Decembar je mesec u kojem najčešće pravimo rekapitulaciju, rado imamo taj pogled unazad. Preispitujemo prošlogodišnje rezolucije, koliko smo realizovali, koliko nismo, da li smo ostvarili uspeh, ili smo u nekim stvarima ipak omanuli, koliko smo dosledni bili, a koliko hvatali krivine i tražili izgovore
Lakše nam je, ovih dana, da priznamo sebi, jer točkovi života vrte novi krug, nove prilike i nove početke, koje vidimo već iza ćoška Nove godine. I nije teško početi, koliko god to zvučalo neuverljivo, teži deo je onaj u kojem treba istrajati, ostati na tom putu. Bilo da spadate u grupu ljudi koji več uveliko smišljaju i postavljaju pred sebe nove ciljeve, ili pak u one koje se prepuštaju spontanosti i čija beležnica ostaje prazna, verujem da svi mi, donekle, težimo istom. Biti bolji nego što smo bili juče.
Prihvatanje, moja reč. Prisutno, zdravo prihvatanje koje podrazumeva grljenje svega onoga što nam život donosi
Sigurna sam da, ako se zapitate šta vas je ova godina naučila, iako odgovor iziskuje da zastanete i zamislite se, duboko u sebi ćete tačno znati. Uvek me raduje to saznanje, osvešćenost (ne)prilika. Ovih dana moja rekapitulacija ide u pravcu pomenutog pitanja. Ne sabiram i ne merim ciljeve, ne obećavam sebi šta ću drugačije, ne „hvatam“ se za greške. Ovih dana sam tragač, ali ne za situacijama, stvarima, ljudima, nego za rečima. Tačnije jednom, u koju bih „strpala“ sve što jesam spoznala, i koju ću sigurno „poneti“ sa sobom u novu godinu. Prihvatanje, moja reč. Prisutno, zdravo prihvatanje koje podrazumeva grljenje svega onoga što nam život donosi. Bilo dobro ili loše.
Izvan izazova
Znam, mnogo je lakše izgovoriti ovu reč, nego uraditi. Svima nam se dešavaju razni neprijatni izazovi, koji umeju da nas dobro protresu, ostave bez daha, koje doživimo poput malih smrti, udarac u pleksus. Za to nas život ne pripremi, ne najavi, ali oni su tu i dešavaju nam se, hteli mi to ili ne. Verujem da smo do sada imali prilike i te kako da spoznamo taj sled smenjivanja svetolosti i tame u životu. I koliko god žmurili i gurali glavu u pesak, neprijatni izazovi su poput trna u oku, koji prvo žulja a onda i boli. Neminovno je, ali bilo bi apsurdno ignorisati i trpeti bol.
Kada se desi, realnost je jedna jedina
Mada, većina nas rado ide linijom manjeg otpora, bira ono što je lakše, zaboravljajući mogućnost izbora, pa i da je odluka o ignorisanju i bolu ipak donet izbor. Priznajem da ni sama nisam sa nekim životnim izazovima bila u miroljubivoj koegzistenciji. U prvi mah, vođena mišlju da sam saterana u ćorsokak, sve nelagodne emocije isplivaju, obeshrabe, učine ranjivom, disfukcionalnom. Padneš, a bunt u tebi vrišti – to je to, nema dalje, ostaješ tu. Da li je moglo drugačije, da li je do nas, da li smo sami krivi i odgovorni, da li smo mogli da utičemo na to. Poznata pitanja, žalopojke, samosažaljenje, osude, prebacivanje krivice na život kao da je tuđi a ne naš. Kada se desi, realnost je jedna jedina.
Kako onda savladati prihvatanje?
Teži deo je pronalazak pozitivnih emocija, onog svetla u tami, koje prihvatanje zahteva. A uvek postoji taj tračak svetlosti, na koji oči treba da se naviknu. Pri tom, čuveno popularno „misli pozitivno“ nije dovoljno, niti je u takvim situacijama prirodno. Ono što pomaže je sagledavanje stvarnosti trenutno onakvom kakvom jeste, bez obzira na naše želje i očekivanja, i da je u našoj svesti ključ koji može da nas oslobodi od tamnice nezadovoljstva u koju smo upali.
Podsećanje da je izbor uvek na nama, da li ćemo se suprostavljati realnosti neprihvatanjem, uz žalopojke, osudu, samosažaljenje i svaljivanjem krivice na život, ostajući na tlu, ili ćemo se suprostaviti i preduzeti mentalni napor da prihvatimo realnost i sagledamo šta i koliko možemo da okrenemo u svoju korist, učinimo bar malo jednostavnijim. Ustajanje, krpljenje, lepljenje, sve što će nas ponovo učiniti celim. A hoće. Ako delamo, hoće.
U novoj godini birajte da prigrlite sve što vam život donese, uronite u nju znajući da će biti poput rolekostera, dobrih i loših izazova, nemojte da mislite da ćete biti spremni za njih, samo ih raširenih ruku prihvatite i gledajte kako vas život menja. Na bolje.
Pročitaj i: Najveći izazov je pobediti – sebe
Tekst: Vesna Kragulj / Foto: Unsplash
