Volim kada se pored nekih ljudi svi moji izgovori istope i skliznu sa njihove životne priče, potpuno banalni i nepotrebni kada slušajući njihove poduhvate i promene, putovanja i uspehe, shvatim koliko život zaista nije beskonačan, kako kaže moj sagovornik Georgij Nazarov. „Koliko god može da bude sadržajan, koliko god možemo da ga produžimo i poboljšamo njegov kvalitet, nemamo neograničeno vreme.“
Georgij je na naš razgovor došao na bajsu. Doduše, ne može se reći da je to bajs – više ozbiljno prevozno sredstvo za put po svetu. Potpuno logično, ako pričamo o osobi koja je posvetila svoj život zdravlju i edukacijama u ovoj oblasti. Na pitanje da li ćemo sesti da pričamo ili da prošetamo, izabrao je šetnju, što se isto sasvim prirodno uklapa u njegov životni stil. Georgij Nazarov je ekspert za zdraviji i kvalitetniji pristup životu, autor serije seminara o zdravijem i kvalitetnijem načinu življenja, kao i niza bestselera. Rođeni je Moskovljanin ali je na našim prostorima već godinama poznat i njegov rad je edukovao mnoge ljude iz oblasti ishrane i zdravih navika.
Trudim se da prilagodim život, odnosno da ga usmerim na takav način da ispunjavam ono što mi je važno
Preslušavajući naš razgovor, nisam mogla a da ne uočim moju zadihanost pri kraju naše šetnje i inspirativne priče o zdravlju, i njegov smiren i staložen ton sve vreme, ispresecan osmehom i ponekim uzdahom na moja pitanja. Kao na primer, na poslednje – kada će nas obradovati svojom autobiografijom. Jer verujem da će svako želeti da sazna više o čoveku koji je od povrede kičme koja je imala sve loše prognoze klasičnih lekara, sazreo i oblikovao se do vrhunskog edukatora u oblasti zdravlja koji je sedam puta obišao planetu različitim prevoznim sredstvima, više puta preplivao relaciju od Grčke do Turske, bavi se kajakom, u svoju svakodnevicu svaki dan uključuje trening i ima vremena da živi tako da sve ima smisao. „Trudim se da prilagodim život, odnosno da ga usmerim na takav način da ispunjavam ono što mi je važno. Jer ako ne pratimo neki svoj smisao, gubimo kompas“, kaže Georgij.
O sebi
Odrastao sam u medicinskoj porodici. Majka mi je bila lekar, baba lekar, deda akademik iz medicine. Otac se celog života bavio različitim istraživanjima, imao je dosta patenata ali je jedan deo života proveo u medicinskim istraživanjima vezanim za veštačko srce, mikrohirugiju oka itd. I naravno, od mene se očekivalo da ću krenuti putem medicine, što sam i uradio. Ali sam se dosta bavio sportom, borilačkim veštinama, imao sam dosta povreda. Nastupila je povreda kičme za koju su najbolji stručnjaci klasične medicine Sovjetskog Saveza rekli da nemaju rešenja i prognoza je bila jako loša. Počeo sam da istražujem šta mogu da uradim jer nisam želeo da se pomirim sa time što su rekli.
Između ostalog, naišao sam na izuzetnog stručnjaka, doktora medicinskih nauka Jurija Mihajloviča Levinsona koji je radeći na svojoj doktorskoj disertaciji izgubio vid. Medicina nije mogla da mu pomogne pa je počeo da radi na sebi i uspeo je da ga povrati. Meni je isto mnogo pomogao, a ujedno, pošto mi se dopao njegov pristup radu, zamolio sam ga da od njega učim. Postao sam njegov najbolji učenik i mnogo toga sam od njega saznao iz najrazličiijih oblasti.
Paralelno sa tim, proučavao sam i sam ishranu, veštinu manuelne terapije – poznate u svetu kao kiropraktika. Proučavao sam delovanje jestivih i nejestivih biljaka, gladovanje, delovanje ishrane i detoksikacije na organizam, različite principe upravljanja energijom, medicinsku hipnozu, i mnogo drugih oblasti. Vremenom sam počeo da primenjujem znanja u radu sa ljudima i na različitim poliklinikama, bolnicama u Rusiji. Jedno vreme smo Jurij Mihajlovič i ja dosta radili zajedno, držali predavanja. Onda sam shvatio da sam se u nekim stvarima slagao sa njim, ali u nekim ne i napravio sam svoj sistem koji sam nadograđivao u celom svetu sa različitim istraživanjima. Usavršavao sam svoje znanje, pisao knjige, držao predavanja.
