakter, ništa ne vrediš, zaslužuješ da budeš ceo život debela i ružna i sl.” I čas posla eto te u začaranom krugu gde imaš osećaj da toneš sve dublje i dublje, kao u živo blato.

Postoji vrlo logično i zdravorazumsko objašnjenje zašto se ovo dešava. U našem mozgu postoji deo “pećinski” mozak koji je zadužen za “zabranjeno voće”. Jednostavno koliko god da nam je nešto zabranjeno, mi ćemo ga još više želeti dok ne “uberemo”. Kad ovo prihvatimo i razumemo, sasvim je logično da nećemo da idemo u boj koji je unapred osuđen, već se okrećemo drugim načinima, koji će za nas biti efektivniji, zdraviji i pre svega dugotrajno održivi.

Moj način se zove “biram pametnije” i odnosi se na mršavljenje kroz razumevanje i znanje koje nam niko ne može oduzeti, izgradnju zdravijih navika u kom nema mesta za pojam dijeta. Svoje znanje sam vrlo praktično podelila kroz svoje knjige, program i naročito besplatan sadržaj, iz ugla ko je ovo primenio i danas živi zadovoljno sobom na svim aspektima a ne samo kilogramima kao brojevima na vagi. Uložila sam vreme da se bavim uzrocima i na taj način sam eliminisala posledice i dobila olakšanje, slobodu, zdravije telo, a pre svega sam sebi poklonila najvredniji poklon, a to je ljubav prema sebi, vera u sebe i prihvatanje sebe u svim izdanjima a ne samo u onim danima kada je sve idealno i savršeno. Dostigla sam svoj balans i danas svoj način delim sa svima koji žele da postignu isto.

Kako trajno smršati?

Pre svega, doneti odluku da ni dana više ne ideš dalje kroz život ovako kao danas. Preuzeti odgovornost za stanje u kom se nalaziš i prihvatiti da smo samo mi kovači svoje sudbine. Da bih vam to olakšala, napravila sam jedan besplatan vodič odakle početi sa promenama jer smatram da je kao i za sve velike i bitne životne promene najvažnije izgraditi dobar temelj. Bez njega ne možemo očekivati trajne i održive rezultate. Svi konkretni i jasni saveti te čekaju u njemu.

Dalje, nakon te odluke da je dosta, razumeti da su dijete pogrešan mindset za trajne promene, a umesto toga energiju uložiti u spoznaju uzroka koji se kriju iza tog viška kilograma ili nepravilnog odnosa prema hrani koji nije nastao preko noći, te tako i neće otići preko noći.

Danas možemo da se ponašamo onako kako mi želimo a ne kako nam drugi kažu

Odluka da ćeš preuzeti nazad svoj život zahteva suočavanje i savladavanje svih otpora koji će se usput otkrivati, čega se nažalost većina ljudi plaši I umesto toga bira da ostane tu gde jeste, u svojoj zoni komfora. Na taj način gubi mnogo, a pre svega vreme i životnu energiju koju može iskoristiti da uživa u svakom jedinstvenom danu. Tu su izgovori poput nemam vremena, novca, podrške, znanja. Zatim šabloni ponašanja koje smo naučili u detinjstvu koje moramo da prepoznamo i promenimo jer danas više nismo deca, danas smo odrasli ljudi koji imaju odgovornost da se pobrinu za dete u sebi, jer više nismo mali i bespomoćni. Danas možemo da se ponašamo onako kako mi želimo a ne kako nam drugi kažu. Danas mi odlučujemo o tome šta je za nas dobro a šta ne. Danas mi biramo koga slušamo i u šta verujemo. Danas više ništa ne moramo. Kada to osvestimo, mi smo dobili ponovo svoju supermoć nazad. Moć izbora, moć glasnog da I još glasnijeg ne. Nakon njih, brojna uverenja koja smo nasledili i naučili usput od roditelja, vaspitača, učitelja, prijatelja i ostalog okruženja, kojih nismo svesni jer su u našoj podsvesti, a podsvest upravlja našim emocijama, osećanjima i na kraju ponašanjem.

Važno je spoznati da se naša uverenja menjaju zajedno sa nama. Da je u redu da sva ona uverenja koja nas ograničavaju i čine da se osećamo slabim, nedovoljno dobrim i vrednim ostavimo baš zbog toga jer ne želimo da se više zbog njih osećamo tako. I na kraju a možda i na početku svega dolazimo do emocija, koje svi osećamo, a potom i osećanja kao našeg subjektivnog doživljaja emocija koje osećamo, i ponašanja kao načina na koji smo naučili da naša osećanja pokažemo ili češće ne pokažemo.

Upravo svoj odnos sa hranom možemo iskoristiti kao medijum da menjamo sve ono što nas žulja u životu, a početak je svakako promena mindseta i izlazak iz stava “Na dijeti sam, od danas više ne jedem slatko” i ulazak u stav koji kaže “Nisam na dijeti, ništa mi nije zabranjeno, menjam se jer želim da izgradim zdravije navike, kroz svakodnevno “biram pametnije izbore”. Tek tada možemo spoznati ne samo benefite u načinu ishrane, već u svom celokupnom zdravlju kao celini koja je nerazdvojna: um, telo i duša. Za trajne promene, održivost i balans potrebno je da mršavljenje počne u glavi a ne samo u tanjiru.

Tekst: VremeZa / Foto: Privatna arhiva