Za većinu nas promene podrazumevaju novi iskorak u životu, probijanje takozvane sigurne zone komfora u kojoj smo uvek rado ušuškani. Kao sinonim za samu reč promena u prvi mah vezujemo nešto što je opterećujuće, što nam izaziva neprijatnost i što je loše. A da li je svaka promena zaista takva?
Ako uzmemo u obzir činjenicu da su promene jedino izvesno u našem životu što nam se dešava na svakodnevnom nivou, dolazimo do suštine da su neminovne, ali i da mogu biti prijatne. Kao takve, predstavljaju nešto sa čime možemo, sa lakoćom, da se uhvatimo u koštac.
Ono što jeste najteži deo je suočavanje i prihvatanje istih kada nam se učine manje dopadljivim i nepoželjnim.
Razlog otpora obično leži u našoj percepciji, u pogledu na stvarnost, jer često imamo pogled unazad i razmišljanje o onome šta je to što gubimo i bez čega ostajemo, pa nam je fokus na nedostatku i na onom što ne želimo. Pored naše percepcije, jedan od razloga je strah od nepoznatog, koji gotovo svi imamo. Iz straha smo u stanju da sabotiramo sami sebe, obeshrabljujemo i vodimo se razmišljanjem da usled novonastalih promena nismo dovoljno dobri, kompententni i sposobni za novo.
Iz straha smo u stanju da sabotiramo sami sebe, obeshrabljujemo i vodimo se razmišljanjem da usled novonastalih promena nismo dovoljno dobri
“Ja ovo neću moći” rečenica koju smo svi u nekom trenutku izgovorili naglas, vođeni iskustvima koje smo prethodno doživeli, tet a tet sa nečim novim. Iz tih razmišljanja donosimo odluku da ostajemo tamo gde jesmo, čak i kad nam je mučno, jer na tom prostoru znamo kako da funkcionišemo. U tim situacijama nam život nekako postaje nedovršen, dok se u nama se rađa onaj osećaj da tapkamo u mestu, duboko u sebi želeći nešto da menjamo. A ko nam je rekao da ne možemo?
Dobre vesti: promena je tu
Što pre osvestimo činjenicu da promene mogu biti dobre vesti, mogu da nam služe, konstruktivne, lakše će nam biti da ih prihvatimo. Ako sagledamo stvari u drugačijem smeru od onog pogleda unazad, odnosno vidimo šta je to što dobijamo, šta ćemo novo naučiti, postići, popraviti, koji kvalitet nam donose za razvoj našeg života, shvatićemo da promene i nisu tako strašne i uspešnije ćemo se suočiti sa njima.
Takozvani osvrt u pravcu rešenja i nove odluke da ovo sigurno možemo. I nije reč o pozitivnom razmišljanju koje sve više postaje “izlizana” fraza, već o traganju za odgovorima, jasnijoj sistematizaciji sopstvenog puta, izborima i odlukama u kom pravcu želimo da idemo.
Što pre osvestimo činjenicu da promene mogu biti dobre vesti, mogu da nam služe, konstruktivne, lakše će nam biti da ih prihvatimo
Samim prihvatanjem činjenice da se i sami neprestano menjamo, i da već ovog trenutka nismo ista osoba koja smo bili juče, jednostavnije ćemo podneti iznenadne, pa i sve promene i učiniti ih privlačnim. Od važnosti nam je da prepoznamo blokade koje nas sprečavaju u tome, a koje su normalna pojava i dopustimo sebi da krenemo u željenom pravcu.
Šta je tačno to što želiš?
Ono što nam u ovom procesu može pomoći jeste preispitivanje, konkretizovanje šta je to što želimo, jasno definisanje, a sa time i definisanje onoga šta nam je prepreka. Tek kada ovo spoznamo, možemo preći na korake koje je potrebno da preduzmemo.
I baš kao što reče Pipi Duga Čarapa “Nikad nisam ovo probala, sigurno mogu” , kada nas naprečac zaskoče promene dočekajmo ih raširenih ruku i otvorenih srca, jer je sigurno vreme za njih.
Pročitaj i: Joga je naš miran um
Tekst: Vesna Kragulj / Foto: Unsplash
