„New age“ pokreti su učinili jednu važnu stvar. Skinuli su veo mistike sa joge, meditacije i uzdigli duhovni razvoj na nivo popularnog, modernog, poželjnog i čak obaveznog. Ali je vreme da se osvrnemo i na opasnosti koje ovaj pristup donosi ukoliko se ne drži i nekih sveprisutnih i drevnih ljudskih vrednosti koje su osnova svakog duhovnog puta
Paziti na ishranu, svoje misli i izražavanje postaje stvar kulture i lične higijene. Sa druge strane, kako je naš identitet ipak na nivou naše persone, našeg ega i tela, koliko god govorili o duši ona ostaje na nivou izmaštanog. Posmatrati duhovni razvoj sa nivoa ega znači da si nestrpljiv da postaneš guru, učitelj, šaman. Znači da možda i izmaštaš neka duhovna iskustva ne bi li se osećao uspešnim, znači da često ljudi izgube kontakt sa realnošću, a to su veoma opasne stvari.
Nekada, kada joga nije bila popularna, na njen put stupali su samo oni koji su u sebi osećali goruću želju za istinom i spoznajom. Oni koji su u sebi osećali neodoljiv poziv u duhovne svetove, a to toliko nije bilo popularno te se skrivalo od javnosti i čak bliskih prijatelja da bi se izbegli konflikti i osude. I upravo ta goruća želja za spoznajom je ono što nas drži na pravom putu a danas često izostaje. Jer ako ti je spoznaja istine ispred svega, neće te ego lako zavesti, jer nisi zadovoljan fantazijom. Želiš golu istinu, ali ukoliko ti je biti na duhovnom putu samo imidž u kome se prepoznaješ, onda je i zadatak ega da izmašta nekakve spoznaje.
Ako smatramo da smo mi Bog i kreator svog života a to shvatamo na nivou ega onda je pitanje koliko ćemo kreirati ono što je istinski najbolje za nas
Ako svoje misli menjamo u pozitivne a naboj ispod njih ostaje isti, ništa se neće promeniti. Ako smatramo da smo mi Bog i kreator svog života a to shvatamo na nivou ega, onda je pitanje koliko ćemo kreirati ono što je istinski najbolje za nas. Zato, ipak, najvažnija stvar kojom se moramo baviti jeste samospoznaja, tj. širenje svesti. Svako ko je istinski spoznao sebe, postaje ponizan pred onim što vidi. Osoba koja zna, ona je skromna ali i jasnog i zdravog samopouzdanja. Ona prirodno kreira ono što je najbolje za nju, ona bez napora misli pozitivno, ona je ispunjana i zadovoljna onim što ima. Voleti sebe, ne znači postati sebičan i bez odgovornosti.
Naš zadatak je evolucija, tako da je svako skretanje sa puta regulisano od životne sile samog tvorca. Iako to nekad doživljavamo kao surovo iskustvo, to je upravo njegova milost da nas vrati na pravi put. Svakako je ugodnije ako sami biramo da istinski radimo na sebi nego da nas životna iskustva uče. Zato je dobro postaviti sebi dva pitanja.
- Da li mogu da budem zadovoljna ovim što imam trenutno?
- I da li u meni postoji istinska želja za spoznajom?
I budimo iskreni prema sebi. Iskrenost i otvorenost nikad nisu kažnjeni. Sa takvim stavom, lako ćemo ,,čitati” životna iskustva za naše najveće dobro.
Tantra pod okriljem „new age“ pristupa
Živimo u vremenu u kome tražimo nove modele veza jer ono što je do sada postojalo više se ne uklapa u stil života i vibraciju vremena. Danas jedni drugima nismo potrebni ni radi egzistencije, ni zabave, ni zajedničkog života. Imamo mnogo toga što možemo raditi sami sa sobom a što nam donosi ispunjenje. Imamo daleko mnogo načina da zadovoljnimo potrebu za društvenim životom a da to ne nosi sa sobom sve komplikacije koje nose veze. Nezavisni smo egzistencijalno. Oslobodili smo se kulturoloških uverenja o braku i svim predrasudama o razvodu. U ovakvoj situaciji, veza je dobrodošla samo da bude lepa, da unapredi našu sreću. Kako se u tome snalazimo?