Istraživao sam i uklapao u svoj sistem ono što sam smatrao najefikasnijim metodama
Mesto gde se nisam slagao sa njim je što sam smatrao da čovek mnogo toga može da uradi sam i da treba da osvesti svoje navike. Da mu treba pomoći da shvati odakle dolazi problem, a onda kroz rad na sebi može da ga otkloni. Za razliku od medicinske hipnoze koju je praktikovao Levinson, koja je i meni mnogo pomogla u radu, što na sebi što na drugima. Medicinska hipnoza je metoda da se čoveku samo nametne određeno stanje kroz koje on postiže poboljšanje svog zdravlja. Radi se mnogo dublje, efikasnije od hipnoze, vrlo snažno deluje u mnogim slučajevima poboljšanja zdravstvenog stanja. Ali to je samo jedna od tehnika. Istraživao sam i uklapao u svoj sistem ono što sam smatrao najefikasnijim metodama.
O depresiji kao bolesti modernog doba
Ako postavimo sebi nerealan cilj, mi ćemo se osećati anksiozno a vremenom će to stanje prerasti u depresiju. Nepoznavanje svojih mogućnosti u ovom trenutku, svog načina pravog funkcionisanja izaziva i stanje nezadovoljstva koje se kasnije vodi i medicinskim stanjima. Stvari su povezane. Naše stanje tela je direktno vezano sa našom psihom i jako je teško odvojiti jedno od drugog.
O promenama
Najčešće se velike promene događaju kada se desi neko oboljenje, sa teškim prognozama. Onda osoba počne da traži spas, rešenje. Ali ne treba da prelazimo crtu na kojoj nema povratka. Razlog što sve veći broj ljudi počinje da radi na sebi je jer vide da su se mnogi našli pred tim zidom pa žele da uče na tim iskustvima, a ne na svojim. Verujem da je sve veći procenat ljudi koji shvataju koliko je važno raditi na sebi i usavršavati se stalno, a ne samo kada je neko akutno stanje.
O ishrani u zimskoj sezoni
Najpre je važno uključivanje zdravog doručka. U savremenom svetu uglavnom žurimo i stalno smo pred nekim opterećenjem. Uglavnom jedemo uveče da bismo pokušali da smanjimo tenziju što izaziva podsticaj za gojenjem, poremećaj REM faze sna i onda se budimo dosta nervozni. Takva ishrana dosta utiče na stvaranje naslaga holesterola jer isti obrok može uticati na to da se osećamo vrlo zdravo i poboljšavamo zdravlje, ali takav obrok pojeden u večernjim satima može uticati na povećanje holesterola, gojenje, itd.
Ako jedemo u večernjim satima, uglavnom preskačemo jutarnji obrok, jer se ta hrana još nije svarila u potpunosti zbog toga što se u toku noći taj proces usporava. I onda jedemo u večernjim satima. Uključivanje zdravog doručka utiče na promenu tog nezdravog procesa. Doručak spada u sedam najzdravijih navika prema jednom vrlo obimnom istraživanju, ima snažan uticaj na regulaciju rada creva. Većina nas ima neredovnu stolicu čime se povećava toksikacija, podiže se dijafragma, srce radi u nepovoljnim uslovima, dolazi do plićeg disanja i javlja se mnogo drugih štetnih uticaja. Naslage stare stolice pritiskaju okolne organe, remete cirkulaciju krvi, stvaraju konstantno trovanje organizma, mogu da aktiviraju zapaljenske procese ginekoloških organa i prostate. Jako je važno da stolica bude redovna i da se creva redovno prazne.
Verujem da je sve veći procenat ljudi koji shvataju koliko je važno raditi na sebi i usavršavati se stalno, a ne samo kada je neko akutno stanje
Jednostavan test sa cveklom nam može dati realnu sliku koliko se brzo prazne creva. Ako pojedemo salatu sa sirovom cveklom, videćemo kada će se stolica obojiti u crveno. To nam pokazuje koliko brzo hrana prolazi kroz creva. Ali ako se urin oboji u crveno, to je pokazatelj da nam i creva i jetra i bubrezi ne funkcionišu na optimalan način. Zdrav doručak utiče na stabilniji rad štitne žlezde, utiče na smanjenje želje za slatkišima, smanjenje želje za hranom u večernjim satima. Utiče na bolje stanje kože, kose, noktiju, utiče na unošenje značajnih količina kvalitetnog gvožđa, belančevina, antioksidanasa, selena, omega 3 i 6 masnih kiselina koje deluje na bolje čišćenje krvnih sudova, stabilniji rad srca, smanjenje zapaljenskih procesa u zglobovima.
