Imate više od 40 godina i uredan ultrazvuk dojki? Evo zašto to možda nije dovoljno

„Ništa me ne boli.“ „Ne napipavam nikakvu promenu.“ Upravo su to najčešći razlozi zbog kojih žene odlažu pregled dojki. Međutim, promene koje zahtevaju dodatnu proveru mogu postojati mnogo pre nego što postanu vidljive ili opipljive. Kako se dojke menjaju sa godinama, zašto ultrazvuk i mamografija nisu isti pregled i na šta posebno treba obratiti pažnju nakon četrdesete, objašnjava dr Tatjana Kovačev, specijalistkinja radiologije u MediGroup sistemu.

Dojke se menjaju tokom celog života. Na njihovu građu utiču hormoni, trudnoća, dojenje, godine i menopauza. Zato pregled koji je bio odgovarajući u tridesetim ne mora biti dovoljan u četrdesetim ili pedesetim godinama.

Ono što mnoge žene ne znaju jeste da se određene promene u tkivu dojke ne mogu napipati, a ponekad se ne mogu ni uočiti ultrazvučnim pregledom.

„Najveća vrednost preventivnih pregleda je upravo u tome što nam omogućavaju da otkrijemo promene dok su još veoma male, pre nego što žena primeti bilo kakav simptom. Mamografija ima posebno važnu ulogu u ranom otkrivanju karcinoma dojke“, objašnjava dr Kovačev.

Ultrazvuk je uredan. Zašto je onda potrebna mamografija?

Jedna od čestih zabluda jeste da uredan ultrazvučni nalaz znači da nema potrebe za mamografijom. Međutim, ove dve metode ne prikazuju tkivo dojke na isti način i imaju različite uloge u dijagnostici.

Kod mlađih žena ultrazvuk je često prvi izbor za ispitivanje promena, dok nakon 40. godine mamografija dobija važnu ulogu u skriningu raka dojke. Prema pojedinim međunarodnim preporukama, ženama prosečnog rizika savetuje se mamografija svake dve godine od 40. godine života, dok se učestalost pregleda može razlikovati u zavisnosti od individualnog rizika i preporuke lekara.

Jedna od čestih zabluda jeste da uredan ultrazvučni nalaz znači da nema potrebe za mamografijom

„Postoje promene, poput mikrokalcifikacija, koje ponekad mogu biti jedini znak ranog karcinoma dojke. One se mamografijom mogu otkriti, dok se ultrazvukom ne mogu uvek pouzdano uočiti. Zato ove metode ne treba posmatrati kao međusobnu zamenu“, ističe dr Kovačev.

Upravo zbog toga, važnije od pitanja koji je pregled bolji jeste koji pregled je potreban određenoj ženi, u skladu sa njenim godinama, građom dojki, porodičnom istorijom i prethodnim nalazima.

Menopauza menja dojke, ali nije svaka promena posledica hormona

Menopauzu najčešće povezujemo sa valunzima, nesanicom ili promenama raspoloženja. Ipak, hormonske promene utiču i na tkivo dojki, koje može postati mekše, manje napeto ili promeniti volumen. Iako su mnoge od ovih promena prirodne, stručnjaci upozoravaju da novu promenu ne treba automatski pripisivati godinama ili menopauzi.

Nova kvržica, uvlačenje kože ili bradavice, iscedak iz bradavice, promena oblika dojke ili nova promena u pazušnoj jami razlozi su da se bez odlaganja obratite lekaru.

Važno je znati i da menopauza sama po sebi ne izaziva karcinom dojke, ali se rizik od njegovog nastanka povećava sa godinama. Kod žena koje koriste hormonsku terapiju, vrsta i trajanje terapije predstavljaju dodatne informacije koje lekar uzima u obzir prilikom procene rizika i planiranja pregleda.

Da li mamografija boli i koliko je bezbedna?

Strah od neprijatnosti i zračenja još je jedan od razloga zbog kojih žene odlažu mamografiju.

Iako pregled može izazvati kratkotrajnu nelagodnost zbog pritiska na dojku, ona obično traje svega nekoliko sekundi. Mamografija koristi niske doze rendgenskog zračenja, a kada postoji indikacija za pregled, korist od pravovremenog otkrivanja promena značajno prevazilazi potencijalni rizik.

Postoji i jedan praktičan detalj koji mnoge žene ne znaju: na dan mamografije ne bi trebalo nanositi dezodorans, talk, puder ili losion na dojke i pazušne jame, jer pojedine čestice mogu biti vidljive na snimku i otežati njegovo tumačenje.

Kod žena koje imaju menstrualni ciklus pregled može biti prijatniji nakon menstruacije, kada su dojke manje osetljive. Ipak, ukoliko postoji sumnjiva promena, pregled ne treba odlagati zbog određenog dana ciklusa.

A šta ako ste trudni, dojite ili prolazite kroz vantelesnu oplodnju?

Hormonske promene tokom trudnoće, dojenja ili procesa vantelesne oplodnje mogu uticati na izgled i osetljivost dojki. Međutim, to ne znači da svaku novu kvržicu ili drugu promenu treba pripisati hormonima.

U ovim situacijama lekar bira odgovarajuću dijagnostičku metodu, a ultrazvuk je često prvi izbor kada je potrebno ispitati sumnjivu promenu.

Jer kada govorimo o zdravlju dojki, možda najvažnije pitanje nije „Da li me nešto boli?“, već „Kada sam poslednji put proverila da je sve u redu?“

Pročitaj i: „Sve radim isto, a više nisam ista”

Tekst: MediGroup / Foto: Pexels