Koliko puta ste bili u situaciji da kada nešto ne uradite onako kako ste zamislili ili kada pogrešite, počastite sebe sa rečima “Glupa si… Ništa ne umeš… Opet greška, nije to za tebe”? Verujem, mnogo puta. Kao da ne poznajemo jezik ljubavi za sebe. Sad zamislite na trenutak da vam te reči uputi neko drugi. Da li biste mu dozvolili?

Istina je da sebi dozvoljavamo i lakše tolerišemo da sami sebi loše govorimo, dok bismo se sa drugima raspravljali i uveravali da su to neistine, a možda bismo i poželeli da se fizički obračunamo.

Često sam i sama umela sebe da uvredim i obeshrabrim, smatrajući da je to sasvim u redu. A ono što je obično dolazilo posle je da mi sve ostalo poprimi tu notu emocija, kontrole i ograničenja. I dok bih trepnula, fokus bi mi ostajao na toj strani nedovoljnosti i nesavršenosti. Kao u rešavanju ukrštenice, jedna pogrešna reč i ode sve dođavola.

Koji je vaš unutrašnji narativ

Čini se nekako nevažnim taj narativ, sve do trenutka dok nas ne uvuče u začarani krug istine u koju vremenom poverujemo. S obzirom na to da veći deo svog vremena provedemo u našim mislima i u našoj glavi, važno nam je da postanemo svesni načina na koji se obraćamo sebi. Zašto?

Ako se povedemo činjenicom da su nam um, emocije i telo deo istog sistema, loše obraćanje se automatski odražava na sve. Samim tim, narušava se kvalitet naših odnosa od kojih zavisi i kvalitet našeg života.

Lako možemo upasti u zamku sopstvenih reči i još više postati osuđujući prema sebi

Da bismo lakše razumeli ovu konstataciju, uradimo jednu kratku vežbu. Sve što treba je da stanete ispred ogladala i narednih šezdeset sekundi, gledajući svoj odraz, ponavljajte sebi sve one uvrede i osude, loše reči kojim umete da se počastite. Posmatrajte šta se dešava sa vašim telom, stavom, izrazom lica. Pratite kako se osećate, koliko vam je prijatno. Potom, kada istekne poslednja sekunda, narednih novih šezdeset sekundi uputite sebi najdivnije reči, pohvale, ohrabrite se. Da li primećujete promenu u držanju tela, ramenima, izrazu lica, osećanjima?

Kao što vidimo, razlika i rezultati u načinu obraćanja su očigledni.

Pobeda Sebe

Svako od nas, radeći vežbu se sigurno lepše osećao u drugoj minuti. Međutim, kada se nađemo u situaciji sa nepoželjnim ishodima, retko ćemo preuzeti kontrolu i zaustaviti bujicu rđavih reči. Teži deo je prihvatanje, razumevanje i poštovanje sebe. Tu započinjemo borbu sa sobom.

Namerno upotrebljavam reč borba, jer za većinu ona ovo predstavlja, što je pogrešno jer nam je u prirodi i podsvesti da budemo samokritični.  Ako ovo percepiramo kao borbu, lako možemo upasti u zamku sopstvenih reči i još više postati osuđujući prema sebi. Sama po sebi borba predstavlja otpor, naš bunt i mogucnost da iz ovog ne izađemo kao pobednik.

Donesite drugačije izbore, probajte da podržite sebe, budete nežniji sa rečima i osetite njihovu energiju i snagu

Međutim, ono što može biti rešenje je da menjamo načine komunikacije, tragamo za drugačijim obrascima ponašanja, koje obuhvata implementiranje novih reči, zamena za stare, koje nam služe, kao i prihvatanje sebe sa svim svojim nedovršenostima. Jer tek kad nešto prihvatimo, možemo to i da menjamo.

Sledeći put kada se nađete u takvoj situaciji, donesite drugačije izbore, probajte da podržite sebe, budete nežniji sa rečima i osetite njihovu energiju i snagu. Jer u suprotnom mogu postati naša slabost i ograničenja.

Oslobađajuće je kad znamo da mi imamo tu moć kontrole nad sobom, nad svojim izborima i mislima. Ako ne dozvoljavate drugima da se loše ophode prema vama, zašto sebi dozvoljavate?

Pročitaj i: Promene koje (ne) volimo

Tekst: Vesna Kragulj / Foto: Unsplash