Prisutna

Želim da budem bliska sa životom

Vidiš… ja volim boje, ali nisam slikar.

Inspirišu me kontrasti a nisam ni fotograf.

Osećam uzbuđenje dok posmatram slike sveta, teksture van mene žive kroz mene i nalaze svoj izl(r)az.

Sve pretačem u reči, a opet moje reči su meni vibrantne, mirisne, egzotične, čujem ih, žive su i utešne. Zagledam se u njih i vidim prizore, osećam prostore, prelazim granice.

Ja sam sinestezija.

Želim i da sam evolucija.

Da ti jednom mogu napisati pismo koje zvuči ovako…

Bila sam gusenica a danas sam leptir. Sada imam moć da jednim zamahom učinim promenu. Pričam ti o snazi uma, putovanju duše, a ti gledaš telo koje govori da sam žena. Možda jednom budem leptir sa dušom žene… a možda je sve to isto….

Kažeš da ne veruješ u te stvari, želiš vidljivo, opipljivo, uhvatljivo.

A sve je to jedno i istom zakonu podređeno.

I šta je kiša nego mig svemira da pogledamo ka nebu?

Da podignemo glavu i uzdignemo misao.

I šta je vetar nego poziv svemira da zastanemo i oslušnemo nešto šaputavo van nas, nevidljivo a svuda prisutno u isto vreme.

A šta je mrak nego mera nedostajanja svetlosti?

I šta je stena drugo do dokaz da hod ka visinama jeste naporan ali pouzdan ako se koncentrišeš na cilj, ako želiš više da vidiš.

A onda stigneš do cilja. I po suncu, i po kiši, i sa munjama, i kroz mrak, pustinju i prašumu i desi se neočekivana spoznaja, veličina puta je ipak bila u tvojoj upornosti da hodaš.

Zato priđi bliže, priđi ličnije, toplije, iskrenije, priđi srcem, ako želiš da se nikad ne odvojiš od života. Večni su oni što prilaze srcem. Takvi nikada ne prođu…

Želim i da sam to trajanje, ali i promena, večnost kao i trenutak.

Rešenje je u prisutnosti. Da, ja samo želim da budem tu, bliska sa životom.