Jedan od načina da se odredi šta je živo(t) jeste odlika kretanja – živo(t) je ono što se kreće. U prirodi je bezbroj primera, a svima njima zajedničko je da su na neki način kružni ili dvosmerni. Udah i izdah, budnost i spavanje, davanje i primanje, pričanje i slušanje… Razmena
Isto tako i naši doživljaji (potrebe, osećanja…) preslikavaju ovaj obrazac. Edvard V. L. Smit je uobličio model Kontakt – povlačenje koji prikazuje put od pojavljivanja jedne potrebe do njenog zadovoljenja. Nekoliko je ključnih koraka na tom putu i na svakom može da se zapne. Ta zapinjanja stvaraju teškoće u odnosima. Svaki odnos je razmena. Da bi bio živ (i odnos i čovek) potrebno je da se kreće, teče, kruži…
Evo kako izgleda „životni put“ jedne potrebe (doživljaja, osećanja).
1. Pojavljuje se potreba (glad, radoznalost, čežnja…). To može biti potreba za primanjem (vazduha, vode, hrane, znanja, razumevanja, ljubavi…) ili iznošenjem (oslobađanjem od viškova, izražavanjem stavova…).
2. U telu se na fiziološkom nivou javlja uzbuđenje – stanje tenzije i pobuđenosti.
3. Na psihološkom nivou javlja se svest o potrebi, doživljaju ili osećanju. To nam omogućava da svoje stanje imenujemo, da znamo šta je to što osećamo (gladan sam, plašim se, verujem ti…).
4. Izražavanje potrebe, doživljaja ili osećanja – iz fiziološkog i psihološkog izniče ponašanje. Potreba postaje vidljiva na licu i telu, kroz reči, pokret i delanje.
5. Povezivanje sa nekim ili nečim iz spoljašnje sredine u čemu vidimo mogućnost za zadovoljenje potrebe. Potreba (osećanje, doživljaj) se izražava pred drugom osobom ili se upotrebljava sredstvo za zadovoljenje potrebe.
6. Primanje, otvaranje prostora da se sjedinimo sa onim što nam je potrebno. Ukoliko se ovo sjedinjavanje desi, doživljavamo stanje zadovoljenja potrebe (pojeli smo hranu, čuli ili osetili šta nas zanima, rekli šta smo imali… – osećamo sitost, stanje dovoljnosti).
7. Vraćamo se sebi, povlačimo se iz kontakta, prepuštamo reč drugome, usmeravamo se na sledeće potrebe, stanja ili radnje…
Ako zapnemo na nekom od ovih koraka, otežavamo svaki sledeći ili se vrtimo u krug unutar jednog dela ciklusa ne uspevajući da dođemo do zadovoljenja. Na primer, kada nismo u stanju da prepoznamo šta osećamo onda to ne možemo uspešno ni da prenesemo drugoj strani koja bi mogla da nam pomogne u zadovoljenju (koraci 1, 2 i 3). Čak i kada jesmo svesni šta osećamo, možemo biti u stanju da to izrazimo ali samo kada smo sami a ne i kada je prisutna druga osoba (korak 4). Ili dok razgovaramo sa drugom osobom nismo u stanju da osetimo kada smo dovoljno dobro objasnili to što govorimo nego se zaglavimo u nepotrebnom ponavljanju iste stvari (korak 5). Može da se desi i da smo u stanju da dobro osetimo šta nam treba i lepo to izrazimo ali usled nesvesnog nepoverenja nismo u stanju da primimo tuđu pomoć (korak 6).
Sva ova zapinjanja otežavaju da ciklus teče prirodno i da se prirodno zaokruži. Da bi bilo koja razmena (razgovor, odnos, život…) tekla sa lakoćom potrebno je da postoji stalna smena ova tri ključna stanja – istupanja, susreta i povlačenja.
Tekst: Ana Petrović / Foto: Pexels
