Čuvala sam zvuk tvog osmeha na levom ramenu, tamo gde mogu da ga dodirnem nežno prstima kad te nema danima
Uzimala sam po delić uspomena da oživim osećaj tvoje ruke u mojoj dok me gledaš u oko, pa u oči, pa mi crtaš srca po licu.
Ostalo je još malo, ne znam baš da li smo stvarno hodali brzo da bismo hvatali zalaske sunca iza planina, kuća i jednog drveta ili sam u mašti iskrojila te tvoje ruke za tople zagrljaje.
Ako si nekad postojao, dođi.
Uspomene izblede pod svetlošću svakodnevice, čak i one za koje mislimo da su zauvek bezbedne u srcu.
Pročitaj i: Ja sam bila ljuta. A ti se smejao…
Tekst: Jelena Drekić / Foto i video: Pexels