Pa, za sada izgleda da smo na nivou eksperimenta sa mnogo koraka napred i dosta pogrešaka ali čini mi se ipak na dobrom putu. Opšteprisutni su pokušaji otvorenih veza ili čestog menjanja partnera. Uživamo samo dok ta zaljubljenost traje i sve je lepo i ekstatično. Naša duševna veza sve čini lepim i lakim ali posle nekog vremena kada naše traume zatraže isceljenje i sudare se sa traumama partnera – odustajemo i idemo dalje u novu zaljubljenost. Sa druge strane su oni koji ne osuđuju ili osuđuju ovakav način života ali tražeći nešto dublje od svoje veze utvrđuju se još jače u toj svetoj monogamiji gde prevara postaje smrtni greh koji nas skoro ubija kada se jednom dogodi. A ako se i ne dogodi, ostajemo kao dva izduvana balona, dosledna svom izboru i pitamo se gde su ta strast i ekstaza nestali.
Ne znači da čekamo prosvetljenje da bismo se usudili da uđemo u vezu već da jednostavno to imamo kao primarni cilj a onda će i veze biti ogledalo i pomoć da se približimo sebi
I poliamorija i monogamija traže svesne pojedince i to nas ponovo vraća na samospoznaju kao prvi i osnovni zadatak. Naravno, to ne znači da čekamo prosvetljenje da bismo se usudili da uđemo u vezu, već da jednostavno to imamo kao primarni cilj a onda će i veze biti ogledalo i pomoć da se približimo sebi. Kao bića koja su osvestila svoju istinsku prirodu, mi smo dobro kada smo sami, mi znamo deo zaljubljenosti koji je iluzija ali znamo i njen deo koji je čista ekstaza i devocija prema životu i lako je u sebi budimo, mi možemo da volimo jednu osobu a možemo da volimo i više. Sve što mi živimo, bez obzira na formu postaje zdravo, puno ljubavi i svetlosti.
Drevna tantra
Tantra je drevna filozofija življenja koja u sebi sadrži toliko moćne tehnike da one nigde nisu zapisane jer su opasne za one koji nisu razvili svoju svest dovoljno. One su se isključivo prenosile sa učitelja na učenika. Ipak, sa druge strane kroz neke savremene učitelje, tantra je došla kao život sam. Ona želi da duhovno spusti u materiju, a upravo kraz ljubav i intiman odnos se to najlakše i najprirodnije dešava. Njen odnos prema seksualnosti je isceljujući za nas na zapadu jer sklanja to breme greha koje vekovima nosimo.
Koristiti samo deo tantre koji se bavi seksualnošću nije samo po sebi pogrešno jer baš to nam je potrebno, pored mnogih duhovnih znanja i tehnika koje imamo. Taj deo često izostaje pa ga nalazimo tu. Ali on se ne sme odvojiti od pravog konteksta i smisla, jer onda ćemo lako od „osloboditi sebe“ skliznuti i ostati zaglavljeni u slatkoći seksa i propustiti njegovu mnogo širu i značajniju moć.
Joga i „new age„
Joga ne može biti ,,new age“ kao što ne može biti zastarela. Ona je jednostavno uvek živa, fleksibilna i delotvorna. Ona u svojoj samoj postavci zahteva prilagodljivost svakom vremenu. Ona ne podnosi rigidnost ali još manje podnosi površnost. Kako ona uspeva da ostane uvek sveža? Zato što je zanima rezultat a ne forma. U Patanđalijevim sutrama nemate nijednu tehniku opisanu, one zavise od vremena u kome se praktikuje i mogućnosti praktičara ali je detaljno opisano kako biti na pravom putu. Detaljno je opisan naš um i naša duša. Sve prepreke, svi izazovi. Cilj i svi benefiti.
Najteže je govoriti jednostavno a da u toj jednostavnosti bude upleten najdublji smisao. Tako govore samo duše koje su spoznale.
Pročitaj i: Tantra je čist hedonizam
Tekst: Dragana Balić / Foto: privatna arhiva
Ostavite odgovor