Zamislite da ste Bog… Tako počinje jedan od najlepših govora britanskog filozofa i mistika Alana Wattsa
Njegov glas, smiren i razigran, vodi nas kroz priču o tome kako bismo, da možemo sanjati šta god poželimo, vrlo brzo napustili svet savršenstva i počeli da biramo nesigurnost, iznenađenje, bol, pa čak i zaborav. Jer šta bi moć značila bez misterije? Šta bi život bio bez mogućnosti da se pogreši, da se traži, da se padne – i ustane?
Zašto baš ja?
Pronašla sam govor i napravila transkript, sa željom da mu se vraćami i da ga čitam i nadom da će još nekome pomoći. Evo ga:
„Zamislite da ste Bog — da vam je na raspolaganju sva večnost i apsolutna moć. Šta biste uradili? Verujem da biste posle nekog vremena sami sebi rekli: „Čoveče, izađi iz ove priče!“
Prirodno, mogli biste da sanjate bilo koji san, svake noći — čak i san dugačak sedamdeset pet godina, sto, ili hiljadu u jednoj noći. Mogli biste da donesete odluku pre počinka. Večeras ću sanjati „to i to“. Na početku biste ispunjavali sve želje: raskošne gozbe, uzbudljive ljubavi, čudesne avanture, muziku koju niko nikad nije čuo, pejzaže izvan mašte. I tako, noć za noć — čista ekstaza. Spasavali biste princeze od zmajeva, vodili plemenite bitke, bili biste heroj. Ali kako vreme odmiče, poželeli biste da izazivate sebe nečuvenim stvarima.
Ali, posle nekog vremena poželeli biste iznenađenje. San u kojem ne znate šta ćete sanjati, u kojem nemate kontrolu, gde nešto neočekivano zadesi — i probudite se uz uzvik: „Ovo je bilo baš blizu realnosti…“ Uplašili biste sami sebe. Onda biste noćima tražili da iskusite ekstermnije stvari kao kontrast buđenju.
Možda samo kroz nesavršenost, čovek može istinski živeti
Možda biste sanjali egzistenciju u ekstremnoj nevolji — siromaštvu, bolesti, agoniji. Možda biste radili na vibraciji patnje, do tačke intenziteta samo da kad se probudite shvatite: sve je bio san, a sada ste opet u miru.
Pa, kako da znate da se to već ne događa? Sedite ovde sa svojim problemima, sa svojom komplikovanom životnom situacijom, slušajući mene. Možda je sve to samo san za koji ste se opredelili. Ako vam se svidi – sjajno! Ako ne – kakva sreća da ste se probudili!“
Watts nas nežno provocira pitanjem koje se krije ispod svakog „zašto baš ja“ i svakog „ovo nije fer“: Šta ako je sve ovo vaš izbor?
Savršen svet je zapravo zamka
Watts se poigrava idejom da bismo, kao bića sa božanskim kapacitetom, vrlo brzo poželeli da zaboravimo da sve kontrolišemo, jer svrha nije u sigurnosti, već u pulsu nepoznatog. U tome da nas nešto dotakne, promeni, slomi i opet sastavi. Da možda osetimo gubitak, pa zahvalnost. Možda samo kroz nesavršenost, čovek može istinski živeti.
Ovo pretpostavljanje ne znači da je svet lažan, već da je dinamičan san, u kome se svest zaboravlja, kako bi se ponovo pronašla. Ako smo mi ti koji sanjaju — svesno ili nesvesno — onda se svaki izbor računa. Svaka prepreka postaje prilika za buđenje. Iznenađenje nije greška — već poziv da se setiš da si živ.
Možda ne znamo šta nas čeka. Možda ni ne treba da znamo. Jer smisao nije u kontroli već u igri sna.
Pročitaj i: Crtanje svog unutrašnjeg sna
Tekst: Jasmina Stojanović / Foto: Pexels, Freepik
