Nakon deset godina provedenih u apoteci i dve decenije rada sa ljudima kroz promocije i prodaju, Ana Knežević je naučila da istinsko razumevanje čoveka počinje – slušanjem. Spoj stručnosti, empatije i radoznalosti oblikovao je njen put od farmaceuta do holističkog praktičara koji spaja nauku i duhovnost

Kroz hiljade pročitanih stranica o ličnom razvoju i godine učenja NLP-a, psihologije i holistike, Ana Knežević je razvila pristup koji ne leči samo telo, već i dodiruje srž čoveka. Ljubav prema biljkama nasledila je od svoje bake, njene prve učiteljice narodne medicine, a kasnije je znanje proširila kineskom medicinom i savremenom farmacijom.

Danas sa istom strašću proučava atome i molekule, kao i tišinu između dvoje ljudi. Za nju je zdravlje više od formule ili recepta – to je susret nauke i ljudskosti, prostor u kojem razmena postaje isceljenje. Kao deo tima “Mr Smile” podelila je svoje znanje i stručnost u magazin “MANIFESTO” o čemu pričamo i danas.

Kako vidiš ulogu farmaceuta danas – da li je to samo stručnjak za lekove ili i edukator, vodič, pa čak i kreator kulturnog diskursa o zdravlju?

Danas uloga farmaceuta daleko prevazilazi puko izdavanje lekova. On je čuvar znanja, ali i vodič kroz lavirint informacija, neko ko zna da je iza svake kutije lekova čovek sa svojom pričom, nadom i strahom. Farmaceut je i edukator, jer svaka izgovorena reč može da bude lek – a svaka tišina uteha. On je i arhitekta kulturnog diskursa o zdravlju: menja način na koji društvo govori o telu, prevenciji i brizi o sebi. Autentičnost mog puta je u tome što uvek gledam čoveka, a ne samo lek. Empatija je osnova, a svestranost most ka onome što nazivam pravom umetnošću farmacije.

Kada bi tvoj sledeći tekst bio poziv na akciju – šta bi želela da čitaoci promene ili osveste u svom svakodnevnom životu?

Pozvala bih ih da uspore. Da udahnu dublje i sete se da zdravlje nije lista zabrana, već prostor slobode u telu i umu. Volela bih da osvestimo koliko male svakodnevne odluke oblikuju naše sutra: izbor hrane, način na koji razgovaramo sa sobom, ili trenutak zahvalnosti pre sna. Poziv bi bio jednostavan, a dubok – „slušajte sebe“. U vremenu buke, to je najhrabriji čin.

Farmaceut je i edukator, jer svaka izgovorena reč može da bude lek

Šta te je inspirisalo da se dotakneš tema o kojima si pisala u MANIFESTU?

Manifesto nije nastao iz teorije, već iz života. Inspirisala su me lica ljudi koje sam susretala – njihova pitanja, strahovi, želja da razumeju sopstveno telo. „MANIFESTO“ je moj pokušaj da pretočim znanje u reči koje leče. Da spojim nauku sa filozofijom postojanja. Da pokažem da zdravlje nije broj na nalazu, nego sklad misli, osećanja i dela.

Šta te je navelo da spojiš farmaciju i pisanu reč – kako si otkrila da i kroz tekst možeš doprineti zdravlju ljudi?

Pisanje je oduvek bilo moj način da dam smisao svetu. U jednom trenutku shvatila sam da reč može da bude jednako lekovita kao i tableta. Tekst pruža ono što lek ne može – utehu, razumevanje, snagu da se čovek oseti manje samim. Spojila sam farmaciju i pisanu reč jer sam verovala da zdravlje počinje onog trenutka kada čovek oseti da je viđen, pre nego što popije ijedan lek.

Da li postoje knjige, autori ili iskustva koja su oblikovala tvoj pristup zdravlju i pisanju?

Postoje knjige koje su me učile znanju, ali i one koje su me učile tišini. Autori koji su me inspirisali su oni koji su znali da spajaju nauku i duhovnost, racio i poeziju. A iznad svih knjiga – tu su iskustva: razgovori s ljudima, susreti sa bolešću, ali i trenuci kada sam posmatrala prirodu i shvatila da ona nikada ne žuri, a uvek stigne. To je oblikovalo moj pristup – strpljiv, empatičan, otvoren. Od najuticajnijih autora, izdvojila bih svoju baku, od koje sam učila o lekovitim biljkama, holističkom pristupu, duhovnosti i koja me uvela u svet magičnih lekovitih macerata. Uljani macerat Belog Krina je naša patentirana formula koja uspešno tretira veoma široko polje indikacija.

Kada pišeš, da li se obraćaš više profesionalcima ili “običnim” ljudima koji žele da razumeju svoje telo i zdravlje?

Obraćam se ljudima. Jer i profesionalac i laik su, pre svega, ljudi. Svi mi tražimo isto: razumevanje, smisao, sigurnost. Pišem tako da stručnjak može da pronađe dubinu, a onaj ko se prvi put sreće sa pojmom da oseti jasnoću. Verujem da znanje vredi samo ako može da se pretoči u jednostavnu reč.

U kojoj meri veruješ da su farmacija i holistički pristup kompatibilni, i gde vidiš prostor za njihovu sinergiju?

Verujem da su ne samo kompatibilni, već i neophodni jedno drugom. Farmacija daje strukturu, sigurnost, merljivost. Holistički pristup daje širinu, smisao, kontekst. Njihova sinergija je u čoveku – jer telo nije samo hemija, niti je duša sama po sebi dovoljna. Tek kada spojimo oba pogleda, dobijamo celinu. I tu celinu želim da gradim u svom radu.

Šta bi volela da se promeni u obrazovanju mladih farmaceuta – da budu spremniji za izazove sa kojima se ljudi danas suočavaju?

Volela bih da uče da iza svake formule stoji lice. Da obrazovanje ne bude samo znanje o lekovima, već i o ljudima. Da uče o empatiji, komunikaciji, filozofiji zdravlja. Da budu spremni da slušaju, ne samo da govore. Jer današnji izazovi nisu samo medicinski – oni su i emocionalni, socijalni, kulturni. Farmaceut budućnosti je onaj koji razume i molekul i čoveka.

„MANIFESTO“ MrSmile promoviše empatiju, svest i povezivanje – koliko je to važno i u farmaciji?

Empatija je temelj. Bez nje, lek je samo hemija. Sa njom, on postaje most između dvoje ljudi – onoga ko daje i onoga ko prima. Svest nam omogućava da ne gledamo bolest odvojeno od života. Povezivanje nas podseća da nismo sami – ni u strahu, ni u lečenju. Upravo zato je MrSmile Manifesto moja poruka da farmacija nije samo nauka, već i umetnost odnosa, poverenja i ljudskosti.

Pročitaj i: Novi svet je već tu

Intervju: Jasmina Stojanović / Foto: Lidija Lazić