O zdravim navikama
Važno je provoditi što više vremena na otvorenom. Svako od nas može da poboljša tu veštinu jer smo se uglavnom zatvorili u uslove sa visokom temperaturom. Za naše telo je sasvim dovoljno 17-19 stepeni. Sve više zagrevamo prostor i zatvaramo prozore. Ranije su bili drveni prozori, i postajala je uvek barem mala promaja. Sada imamo PVC stolariju koja jako dobro dihtuje ali se lakše razmnožavaju plesni u stanu a oni sadrže alfatoksine. A alfatoskini, naročito u kombinaciji sa belančevinama iz mleka podstiču razvoj raka. Zato je potrebno što više otvarati prozore. Kiseonik je jako važan za naš organizam da bismo mogli da se naspavamo i da se dobro osećamo tokom dana.
O imunitetu
Organizam, ako je dovoljno jak, funkcioniše dobro sa virusima i mikroorganizmima. Ako smo oslabljeni, onda je veća mogućnost da nas virus napadne i izazove veću štetu. Jednostavno vredi da se potrudimo da budemo jači. Zdrava ishrana i zdravi pristup životu imaju snažan uticaj i za savladavanje posledica virusa. Morske alge imaju izuzetno delovanje u sprečavanju javljanja trombova. Bademi imaju izuzetno moćno delovanje na poboljšanje viskoznosti krvi. A ukoliko imamo zakrečenje krvnih sudova, čak i uz ozbiljno usavršavanje načina života, treba dosta vremena da bi te naslage počele da se čiste. Ako uključimo po jednu i po do dve supene kašike mlevenih badema uz svaki osnovni obrok, mi već vrlo snažno delujemo na poboljšanje viskoznosti krvi i onda i kroz poluzatvorene krvne sudove, krv počinje bolje da cirkuliše. Onda imamo više vremena da očistimo krvne sudove i normalizujemo protok krvi.
Zdrav doručak utiče na stabilniji rad štitne žlezde, utiče na smanjenje želje za slatkišima, smanjenje želje za hranom u večernjim satima
O motivaciji
Na život gledam kao na neku baštu. Jednostavno, svaki period života je možda period za neku aktivnost. Jedan deo života sam posvetio karijeri – rukovodio sam Centrom prirodne medicine i zdravog načina života pri ruskom centru za nauku i kulturu. Jedan deo života sam posvetio pisanju knjiga – imam oko 20 objavljenih knjiga. Jako veliki broj članaka. Mnoge knjige su prevedene na više svetskih jezika. Jedan deo život posvećen je predavanjima. Pre oko godinu dana postojala je humanitarna akcija gde smo po Srbiji regionu i svetu držali besplatna predavanja na najrazličitije teme. Pravio sam dosta franšiza u restoranima sa konceptom zdrave ishrane, autor sam brojnih seminara. Trudim se da uključim trening u svakodnevni život.
Mnogo volim pozorište, volim da čitam, da slušam muziku, da provodim vreme u prirodi. Da provodim vreme sa meni bliskim ljudima ali i da budem sam sa sobom. Volim da se spuštam kajakom, da putujem biciklom po svetu, da plivam. Preplivavao sam dosta velika rastojanja, na primer od Grčke do Turske par puta. Bavio sam se ronjenjem. Samo radeći na knjizi „Tajne zdravog srca“ sam sedam puta obišao Zemaljsku kuglu. Inače sam obišao veći deo sveta, svakakvim mogućim načinima. Neke delove sam planirao zbog istraživanja koje sam radio, a neki su bili spontani.
Jako je važno kako se postavljamo prema sebi. Ako smo konstantno u nekoj prevelikoj brzini, izuzetno napeti, naravno da neki od sistema popušta. A vrlo često to bude štitna žlezda. Smatram da je jako važno usavršavanje sebe, izgradnja sebe onako kako želimo. Jer je lako prepustiti se i izgubiti sebe, što vrlo često i jeste cilj u nekim sistemima u kojima funkcionišemo svakodnevno. Ali je vrlo važno da nađemo sebe i da zadržimo sebe.
Pročitaj i: U svetu mira i prisutnosti
Tekst i foto: Jasmina Stojanović
